„Веритас“: Двадесет година од ликвидације Срба из Госпића

Документационо-информативни центар „Веритас“ саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђенији Срби – судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и […]

уторак, 18 октобра, 2011 / 08:50

Документационо-информативни центар „Веритас“ саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра.

Ликвидирани су углавном виђенији Срби – судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и то они који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу које је данас објавио "Веритас".

Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мјеста.

Међу ликвидиранима је десет брачних парова, као и четири пара од по једног родитеља и дјетета.

Убијена је и комплетна породица Пантелић – отац Милан /1934/ – шеф Хидрометеоролошке станице у Госпићу, његова супруга Анђелка /1941/, по занимању трговац и њихова кћерка Мирјана /1963/, студенткиња. Њих су униформисане маскиране особе овеле из њиховог стана ноћу, а до сада је идентификовано само Миланово тијело, док се Анђелка и Мирјана још воде као нестале.

"Веритас" наводи да је о ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године, пронашли 24 полуугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација упознати су и представници Међународне заједнице, под чијим притиском је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о ликвидацијама госпићких Срба.

У саопштењу наводи се да је случај врло брзо стављен ад акта, иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава.

"Веритас" подсјећа да је Тужилаштво Хашког трибунала водило истрагу о овом догађају и прије него је оптужница подигнута, случај је, с циљем одржања Рачанове владе, уступљен хрватском правосуђу.

Суђење оптуженима за те злочине познато је као суђење "госпићкој групи", а на њему су тројица оптужених секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић, генерал Мирко Норац и командант Друге бојне Стјепан Грандић, осуђени на затворску казну. Четврти оптужени Ивица Рожић ослобођен је, а против Милана Чанића је одбачена оптужница.

"Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да је, ускоро по правоснажности пресуде `госпићкој групи`, тадашњи предсједник РХ Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића, ублаживши му казну за двије године, коју је у међувремену и издржао; да осуђени Орешковић често борави на слободи", наводи се у саопштењу.

"Веритас" истиче да се осуђеном Норцу, којем је у јулу 2010. године обједињена казна за овај и случај "Медачки џеп" на само 15 година затвора, омогућава скоро нормалан живот – вјенчање, прослава рођења и крштења сина у родном селу пред великим бројем званица, од који су неки на високим државним функцијама и под пажњом свих медија у Хрватској.

Норац ће по одлуци Комисије за условни отпуст Министарства правосуђа Хрватске из септембра ове године, већ 25. новембра изаћи на условну слободу, док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака њихових најмилијих. Лешеви убијених госпићких Срба су из примарних премјештани у секундарне гробнице и оне још крију око стотињак лешева, упозорава "Веритас.



0 КОМЕНТАРА

  1. Мени је чудно да ни Штрбац, ни Веритас не покрећу нигдје питање око убиства хрвата Милана Левара, којег су усташе убиле 2000, јер се успротивио ликвидирању Срба у Госпићу 1991?
    Познато је да је Левар био један од команданата зенги на Госпићком ратишту и кад је добио наредбу да побије српско становништво у том граду своје дојучерашње комшије, јавно је одбио и скинуо униформу, зато је убијен касније, јер је био „незгодан“ свједок. јбг наша српска страна за истраживање злочина увијек остаје пасивна!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *