Венс у Њемачкој, критиковао поништавање избора у Румунији и цензуру у ЕУ

Он је упозорио да је ситуација постала толико лоша да је Румунија у децембру поништила резултате предсједничких избора, на основу сумњи обавјештајне агенције и огромног притиска сусједних земаља, а аргумент за то је, колико је он схватио, био да је "руска кампања дезинформисања" утицала на изборе.

"Био сам шокиран када је бивши европски комесар недавно изашао пред камере и звучао задовољно чињеницом да је Влада Румуније управо потпуно поништила изборе.

Ствари не иду по плану и идентична ствар се може догодити и овдје у Њемачкој", изјавио је Ванс.

Према његовим ријечима, такве "каваљерске" изјаве су годинама шокантне за америчке уши.

"Речено нам је да је све у што смо уложили и да је сва наша подршка у име наших заједничких демократских вриједности и да је све у вези са нашом политиком – од Украјине до дигиталне цензуре – изграђено као дио одбране демократије.

Међутим, видимо да европски судови поништавају изборе и да званичници пријете поништавањем других, те морамо да се запитамо да ли се високи стандарди поштују на одговарајући начин или не? Кажем ми, јер чврсто вјерујем да смо у истом тиму", истакао је Венс.

Он је нагласио да се мора учинити више од саме приче о демократским вриједностима, које "морају да се живе".

"Затражио бих од својих европских пријатеља мало перспективе. Можете да вјерујете да је погрешно то што Русија купује рекламе на друштвеним мрежама како би утицала на ваше изборе – ми сигурно мислимо тако.

Можете и да то осудите на свјетској сцени, али ако вашу демократију може да уништи дигитално рекламирање из стране земље у вриједности од 100.000 долара – онда ваша демократија од самог почетка није била нарочито снажна", навео је Венс.

Према његовим ријечима, добра вијест је да што мисли да су европске демократије "значајно мање бруталне него што се бројни људи, очигледно, плаше".

"Увјерен сам да ће дозвољавање нашим грађанима да говоре учинити те демократије још снажнијим. То нас, наравно, враћа назад у Минхен, гдје су организатори ове конференције посланицима популистичких странака и љевице и деснице забранили учешће у овим конверзацијама.

Понављам, не морамо да будемо сагласни са свим или са било чим што људи кажу, али када људи и политички лидери заступају важну уставност, на нама је да барем учествујемо у дијалогу са њима", нагласио је Венс.

Он је навео да ако се жели конкурентна економија, приступачна енергија и сигуран ланац снабдијевања, потребни су мандати за управљање, јер мора да се направи тежак избор како би се уживало у свему томе.

"Наравно, ми у Америци то добро знамо. Не можете добити демократски мандат цензурисањем или затварањем противника. Било да је то лидер опозиције, скромни хришћанин који се моли у својој кући или новинар који покушава да пренесе вијест. Не можете га добити ни непоштовањем вашег електората на основу питања ко може да буде дио заједничког друштва", напоменуо је Венс.

Он је рекао да многима са друге стране Атлантика све више дјелује као да се стари укоријењени интерес крије иза "ружне ријечи из доба Совјетског Савеза као што је дезинформација, те да ту ријеч потенцирају они којима се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може да изрази различито мишљење или да, не дај Боже, другачије гласа или – још горе – побиједи на изборима.

Ванс је напоменуо да иако је администрација предсједника САД Доналда Трампа веома забринута за европску безбједност и вјерује да се може доћи до разумног рјешења између Русије и Украјине, вјерује да је у наредним годинама такође важно да Европа значајно иступи и оживи сопствену одбрану.

"Пријетња због које сам ја највише забринут у вези са Европом није ни Русија, ни Кина, нити било који други спољни фактор. Брине ме пријетња изнутра, повлачење Европе од неких од њених најважнијих вриједности, које дијели са САД", навео је Венс.

Амерички потпредсједник подсјетио је да су се лидери окупили на конференцији како би разговарали о безбједности, односно о пријетњама нашој унутрашњој безбједности, те да је примијетио бројне велике војне лидере који присуствују догађају.

