Виктор Нуждић о одбрани Сарајевско-Романијске регије
"Борци Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су својом храброшћу и одлучношћу одбијали бројне непријатељске офанзиве, бранећи сваку стопу своје отаџбине", рекао је Нуждић, поводом обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије.
Одбрана Сарајевско-романијске регије од 1992. до 1995. године одредила је судбину не само овог краја већ и цијеле Републике Српске, а сарајевски Срби поднијели су огромне жртве у протеклом рату, изјавио је Срни вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Виктор Нуждић.
Он је нагласио да су Срби Сарајева међу првима осјетили сву суровост и страхоте рата.
"Убиство српског старог свата на Башчаршији послужило је као сурова опомена и јасан знак шта Србе очекује у наредним данима", истакао је Нуждић.
Нуждић је напоменуо да су убрзо услиједили нови злочини у логорима – "Казани", "Силос", "Виктор Бубањ" и на бројним други локалитетима у Сарајеву, који су постали мјеста мучења и страдања српског народа.
"Само узимајући у обзир ова страдања, можемо истински схватити колики значај има одбрана Сарајевско-романијске регије", истакао је Нуждић.
Према његовим ријечима, посебно је значајан 16. јун 1992. године, када је успостављена саобраћајна комуникација Лукавица-Пале.
"Овај пут био је кључна веза која је омогућила редовно снабдијевање српских насеља као и евакуацију рањених. Управо је овај успјех симбол храбрости и отпора народа који није одустајао у најтежим тренуцима рата", нагласио је Нуждић.
Представници Републике Српске и Србије положили су данас вијенце Војничком спомен-гробљу "Нови Зејтинлик" на Сокоцу, поводом обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије, једног од најтежих задатака које је извршила Војска Републике Српске, односно Сарајевско-романијски корпус током Одбрамбено-отаџбинског рата.
На Војничком гробљу "Нови Зејтинлик" на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
Сарајевско-романијски корпус формиран је 22. маја 1992. године према налогу Главног штаба Војске Републике Српске, а сједиште му је било у Лукавици. Српски војници из овог корпуса одбили су 35 офанзива које су јединице такозване Армије БиХ извеле према положајима Сарајевско-романијског корпуса у жељу да изађу на Дрину.