Вијек од рођења Бранка Ћопића
Навршава се 100 година од рођења великог српског и југословенског књижевника Бранка Ћопића, чија су књижевна дjела објављена на више од 30 језика широм свијета. Рођен је, према службеним документима, 1. јануара 1915, али према неким другим подацима, 1914. године. Његово родно село Хашани, данас је у општини Крупа на Уни, Република Српска. Локално предање […]
Навршава се 100 година од рођења великог српског и југословенског књижевника Бранка Ћопића, чија су књижевна дjела објављена на више од 30 језика широм свијета.
Рођен је, према службеним документима, 1. јануара 1915, али према неким другим подацима, 1914. године. Његово родно село Хашани, данас је у општини Крупа на Уни, Република Српска.
Локално предање али и сам Бранко Ћопић тврдили су да је, наводно, био прво дијете у Подгрмечком крају које је име добило по великом српском пјеснику Бранку Радичевићу. Мала општина Крупа на Уни је, уз подршку фондације "Башта сљезове боје“ основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни дио Српске академије наука и умјетности, ријешила да се приступи изградњи Спомен-подручја у Хашанима.
Предвиђено је да се у идућих десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката.
Носиоци тог пројекта истичу да је цијелог живота својим стваралаштвом, писац стремио повратку у завичај који га је обиљежио. Реконструисана бронзана скулптура Ћопића, која је за вријеме рата у БиХ знатно оштећена, је откривена прије осам година испред зграде Народне и универзитетске библиотеке РС у Бањој Луци, граду у којем је извјесно вријеме похађао учитељску школу.
Ћопић је нижу гимназију завршио у Бихаћу а учитељску школу је похађао у Сарајеву, Бањој Луци и Карловцу. Филозофију и педагогију дипломирао је у Београду 1940. године.
Прву књижевну награду је добио као студент, 1938. од Академије седам умјетности за кратку причу, затим Ракићеву награду идуће године, потом награду Српске краљевске академије 1940. године. У то вријеме објављивао је кратке приче у београдској "Политици".
Напад на Југославију 1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору, да би се убрзо потом у родној Крајини у љето те 1941. прикључио устаницичким партизанским снагама. Релативно брзо постао је политички комесар, у исто вријеме и дописник партизанских листова бањалучког "Гласа" и "Борбе". Писао је скечеве, позоришне представе.
Послије рата био је главни уредник београдског дјечјег листа "Пионир", а потом професионални писац. Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповједака "Башта сљезове боје".
Ћопић је ту књигу објавио 1970. године. Добитник је и Награде АВНОЈ-а, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".
Од 1968. године био је члан САНУ. Напустио је овај свијет скоком са Бранковог моста у Београду 26. марта 1984. године. Очигледно, писањем бајковитих прича о дјетињству и рату бранио је и самог себе од стварности у којој му је бивало све тјесније и тамније.
Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности, необично плодан, са, за наше прилике, невјероватним тиражима. Притом, његова дјела су преведена и објављена на више од 30 језика широм свијета.
Prva knjiga koju kupujem svojim unucima i citam im dok je ne nauce napamet je Jezeva kucica.
Odrastao sam, i moja djeca i unuci sa njegovim Orlovima, Nikoletinom, Bronzanom strazom, …Osmom ofanzivom, …Majkom pravoslavnom, …, Petrovackom cestom…
Vjecnom Branku neka je vjecna slava.
http://kuruzovina.blogspot.com/2015/01/blog-post.html
Рођен је, према службеним документима, 1. јануара 1915, али према неким другим подацима, 1914. године. Његово родно село Хашани, данас је у општини Крупа на Уни, Република Српска.
Neko je zaboravio glavno BOSNA I HERCEGOVINA
pročitati njegovu biografiju. on sam je rekao i ko je šta je..mada, razumljivo da ga je dobro imati „uza se“.
Више пута сам га читао. Нисам никад ништа љепше прочитао нити доживио, једноставно био сам ти ликови, себе сам видио у тим књигама. Био је Србин, често „заборављан“ од власти, гуран у запећак управо због својих размишљања која се нису уклапала у идеологију братства и јединства
баке
Рођен је у аустро-угарској.
Чуди ме да телалук не прогласи Додика кривим и за Бранково самоубиство.
Jel znate da je 5 korpus armijebih 1995 god. do temelja spalio Brankovu rodnu kucu i sva sela u podgrmecu a Srpski narod pobio i protjerao sa vjekovnih ognjista i da za to niko nije odgovarao…
„Предвиђено је да се у идућих десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића,“
——————————————————————
Dokad će trajati ova manija podizanja diznileda za pisce?
http://www.momcilodjorgovic.com/tekstovi/aktuelni-memoari/1033/branko-copic-2-cosicevci-i-copicevci
Simo ne može da odoli a da ne lupi snažno.:P