Виртуелно дјетињство: Мрачна страна напретка (1)

Интернет сајтови, собе за чет, СМС поруке, неизмјерни су извори злоупотреба, пријетњи и уцјена, а најчешће жртве су дјеца. Фронтал ће у фељтону објавити избор текстова из књиге господина Александра Арсенина, "Виртуелно дјетињство" о сајбер криминалу и злоупотреби дјеце путем интернета. Књига се бави технологијом, сектама, групацијама и разним другим интернет злонамјерницима. Предатори, Он-лајн ловци […]

недеља, фебруар 24, 2013 / 05:50

Интернет сајтови, собе за чет, СМС поруке, неизмјерни су извори злоупотреба, пријетњи и уцјена, а најчешће жртве су дјеца.

Фронтал ће у фељтону објавити избор текстова из књиге господина Александра Арсенина, "Виртуелно дјетињство" о сајбер криминалу и злоупотреби дјеце путем интернета. Књига се бави технологијом, сектама, групацијама и разним другим интернет злонамјерницима.

Предатори, Он-лајн ловци или злонамјерници, како их већ ко воли звати су модерни интернет гусари, ловци на све и свашта. Њихове жртве подлежу лажним обећањима и обманама и тиме сами себе стављају у потлачени положај који неријетко умије бити опасан и по живот. Жртве су сви корисници интернета, одрасли и дјеца, тј. они који својим понашањем изазивају злонамјернике и наивно упадају у замку. У суштини, није тешко не бити жртва и слободно користити интернет, фокус је само на зрелости или здравом разуму. Све жртве имају потенцијални недостатак једног од ова два фактора, дјеца по природи немају одбрамбене могућности, а одрасли често имају друге врсте социолошких проблема.

Мрачна страна напретка

Основни проблем јесте у томе што родитељи данас немају јасну представу о интернету и могућностима његове злоупотребе, па немају ни свијест о томе да извјестан број дјеце у узрасту до 16 година дистрибуира материјал недозвољеног садржаја, због чега и сами спадају у групу прекршилаца, а да то и не знају.

Грешка родитеља

Скривене замке интернета вребају док су родитељи безбрижни.

Интернет је крајем 20-ог вијека донео глобалну промјену у начину и брзини комуникације, и то за само 10 година постојања. У овом периоду, под утицајем интернета битно је промијењен и живот «обичног човјека». Тај утицај данас је уочљив на свим пољима људских дјелатности и у свим сферама човековог окружења. Осим пословне комуникације, којој је у почетку интернет углавном служио, човјек данас овај медиј употребљава и да подеси клима уређај, да резервише карте за позориште, авион, да преузме софтвер за ауто, гледа ТВ, комуницира са људима из свих крајева свијета…

Будући да се ова драстична промјена десила у прилично кратком временском периоду, већина корисника остала је недовољно едукована о могућностима електронских сервиса, а нарочито о проблемима које ова врста глобализације доноси. Едукација рада на интернету у највећем броју случајева своди се на његову употребу, али не и на ризике и опасности које овај медиј са собом носи.

Грешка родитеља

Скривене замке интернета вребају дјецу, док су родитељи безбрижни.

Данас интернет свјесно користи око 15 % свјетске популације, а несвјесно (кроз разне уређаје, телефоне, телевизију) – чак 25% људи. Од тога је половина у дјечјем узрасту, почев од пете године живота до адолесценције. Садржаји које дјеца користе углавном су «забавног» карактера: размјена фото и видео материјала, филмова и музике, разговори у Чет-собама и на форумима, али и многи други садржаји за игру или, боље рећи, за «губљење драгоцјеног времена». Став родитеља према овом феномену – част изузецима – своди се углавном на сљедећу формулацију: «Нека се дјеца уче да раде са компјутерима, требаће им. Боље и да се играју овде, него да лутају по улицама». Може се рећи да је наступио посљедњи тренутак да се запитамо гдје је заиста безбједност дјеце већа, уз интернет или на улици. Скривене замке вребају управо из рачунара, а разни болесни умови баш у томе налазе могућност да остваре своје идеје и пронађу своју циљну групу – ВАШЕ ДИЈЕТЕ.

