Више среће други пут

У Народном позоришту Републике Српске је 25.01.2012.год. играна представа "Више среће овај пут" у изведби УК " Вук Караџић" из Београда.

Безмало пуна сала позоришта је имала прилику гледати занимљиву глумачку игру троје глумаца који су се бавили метафоричним животним причама модерних градских становника. Глумачки раддопуњен занимљивим техничким рјешењима подсјетио нас је на апсурде с којима се срећемо свакодневно губећи суштински смисао постојања. Трка испуњена свађама , неуспјесима, неразумијевањем коју јунаци ове представе прихватају је нешто што им се чини као неминовност.

На срећу само постојање ове представе показује да постоје људи који су спремни да се баве постојањем и на другачији начин. Храброст аутора и актера да се баве темом је жишка свјетла на крају тунела која указује на пут који се често заборавља. Пут на којем се људи баве својим послом уживајући у њему и доприносећи да дјелић ставарности који они стварарју може бити и креативан и остварујући и занимљив другима .

Неколико причица које смо пратили као дијелове цјелине су показале озбиљан глумачки капацитет Татјане Кецман , врло добар рад екипе на дефиницији глумачких поступака и односа у већем дијелу представе, вјешто опажање социјалних појавности креатора текстуалног предлошка , мјестимично врло занимљиву музичку и видео бим подлогу сценских збивања као и кориштење невербалног сценског изражаја које је само по себи занимљиво иако је у појединим моментима остало недовољно прецизно. Примјетан је недостатак чврсте режијске пратње глумачкој игри која би дала константност јер при крају више сцена се осјећа пад енергије уз мјестимично преглумљивање те понеки сувишан поступак и реплику који умањује комплетан утисак. Тачност коју глумице као двојац доносе на сцену је могла бити и већа јер се Наташа Балог повремено чинила као да није посве у односу који се приказује.

Најављена комичност у представи је остала упитна јер често остаје нејасно на који дио наше перцепције се усмјерава стрелица са смијешним премазом. Проклизавање из мучног реализма у комични апсурд је задатак који је ваљало још мало истражити.

Комад је рађен по мотивима Џулијана Барнса, Бориса Вијана и Габријела Гарсије Маркеса, те Душка Радовића. Адаптацију и режију урадили су Татјана Кецман и Борис Радмиловић који су заједно са Наташом Балог и наступали у овој представи.