"Веритас": Двадесет година од ликвидације Срба из Госпића
Документационо-информативни центар "Веритас" саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђенији Срби – судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и […]

Документационо-информативни центар "Веритас" саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби – судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и то они који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу које је данас објавио "Веритас".
Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мјеста.
Међу ликвидиранима је десет брачних парова, као и четири пара од по једног родитеља и дјетета.
Убијена је и комплетна породица Пантелић – отац Милан /1934/ – шеф Хидрометеоролошке станице у Госпићу, његова супруга Анђелка /1941/, по занимању трговац и њихова кћерка Мирјана /1963/, студенткиња. Њих су униформисане маскиране особе овеле из њиховог стана ноћу, а до сада је идентификовано само Миланово тијело, док се Анђелка и Мирјана још воде као нестале.
"Веритас" наводи да је о ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.
Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године, пронашли 24 полуугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација упознати су и представници Међународне заједнице, под чијим притиском је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о ликвидацијама госпићких Срба.
У саопштењу наводи се да је случај врло брзо стављен ад акта, иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава.
"Веритас" подсјећа да је Тужилаштво Хашког трибунала водило истрагу о овом догађају и прије него је оптужница подигнута, случај је, с циљем одржања Рачанове владе, уступљен хрватском правосуђу.
Суђење оптуженима за те злочине познато је као суђење "госпићкој групи", а на њему су тројица оптужених секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић, генерал Мирко Норац и командант Друге бојне Стјепан Грандић, осуђени на затворску казну. Четврти оптужени Ивица Рожић ослобођен је, а против Милана Чанића је одбачена оптужница.
"Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да је, ускоро по правоснажности пресуде `госпићкој групи`, тадашњи предсједник РХ Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића, ублаживши му казну за двије године, коју је у међувремену и издржао; да осуђени Орешковић често борави на слободи", наводи се у саопштењу.
"Веритас" истиче да се осуђеном Норцу, којем је у јулу 2010. године обједињена казна за овај и случај "Медачки џеп" на само 15 година затвора, омогућава скоро нормалан живот – вјенчање, прослава рођења и крштења сина у родном селу пред великим бројем званица, од који су неки на високим државним функцијама и под пажњом свих медија у Хрватској.
Норац ће по одлуци Комисије за условни отпуст Министарства правосуђа Хрватске из септембра ове године, већ 25. новембра изаћи на условну слободу, док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака њихових најмилијих. Лешеви убијених госпићких Срба су из примарних премјештани у секундарне гробнице и оне још крију око стотињак лешева, упозорава "Веритас.
Мени је чудно да ни Штрбац, ни Веритас не покрећу нигдје питање око убиства хрвата Милана Левара, којег су усташе убиле 2000, јер се успротивио ликвидирању Срба у Госпићу 1991?
Познато је да је Левар био један од команданата зенги на Госпићком ратишту и кад је добио наредбу да побије српско становништво у том граду своје дојучерашње комшије, јавно је одбио и скинуо униформу, зато је убијен касније, јер је био „незгодан“ свједок. јбг наша српска страна за истраживање злочина увијек остаје пасивна!