Наравно, није ми намЈера да тврдим да рачунар и интернет оличавају мрачну страну свијета, али њихова неконтролисана и бесмислена употреба представља велику и по посљедицама несагледиву опасност за све нас. Према до сада познатим и провјереним информацијама, током, рецимо, 2006. године само је у Србији на овај начин страдало 30 малишана, док се у свијету полиције великих градова непрестано муче са десетинама злоупотреба интернета мјесечно.

Примјера ради, груба претрага популарног Гугла на ријеч “енциклопедија” понудиће нам 1.700.000 резултата, док ће на ријеч “секс” понудити чак 26.500.000 одредница.

Шта је злоупотреба интернета

Непостојање јасне дефиниције Он-лајн насиља спречава закон да реагује на овај проблем

Према дефиницији Свјетске здравствене организације, насиље се дефинише као «намјерна примена физичке силе или моћи, са циљем застрашивања, над самим собом, другом особом, групом или заједницом, а која резултира или је велика вјероватноћа да ће резултирати повређивањем, смрћу, осјећањем ускраћености, психичким поремећајима или сметњама у развоју». Према подацима УНИЦЕФ-а, само током 2001. године убијено је 2 милиона дјеце, 6 милиона тешко је рањено или трајно онеспособљено, а 12 милиона остало је без дома.

Искоришћавање интернета с намјером присиљавања и уцјене свакако да подлеже овој дефиницији. У ову врсту злоупотребе могу да се уброје и интернет садржаји са неадекватним информацијама и дистрибуцијом законски недозвољеног материјала (у блажој варијанти ту спадају музика и филм, док тежа подразумијева порнографију, педофилију и комуникацију са циљем искоришћавања, малтретирања и злостављања). Злоупотреба интернета не односи се само на најчешћу асоцијацију која се јавља у вези са овим термином – порнографију. Сајтова са штетном тематиком – попут самоубистава, анорексије, отмица, абортуса, нацизма, дроге, итд. – има на десетине хиљада у свијету. Узмимо у обзир и чињеницу да су сајтови са препорукама разних врста дијета и вјежбања, али и са другим «корисним» савјетима, такође веома опасни, утолико више што не привлаче велику пажњу, али својим некредибилним текстовима у многоме утичу на малољетнике, што доводи до посљедица које се крећу у распону од физичких повреда до болести, па чак и смрти.

Основни проблем јесте у томе што родитељи данас немају јасну представу о интернету и могућностима његове злоупотребе, па немају ни свијест о томе да извјестан број дјеце у узрасту до 16 година дистрибуира материјал недозвољеног садржаја, због чега и сами спадају у групу прекршилаца, а да то и не знају.

Утицаји – дугорочно "тровање" деце

Право на слободу мишљења и говора омогућује постојање интернет адреса са некоректним садржајима

Интернет адресе са нелегалним садржајима функционишу илегално (али јавно) и нуде различите облике менталног злостављања (секташки, нацистички, порнографски и слични садржаји). Тим садржајима посјетиоци приступају из различитих побуда, а дјеца најчешће из радозналости (у складу са својом природом), или зато што то раде њихови вршњаци. У сваком случају, ова врста пасивног приступа корисницима утицајно дјелује тиме што нуди разне бонусе и занимљивости, што је дугорочан и веома сигуран пут за ментално тровање наивне дјеце. Наредна фаза може бити лични контакт, учлањење у дотичну организацију и слично.

Родитељима не преостаје ништа друго осим да се постепено навикавају на постојање таквих садржаја, будући да законске норме немају никаквог утицаја у спречавању ове врсте злоупотребе, због права на слободу мишљења и говора. У свим поменутим случајевима, ни један посјетилац није присиљен на коришћење илегалних садржаја, већ се сам одлучује на то, чиме се аутоматски скида одговорност са аутора оваквих интернет страница.

