Виз ер долази на Аеродром Бања Лука – Шта нам то доноси?

Мађарска нискотарифна авио компанија Виз ер најавила је отварање линија са Аеродрома Бања Лука.

недеља, април 18, 2021 / 16:34

Виз ер, једна од водећих европских авио компанија када је у питању нискотарифни (лоукост) летови, најавио је покретање четири линије из Републике Српске, а потом је додата и пета.

Прво су најављени летови за Дортмунд, Базел – Милуз, Малме и Ајндховен, да би након тога била најављена и линија за Штокхолм. Сви летови ће бити активни за почетак јуна. Исто тако, Рајан ер, који је саобраћао прије избијања корона кризе, најавио је обнављање пет линија које је обуставио (Франкфурт Хан, Меминген, Брисел – Шарлоа, Гетеборг, Берлин – Шенефелд), те покретање двије линије које су најављене али нису отварене због корона кризе, Беч и Бергамо.

Аеродром Бања Лука би тако у другој половини ове године требало да има 12 линија, више него икада.

Шта ови подаци значе?

Аеродром профитира из борбе коју два велика европска играча воде на тржишту јефтиних летова. Виз и Рајан се међусобно боре за сваког путника и на неким аеродромима се утркују да отворе више линија. У нашем региону по том питању су карактеристични примјери Ниша и Подгорице.

Из овог произилази да се Аеродром приликом договора са Рајан ером није обавезао условима да су други "лоукостери" искључени, како је то учинио тузлански аеродром, који зависи од Виз ера. То омогућава конкуренцију и могућност повећања прихода како кроз већи број летова и путника, кроз могућност да се привуче још неки превозник, тако и да неко од њих одлучи да Маховљани постану база неког њиховог авиона, што за аеродром значи више посла и прихода.

У поређењу са невеселом сликом која је емитована са Аеродрома већ деценијама, све ово звучи сјајно. Међутим, треба одмах предуприједити махнито оптимистичне најаве и хвалисања којима је управа овог предузећа склона и која ће сигурно услиједити. Било их је и када су први авиони Рајан ера полетјели. На сва уста се говорило о продаји етно сувенира и органских производа, иако на Аеродрому још увијек нема довољно физичког простора, као и што се најављивало 200.000 путника већ у 2019. иако је са тадашњих 3-4 линије то било математички немогуће.

Иако је у садашњој свеукупној ситуацији незахвално прогнозирати било шта у вези са путовањима, повећање броја путника је извјесно. Али и те бројке треба ставити у прави контекст, као и сва досадашња лутања у вези Аеродрома Републике Српске.

Причу је најбоље започети подсјећањем на изјаву Недељка Чубриловића, некадашњег министра саобраћаја, који је рекао да од сарадње са нискотарифним авио превозницима корист имају "само грађани и авио компаније".

То је истина. Након завршетка хладног рата, мноштво држава и локалних заједница потрчало је да бивше војне и спортске аеродроме прилагоде међународном саобраћају. Уложена су огромна средства а онда се дошло у ситуацију – шта сад. Понеки од аеродрома ближих метрополама или туристичким мјестима су били пожељни за авио превознике, а остали су се суочили са тиме да су бацили паре јер су имали главу у облацима умјесто у озбиљној студији изводљивости. Нискотарифни авио превозници су и међу таквим могли бирати и са понудама узми или остави тражити изузетно ниске аеродромске таксе. Ако одбијете, имате бачене паре на инвестицију која ничему не служи. Ако прихватите, имате аеродром чији приходи нису довољни и морате његове губитке крпити из буџета, док путници путују, авио превозник приходује, а читаво друштво плаћа све то.

О томе је требало размишљати прије него се уопште подлегло мегаломанији да ће у Бањој Луци функционисати аеродром, иако прије рата на њега није слијетао ни ЈАТ, који је летио свуда по СФРЈ, нетржишно стварајући привид да силни аеродроми имају смисла.

Кад се већ кренуло са идејом да је потребно имати међународни аеродром, онда сигурно није требало ићи са ставом да ће пословна елита слијетати на њега у авионима највећих компанија, те са висине гледати на "лоукостере".

Тренутна ситуација у којој се дио губитака Аеродрома Бања Лука покрива приходима од летова "лоукостера" неколико пута је боља од "генијалних" послова са Салцбургом и словеначком Адријом, за Чубриловићевог мандата. Из буџета се даје нешто мање пара, а неко сада заправо и путује.

Све ове чињенице треба имати у виду када буду услиједиле похвале руководства новим резултатима, у покушају да се представе "шефу" као ненадмашни магови свог посла. Увијек је важно имати на уму да је губитак увијек губитак, без обзира на то колико путника прође кроз Аеродром. Примјера ради, тузлански аеродром је и са пола милиона путника у губитку. Нишки је са много мање – био у плусу.

Ако поредимо број путника Бање Луке и Ниша (па и Тузле), и то у оним годинама које су за поређење, видимо да је ствар слична. У првој години када су летови договорени сличан је број путника, око 36.000, које је Бања Лука остварила углавном крајем 2018. када су успостављене три линије Рајан ера. Следеће 2019. године Бања Лука је боља од Ниша у његовој другој години експанзије. Да 2020. корона није довела до прекида, број путника са Аеродрома Бања Лука би растао, премда се не би могло очекивати достизање резултата Ниша из треће године експанзије. Мора се признати да је Аеродром Бања Лука тада у регионалним и стручним круговима и даље посматран презриво, а регионално рекордан раст у односу 2018.-2019.  (више од 300%) гледан искључиво као посљедица ниских почетних бројки.

Са друге стране Ниш је слављен. Не без разлога, јер је за кратко вријеме достигао похвалан број путника, те имао позитивно пословање. Нека вас не заварају број путника и позитивно пословање, јер Ниш је до њега стигао захваљујући још нечим: Приходима од карга (превоз робе) и максималним искориштавањем попратних услуга које аеродром нуди, попут наплате паркинга, ресторана, издавања простора, те пословне сарадње са аутобуским превозницима који су превозили путнике који долазе ван Ниша.

У том свјетлу, подједнако важно као и вијест да се отварају нове линије је и то да се очекује завршетак карго центра у Маховљанима, који је основа за развој превоза робе. Након тога треба имати уговоре о извозу у друге земље, а затим робу.

Ваља дакле нешто и производити да би се могло извозити, па се поново враћамо на исто – на почетку је увијек јака привреда. Њу неће подићи туристи који (не)ће масовно нахрлити, неће ни пословна елита, јер нема због чега долазити. Скоро све линије које лете са Аеродрома Бања Лука су уочљиво "гастарбајтерске" и циљане су у првом реду на људе који су са ових простора отишли да раде у иностранство.

Разлози због којих има има толико су бројни, али кад смо већ код теме авио саобраћаја, да, један од њих је и тај што је неко мислио да је боље бацати паре на смјехотресни аеродром Требиње или сулуде послове са Салцбургом и Адриом, а не направити карго центар, па можда потом проширити постојеће просторије аеродрома, које не могу да приме онолико путника колико стаје у један авион који чекају.

Авиони су у ваздуху, али глава у послу са њима мора бити на земљи. А сигурно нећемо морати дуго чекати док не чујемо како неко понавља сада бесмислене идеје о успостављању линије са Москвом.

Горан Драговић



Оставите одговор