Викиликс: Овај пут о српским радним навикама
У мору депеша из америчке амбасаде занемарена је једна, која много више од празних политичких прича говори о томе како Американци виде радне навике у Срба. У депеши коју је објавио Викиликс, послатој 12. јануара 2006, каже се да већина српске популације има веома песимистичан поглед на посао, који је посљедица комунистичког режима, када су […]
У мору депеша из америчке амбасаде занемарена је једна, која много више од празних политичких прича говори о томе како Американци виде радне навике у Срба.
У депеши коју је објавио Викиликс, послатој 12. јануара 2006, каже се да већина српске популације има веома песимистичан поглед на посао, који је посљедица комунистичког режима, када су плате и доприноси били загарантовани, без обзира на то колико – и да ли уопште – радите.
Дипломате сматрају да Срби виде посао само као нужно зло и да раде једино да би преживјели.
"У новом окружењу, после тешке транзиције, старија генерација и даље верује да држава треба да издржава радника. Многи родитељи говоре својој деци да не прихвате послове који су им ‘испод части’ и на којима би морали да раде, због новца или због напретка у каријери. Зато многа деца остају да живе са родитељима све до зрелих година", наводи се у депеши.
Они који ипак раде, примјећују у амбасади САД, много више полажу на новац и статус него на изазове или осећај успјеха. На памет им не пада ни да се остварују професионално, ако им то неће донијети више новца.
Американци су забиљежили и да постоји дискриминација по годишту, јер већина фирми жели да запосли само младе људе.
"Многи који траже посао жале се да су личне везе неопходне за запослење, морате да познајете некога у компанији да бисте уопште добили могућност да тамо радите. А различите форме ‘флексибилног запошљавања’, попут рада на одређено време или самозапошљавања су присутне само у малом проценту. У руралним крајевима и малим градовима шансе за запослење су практично непостојеће, а само је у Београду боље", пише у депеши.
Али, и они који нађу посао у Београду, убрзо ће се увјерити да је цена живота у овом граду много већа, поготово ако изнајмљују стан.
Млађе генерације и запослени који су већи дио свог живота провели у приватним предузећима, каже се даље у депеши, много су отворенији за промјене и много посвећенији свом послу.
Иако би, према свим овим показатељима, српски "пролетаријат" требало да подигне глас и дигне политичку тензију, то се, на велико чуђење Американаца, не догађа.
"Довољан је само један поглед на београдску главну пешачку улицу и видећете буљук званично незапослених младих људи, обучених по последњој моди, који пијуцкају капућино и пуше, док у рукама држе скупоцене телефоне. Слично је и у ноћном животу: млади, скоцкани до краја, са свим последњим геџетима, остају читаву ноћ у граду. Одакле им новац? Има неколико извора: помоћ родитеља, рођака из иностранства, нерегистрованих послова и слично", наводи се у депеши.