Он је рекао да се многи који се налазе у просторији у којој се одржава конференција сјећају "хладноратовски настројених бранилаца демократије од снага које су доста више тирански настројене на овом континенту".

"Размотрите страну у тој борби која је цензурисала дисиденте, затварала цркве, отказивала изборе – да ли су они били добри момци? Сигурно да не. И хвала Богу да су изгубили Хладни рат, а изгубили су га јер нису цијенили нити поштовали све благодати слободе – слободе да се изненади, погријеши, да се проналази, да се гради.

Испоставило се да не можете давати мандат на иновацију или креативност, као што не можете наметати народу шта да мисли, осјећа и у шта да вјерује, а ми вјерујемо да су те ствари сасвим сигурно повезане", изјавио је Венс.

Он је рекао да, нажалост, када данас погледа Европу, понекад није баш најјасније шта се десило са појединим побједницима Хладног рата.

"Гледам у Брисел, гдје европски комесари траже од грађана да укину друштвене мреже током грађанских немира оног тренутка када примијете оно што називају садржајем мржње. Или баш у Њемачкој, гдје је полиција вршила рације усмјерене против грађана оптужених за објављивање антифеминистичких коментара на интернету, као дио онога што називају Борба против мизогиније на интернету – дан акције", навео је Венс.

Он је говорио и о Шведској, гдје је Влада прије двије седмице осудила хришћанског активисту због учествовања у спаљивањима Курана која су резултирала убиством пријатеља тог активисте.

Венс је подсјетио да је судија у том случају "застрашујуће" истакао да шведски закони, који наводно штите слободу израза, не гарантују "дозволу да се било шта каже без ризика да се увриједи група која има одређена увјерења".

"Можда и најзабрињавајуће, гледам у наше пријатеље у Великој Британији, гдје је кретање супротно од разумних права угрозило основне слободе вјерника", каже Венс.

Он је подсјетио да је Влада Велике Британије прије нешто више од двије године оптужила Адама Смита Конора, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за "гнусни злочин" због тога што је стајао 50 метара од клинике за абортусе и у тишини се молио Богу три минута, не ометајући било кога, не комуницирајући са било ким – "само се у тишини сам молио".

"Након што га је британска полиција примијетила и затражила да објасни за шта се моли, Адам је једноставно одговорио да то чини у име свог нерођеног сина којег је његова бивша дјевојка абортирала неколико година раније.

То полицајце није дотакло и Адам је проглашен кривим због кршења новог закона којим је забрањено да се неко моли у тишини, као и да чини било шта што може да утиче на одлуку неке особе у кругу од 200 метара око институције за абортусе, те је он морао да плати хиљаде фунти правних трошкова тужилаштва", рекао је Венс.

Он је нагласио да би волио да може да каже да је то био јединствен, луд примјер спровођења лоше написаног закона против појединца.

"Али не, Влада Шкотске је прије неколико мјесеци почела да дијели писма грађанима чије су куће у такозваној зони безбједног приступа, упозоравајући их да чак и приватна молитва, у њиховој сопственој кући, може да се сматра кршењем закона.

Наравно, Влада захтијева да се пријави било који грађанин за којег се сматра да је починио злочин мишљу", навео је Венс.

Он је изразио бојазан да се слобода говора повлачи у Британији и широм Европе.

"У интересу комедије, пријатељи моји, као и у интересу истине, признаћу да понекад најгласнији гласови цензуре не долазе из Европе, већ из моје земље, у којој је претходна администрација пријетила и малтретирала компаније друштвених мрежа да цензуришу такозване дезинформације, као што је идеја да је вирус корона врло вјероватно исцурио из лабораторије у Кини. Наша влада је охрабривала приватне компаније да ућуткају оне који су говорили о нечему што се испоставило као очигледна истина", рекао је Венс.

Он је нагласио да данас није дошао само са запажањем, већ и са понудом.

Према његовим ријечима, баш као што је админситрација бившег америчког предсједника Џозефа Бајдена очајнички покушавала да утиша људе који мисле својим главама, тако ће Трампова админстрација учинити управо супротно.

Он сматра да се на томе може заједнички радити.

"У Вашингтону је нови шериф у граду. Током овог мандата, можда можемо да се не сагласимо са вашим ставовима, али ћемо се борити за ваше право да их кажете у јавности, да се сагласите или не", поручио је Венс.

Он је подсјетио да је конференција у Минхену безбједносна и навео да је сигуран да су "сви дошли спремни да говоре о томе како, заправо, планирају да повећају трошење на одбрану у наредних неколико година у складу са новим циљем.

"И то је сјајно! Јер, као што је предсједник Трамп јасно ставио до знања, он вјерује да наши европски пријатељи морају да играју већу улогу у будућности овог континента.

Не мислимо на овај израз који чујете подјела бремена, већ мислимо на то да је важно да се Европа, као дио заједничког савеза, истакне, док се Америка усредсређује на дијелове свијета који су у великој опасности", истакао је Венс.

Он је упитао званичнике како уопште почињу размишљање о питањима буџета ако, прије свега, не знају шта бране?

"Одржао сам бројне добре разговоре са многим људима који су дошли овдје, и доста сам слушао о томе од чега треба да се браните и то је, наравно, важно. Међутим, оно што ми је било мало мање јасно – а сигурно мислим и бројним грађанима Европе – јесте за шта се заправо браните? Која је позитивна визија која анимира ову заједничку безбједност за коју сви сматрамо да је толико важна? Дубоко вјерујем да нема безбједности ако се плашите гласова, мишљења и савјести која води управо ваш народ", сматра Венс.

Он је напоменуо да се Европа суочава са бројним изазовима, али да је криза која је сада захватила континент и са којом се сви суочавају – сопствена креација.

"Ако у страху бјежите од сопствених бирача, Америка не може ништа да учини за вас, као што ни ви не можете ништа да урадите за амерички народ који је изабрао мене и предсједника Трампа. Потребни су вам демократски мандати да остварите било шта вриједно у наредним годинама. Нисмо научили да слаби мандати дају нестабилне резултате, али се многе вриједности могу достићи мандатом који долази од већег обраћања пажње на гласове ваших грађана", нагласио је Венс.

Говорећи о мигрантској кризи, Венс је изразио увјерење да од свих горућих изазова са којима се земље суочавају, нема ништа хитније од масовне миграције.

Он је подсјетио да је данас готово сваки пети човјек који живи у Њемачкој дошао је из иностранства, те да је то највећи проценат икад.

"Успут, сличан је број у САД и такође је највећи икад. Број имиграната који су ушли у ЕУ из земаља које нису чланице блока удвостручио се 2021. и 2022. године, а од тада је много већи. Знамо да се ситуација материјализовала у вакууму. То је резултат низа свјесних одлука политичара широм Европе и у свијету током једне деценије", напоменуо је Венс.

Он је истакао да се видјело какав су хорор те одлуке донијеле, баш јуче у овом граду, алудирајући на напад Минхену.

"Не могу да не размишљам о жртвама којима је уништен диван зимски дан у Минхену. Наше мисли и молитве су уз њих. Али, зашто се, уопште, то догодило?", упитао је Венс.

Према његовим ријечима, то је ужасна прича, али се таква прича чула превише пута у Европи, а нажалост и у САД.

"Тражилац азила, углавном млад мушкарац у средњим двадесетим, већ познат полицији, удара аутомобилом у људе и растура заједницу.

Колико пута морамо да доживљавамо ове ужасне ударце прије него што промијенимо курс и поведемо нашу заједничку цивилизацију у новом смјеру?", упитао је Венс.

Он је нагласио да ниједан гласач на овом континенту није изашао на изборе да би отворио капије милионима имиграната.

"Знате ли за шта јесу гласали? У Енглеској су гласали за Брегзит. Слагали се или не – они су гласали за то. Све чешће у Европи гласају за политичке лидере који обећавају да ће окончати миграцију која се отела контроли. Ја сам сагласан са многим од ових забринутости, али ви не морате бити сагласни са мном. Само мислим да је тим људима стало до њихових кућа, снова, безбједности и капацитетима да се брину о себи и својој дјеци. Они су паметни", поручио је Венс.