Начини приступа

Стицање дјететовог повјерења позивима на учешћа у разним квизовима и играма, један је од начина непримјетног врбовања

Као што смо већ поменули, канали комуникације и утицаји на одређену циљну групу изводе се пасивном методом путем интернет-портала са нелегалним садржајима (на тзв. домаћем интернету наћи ћете сајтове са разноликим забавним садржајима за широку популацију, уз додатак гласања за еротску слику и порно галерије дјевојака), док се активна метода односи на слање И-мејл порука (посљедњих годину дана учестале су, на примјер, И-мејл поруке са личним обраћањем и позивом да погледате слике наводне другарице са мора или изласка), Чет-сервисе и мобилну телефонију. Кад су дјеца у питању, начини приступа најчешће подразумијевају различите облике лажног представљања и «утјехе» виртуелног другара – лажног вршњака. Након стицања међусобног повјерења, наредна фаза је слање фотографија, упућивање на интернет сајт и заказивање личних контаката. У овој посљедњој фази дијете се присиљава, путем уцјене или простом примјеном силе, на жељену активност (ово се не мора односити само на блуд, већ и на друге врсте насилног искоришћавања, као што су крађе, преваре и томе слично).

Мобилне «играчке» (мобилни телефони) представљају високоризичну категорију уређаја којима се неометано преносе нелегални садржаји, а који уз то и сами пружају велике могућности њиховог креирања. Све чешће смо свједоци филмова снимљених мобилним телефоном, и то у сврху исмијевања и уцене. Тако су сада неморални материјали присутни на ГСМ4 мрежи, па чак и јавно рекламирани у медијима. С обзиром на то да, у просјеку, свако друго дијете има мобилни телефон, при чему га само мали број њих користи у контролисаним условима, опасност од мобилног приступа дјеци и њиховог злостављања све је већа. У том смислу, врло је забрињавајућ податак по коме је у 2006. години на интернету са подручја Србије и Хрватске уклоњено на десетине видео материјала у режији дјеце од 12-16 година. Дјеца у школама данас и сама постају злостављачи и уцјењивачи (тзв. вршњачко насиље преко интернета и мобилних уређаја), док одговорна лица нису сигурна шта могу да учине да би се то спријечило. Два скорашња примјера из Хрватске у том смислу су врло индикативна и јасно показују на шта су све данас дјеца спремна: на страницама сајта Ју-тјуб забрањена је локација са видео материјалом снимљеним мобилним телефоном гдје неколико ученика злоставља своју школску другарицу, као и физичко насиље матураната над својим професором.

Ко се крије у соби

Чет-сервиси су идеалан алат злонамјерника – директна комуникација коју они омогућују одаје многе тајне и наводи наивну дјецу на активности које им иначе не би падале на ум.

У овој причи никако не би смјело да се заобиђе ни најпопуларније, али истовремено и најопасније подручје интернета – Чет-рум. Овакав сервис омогућује дјеци да виртуелно путују у било који дио свијета, да разговарају са било ким и размјењују поруке са људима који су за њих потпуни странци. Дијете не зна и не може да зна ко се налази са друге стране, а то често могу да буду одрасли људи. У својој наивности и жељи да се упозна с вршњацима из других крајева и земаља, дијете сасвим искрено и наивно пружа информације о себи, својим годинама, узрасту, полу, мјесту боравка, школи и свему другом. Путем Чет-рума педофили могу да сазнају све о својој потенцијалној жртви: куда се креће, шта воли, какав јој је распоред часова у школи, у каквим је односима са родитељима, браћом и сестрама, и слично. Педофили чак и не морају активно да се укључе у разговор: они могу сасвим неометано и скривено да прате разговор међу дјецом и да на тај начин прикупе за себе неопходне информације. Раније су педофили одлазили на игралишта и посматрали дјецу, пратили их, запиткивали, испитивали и слично, али су се тако ипак излагали и својеврсном ризику. Глобална мрежа, међутим, педофилима омогућује безопасно праћење дјеце, њихово укључивање у дјечју игру и забаву, али изнад свега – бијег у анонимност интернета кад год се приближи опасност од разоткривања.

