Вијести из прошлости: Нетанијаху упозорио Француску да ће зажалити

Посланици у француском парламенту изгласали су резолуцију којом се влада позива да призна државу Палестинаца. Француски сенат прихватио је нацрт одлуке.

Скупштина Француске донијела је овакву одлуку након сличних потеза у Британији и Шпанији, што одражава растуц́е европско незадовољство застоја у блискоисточном мировном процесу.

Иако ове одлуке оба дома Француског парламента имају симболичан и необавезујући карактер.

– Аналитичари тврде да ти потези недвојбено показују француску подршку Палестини у мировном процесу на Блиском истоку и да ће изазвати реакцију израелских власти – пише на сајту Ал Џазире.

Парламент Шпаније је 18. новембра прихватио необавезујућу резолуцију којом се позива влада да призна палестинску државу, али када Палестинци и Израелци постигну споразумно решење.

Овај потез уследио је након што су у октобру Велика Британија и Ирска гласале за необавезујућу резолуцију у нади да би то помогло окончању вишедеценијског израелско-палестинског сукоба.

У тексту резолуције се додаје да би признање палестинске управе као државе допринијело сигурности обе стране, али и јачању мира.

До сада је Шведска једина европска земља која је 30. октобра признала палестинску управу током чланства у Европској унији, што је изазвало оштар протест Израела који је одмах повукао амбасадора из Стокхолма.

Сирија, раскршће

Браћа Куачи, која се сматрају одговорним за напад на редакцију француског сатиричног недељника, повезани су са исламистима који ратују у Сирији, док се за старијег брата сматра да је годину дана провео у тој земљи, борећи се против регуларних снага Башара ал Асада.

Исламска држава Ирака и Леванта је организација коју су САД обилно помагале приликом борбе против сиријске власти. Подршку другачијег типа, све у циљу свргавања злог Асада, имали су и од Израела.

Није свакако случајно да се ваздушни походи против исламиста, који се обично "отргну" контроли, далеко учесталији у Ираку него у Сирији, а и када се обављају, то се не чини у договору са Асадом, који је упозоравао на природу побуне која је против њега покренута.

Свјетски медији обично до краја не изводе приче о томе да снажне обавјештајне агенције, какве су ЦИА и Мосад, имају своје људе међу исламистима, и да ти агенти провокатори често иницирају нападе који се после користе као повод за обрачун са њима.