Потпредсједник САД сматра да је једна од најважнијих ствари које је научио за кратко вријеме у политици, супротно од онога што се можда чује у Давосу, да грађани не сматрају генерално себе "образованим животињама или замјењивим зупчаницима глобалне економије", те да не изненађује то што они не желе да буду немилосртно игнорисани од сопствених лидера.

Венс је истакао да је посао демократије пресуди о великим питањима на основу гласачких кутија.

"Вјерујем да се ништа не штити одбацивањем људи и њихових забринутости или – још горе – затварањем медија, поништавањем избора или искључивањем народа из политичког процеса. Заправо, то је најсигурнији пут ка уништењу демократије", оцијенио је Венс.

Према његовим ријечима, изражавање мишљења није мијешање у изборе, чак и када људи износе мишљење о њима у другим земљама, па чак и ако су ти људи веома утицајни.

"Вјерујте ми, кажем ово са хумором – ако америчка демократија може да преживи 10 година критика Грете Тунберг, и ви људи можете да преживите неколико мјесеци Илона Маска", рекао је Венс.

Он је упозорио да оно што ниједна демократија – ни америчка, ни њемачка, ни европска – неће преживјети, јесте да се милионима гласача говори да њихове мисли, забринутости, тежње и захтјеви за олакшање нису валидни или да чак нису вриједни разматрања.

Венс каже да се демократија ослања на "свети принцип" да је важан глас народа.

"Нема мјеста за заштитне зидове – или се придржавате ток принципа или не. Европљани, људи, имају глас, европски лидери имају избор. Увјерен сам да не треба да се плашимо будућности. Хвалите народ чак и када сте изненађени, чак и када се не слажете. Ако то урадите, можете да се са сигурношћу и самоувјереношћу суочите са будућношћу, јер знате да народи стоје иза сваког од вас", истакао је Венс, уз напомену да је за њега то "велика магија демократије", те да магија није у каменим зградама, дивним хотелима, па чак ни у великим институцијама које су изграђене заједно као заједничко друштво.

Венс је навео да вјеровати у демократију значи разумјети да сваки грађанин има мудрост и глас, те да ако се одбије да се слуша тај глас, чак и најуспјешније борбе ће донијети веома мало.

"Као што је бивши папа Јован Павле Други, којег сматрам једним од најизузетнијих заговарача демократије на овом континенту или било гдје у свијету, једном рекао: Не плашите се. Не треба да се плашимо нашег народа чак и када нису сагласни са својим властима", рекао је Венс.

Он је захвалио свим окупљеним званичницима, представницима медија и, прије свега, организаторима Минхенске безбједносне конференције и истакао да му је драго што је данас у Минхену, уз подсјећање да је у Минхену први пут био са супругом, која је данас са њим, те да се радило о личној посјети.

"Одувијек сам волио овај град и његов народ и желим да кажем да смо веома дирнути и да су наше мисли уз Минхен и све оне на које је утицало зло нанесено овој дивној заједници. Мислимо на вас, молимо се за вас и сигурно ћемо бити уз вас у данима који долазе", рекао је Венс.

Венс је рекао да жели да говори о заједничким вриједностима и нагласио да је "лијепо вратити се у Њемачку".

"Као што се већ чули, био сам овдје прошле године као сенатор САД, видио сам Дејвида Лемија и бившег министра спољних послова – имали смо другачије послове него сада – али сада је вријеме за све наше земље, за све нас да будемо довољно срећни да добијемо политичку моћ коју су нам дали наши народи да је мудро искористимо за побољшање њихових живота", поручио је Венс.

Он је подсјетио да је "имао срећу" да проведе вријеме на локацији на којој се одржава ова конференција у посљедња 24 часа и навео да је импресиониран гостопримством људи, упркос јучерашњем ужасном нападу.

"Хвала вам свима. Срећно свима. Бог вас благословио", додао је Венс.