Влада РС након годину дана – бројни закони, али без финансијског покрића

На Општим изборима 2010. године, три владајуће странке у Републици Српској дале су укупно 447 предизборних обећања у својим програмима. Влада Републике Српске је почела са радом 31.01.2011. године, те тим "Истиномјера" на годишњицу формирања Владе Републике Српске, представља сажетак анализе њеног једногодишњег мандата.

Генерални закључак је да је у протеклих шест мјесеци, колико је протекло од претходног извјештаја, Влада РС повећала број обећања на којима је почела радити, док се број обећања који је имао велику вјероватноћу испуњења донекле смањио. Када говоримо о конкретним пољима, овај период карактерише смањивање средстава за бројна обећања темељена на буџетским издавањима, повећање трошкова администрације, посебно у сектору плата и доприноса, јачање претпоставки за социјалну нестабилност, те погоршање пословне климе кроз повећање незапослености, повећање доприноса, као и смањење капацитета за подстицаје. Када говоримо о појединачним обећањима, од њих 447, испуњено је 13, у прогресу су 23, док је 151 обећање оцијењено као започето. Неиспуњених и прекршених обећања има 18, заустављено је 6, док незапочетих обећања има 113. Неутемељених је 37, а у анализу нису ушла 84 обећања.

У односу на првих шест мјесеци рада, највећи скок забиљежен је у категорији обећања са средњом вјероватноћом испуњавања, гдје је број таквих обећања скочио са 33 на 42 процената, што је резултат појачане легислативне активности на стварању институционалних и формалних услова за провођење циљева који су постављени предизборним програмима странака на власти. У контексту анализе, то је резултирало повећаним бројем обећања која имају дјелимичну шансу да се испуне до краја мандата, чиме се смањио и број обећања са малом вјероватноћом за испуњеност.

Са друге стране, дошло је и до извјесног смањења броја обећања са великом вјероватноћом, са 11 на 10 процената, јер се у неким областима, попут социјалне политике и економије, стагнирало првенствено због недостатка финансијских средстава и слабог напретка у реализацији започетих пројеката. Позитиван тренд био је, дакле, присутан у започињању рада на већем броју обећања, али је негативна чињеница да обећања започета у првој половини године нису успјела до краја прве године да напредују, тако да се број обећања са значајним напретком у другој половини 2011. и почетком 2012. смањио.

За бројна обећања која су темељена на повећању буџетских издавања, како за социјалне, тако и за развојне пројекте, вјероватноћа за испуњавање није порасла или се смањила, јер се након ребаланса буџета за 2011. те усвајања буџета за 2012. годину, показало да се средства за њихову реализацију из буџета не могу обезбиједити ни у оном омјеру који је био присутан у изборној години, а неки пројекти, попут помоћи за стамбено збрињавање вишечланих породица, остали су без икакве буџетске потпоре.

Са друге стране, уштеде на администрацији, најављене у предизборним обећањима странака, на којима се формално радило у првој половини 2011. године, нису се реализовале, те се крајем прошле године показало да су се трошкови за плате и накнаде, умјесто да се умање, заправо повећали, а планираним буџетом за 2012. предвиђен је и њихов даљи раст, за чак 2.483.800 КМ.

У погледу социјалних давања, најављена стабилизација презадужених социјалних фондова такођер је изостала, а додатни проблем представља чињеница да се Влада РС није чак успјела ни задужити у омјеру који је процијенила потребним за функционисане фондова. За разлику од доприноса за пензијско-инвалидско осигурање, доприноси за здравство су крајем протекле године умањени, чиме се смањила шанса за испуњавање неколико обећања о проширењу обухвата корисника здравствене заштите, категорија корисника који не плаћају партиципацију, те повећања броја бесплатних лијекова. У овој области, једини значајан напредак забиљежен је у смањењу броја лијечења у иностранству, након што су крајем прошлог и почетком овог мандата прорадили дуго најављивани нови медицински центри. Ситуацију у фонду ПИО је донекле поправило повећање доприноса за ПИО, но ово повећање, заједно са повећањем пореза на доходак, негативно је утицало на друге области, у којима је обећано одржавање ниских пореза ради подстицања пословне климе и привлачења инвестиција, развоја малих и средњих предузећа, као на борбу против сиве економије и рада на црно, који се након ових мјера повећао. Може се претпоставити да је овај потез, заједно са неуспјехом да се обезбиједе нова радна мјеста, допринио и рапидном повећању броја незапослених, чиме је такођер умањена шанса за испуњење бројних обећања која се, директно или индиректно, темеље на осигурању већег запошљавања. Обећано повећање конкурентности привреде РС доведено је у питање и смањиванем или укидањем издавања за подстицаје, првенствено за пољопривреду, али и за извозно оријентисане произвођаче.

Свеукупно, може се рећи да је других шест мјесеци донијело више формалних, него суштинских напредака у раду Владе РС, те да су стари проблеми, везани за лошу финансијску ситуацију и стагнацију и кашњење у реализацији развојних пројеката, све присутнији као једна од кључних препрека у испуњавању врло амбициозно датих предизборних обећања.

Детаљнија анализа прогреса у испуњавању предизборних обећања биће доступна ускоро на сајту www.истиномјер.ба.