Премда је Чет-соба јаван и свима доступан сервис, педофил на лукав начин одвлачи њему интересантну особу, наивно дијете, у приватни форум за разговор, гдје покушава да придобије његово повјерење. Он ће најприје да му препричава згодне шале и вицеве, потом ће да га испитује о сексуалном искуству, затим да му описује сексуалне технике и позе, да би напослијетку и затражио од дјетета да за њега обавља сексуалне радње. Уз то, слаће му највјероватније и компјутерске слике са сличним призорима, увјеравајући га како то и други раде и како је то нормално. Полако али сигурно, педофил код дјетета на тај начин стиче повјерење, уверавајући га да му је он искрени пријатељ и да њихове тајне нико не зна осим њих самих. Наравно, све то се ради са идејом да педофил једном и лично сретне своју жртву, ради “упознавања и дружења”. Нека истраживања у Америци показују да 19% дјеце која се служе интернетом бива изложено разним врстама сексуалних порука. Ризику су највише изложена дјеца од 12 до 17 година која користе Чет-собе и, наравно, она која притом разговарају са странцима. Не дозволите да Вас заварају поједине адресе са назнаком "Дјечији сајт". Јесте да су намијењене дјеци али то не значи и да су безбједни сајтови.

Искуства виртуелне девојчице

За осамдесет сати проведених у Чет-собама, четрнаестогодишња дјевојчица је 162 пута сексуално узнемиравана и позивана на блудне радње.

Једна виртуелна девојчица је провела 80 сати за мјесец дана у једној интернет причаоници. Без било каквог наглашавања себе и личности, без приказивања фотографије успјела је остварити преко 412 контакта (не на своју иницијативу) са 398 особа мушког пола. Оно што спада у сексуално узнемиравање се десило 162 пута, 24 пута су нудили сексуалне фантазије, 6 пута отворено нудили новац за сексуалне услуге. Дјевојчицу је представио компјутерски програм креиран да се уписује у собе и меморише комуникацију, одговоре је генерисао према бази кључних речи и тиме покушавао имитирати стварну личност.

Сличну анализу је обавила и организација АСТРА са приближним и поражавајућим резултатима са примјером да је један мушкарац из Македоније њиховој измишљеној "дјевојчици" нудио да преко љета ради у његовом кафићу, уз низ сугестија да ништа о томе не каже својим родитељима и да се она ништа не брине, да ће при том јако добро зарадити" што потенцијално наводи на регрутовање у ланац трговине људима.

Родитељи и васпитачи имају највећу одговорност у васпитању и образовању дкетета, а најбољи интереси дкетета морају бити њихова основна брига. Појединачне мкере борбе против злостављања нису давале жељене резултате на глобалном нивоу али могу спасти Ваше дијете или његовог другара-другарицу.



0 КОМЕНТАРА

  1. Нема се овдје шта пуно паламудити и набрајати статистике и подаци без референци. Лијек за ово је потпуна контрола родитеља, приступ и редовно контролисање свих профила и уређаја које дијете користи. Кад је ово у питању дијете док се не формира као личност и престане бити дијете нема право на приватност.

  2. Слажем се,али је то утопија што ти пишеш.

    Просечни клинац је информатички писменији од родитеља,тако да би једино могли они родитеље контролисати и подучавати.

    Како би одредили ко је и када „престао“ бити дете?

    Родитељи нека не купују деци рачунаре до 16 године најмање и то је то.

  3. Ohohoho ma ko mi ste to javlja na ovu temu. A, znao sam da ćeš da se brzopotezno javiš, da bigeruješ i levatiš, malo da razbaciš herctref karte.
    Bigeru moj , kako bi to stajalo da vučina Andrićeva piše i zavija o tome kako Asku treba zaštititi od njega samoga?

    BigerU,hakinenu moj, knjigo pročitana, Aska je nadmudrila vuka.
    Nikada nije bilo da nije pokoja Aska ostala, ma koliko kurjacima rasle zazubice.

Оставите одговор