Виртуози Апокалиптике у Бањој Луци

Танкер је наступио нешто прије 9 часова, пред већ тада попуњеним амфитеатром старе позорнице Кастела, гдје је публика, не чекајући само славне Финце, дошла да чује и звуке наше метал музике, одајући тиме "танкерашима" признање квалитетног хеви метал бенда.

Нешто око 10 часова Апокалиптика је ступила на позорницу и започела концерт који је трајао нешто више од два сата. Финци су се представили својим пјесмама са претходних албума као и чувеним обрадама пјесама још познатије Металике, по којима је Апокалиптика и постала позната, но првенствено је акценат стављен на пјесме новога албума „Седма симфонија“. Прву пјесму коју су свирали са новога албума, иначе први избачени сингл, била је „Енд оф ме“ уз помоћ вокала, Пола Џонсона, који их прати на турнејама управо ради вокалних пјесама.

Сам албум јесте комбинација вокалних и инструменталних нумера, што су бањолучани и осјетили, а по некима, онима који преферирају чисту музику без предметности вањскога, инструментали су сами сасвим довољни. На њима су се могле очитовати све могућности врсних челиста од класичних изведби које је публика осјетила онога тренутка када се концерт претворио, визуелно (на сцену су донесене штофом пресвучене столице) и звуковно (када је публика утихнула), у прави концерт класичне музике гдје су Финци показали своје класичо музичко образовање које и усавршавају као предавачи музичке школе Сибелијус.

Бања Лука им се, дјеловало је, допала, од публике која их је сво вријеме концерта подржавала, па до, опет оне познате флоскуле о граду, лијепих жена, што су се и нашалили на рачун изврсног бубњара, коме се љепши пол овога града очито допао.

Бањолучка публика и они који су дошли из других градова да чују Апокалииптику уживали су у отприлике 2,5 часовном концерту одличних музичких изведби, те наравно бису који није усљед добре комуникације није изостао.