Венеција од сутра у знаку "Златног лава"!

Уз Џорџа Клунија и његове "Мартовске иде”, међу овогодишњим такмичарима су и Роман Полански, Кроненберг, Гарел, Ферара, Сокуром и Џони То. Венеција, Лидо – Филмом „Мартовске иде”, у режији глумца, редитеља и продуцента Џорџа Клунија, великог италијанског миљеника, сутра свечано почиње 68. Венецијански фестивал, најављујући уједно пуно звjезда и пуно филмских узбуђења. Нови Клунијев филм, […]

понедељак, август 29, 2011 / 19:06

Уз Џорџа Клунија и његове "Мартовске иде”, међу овогодишњим такмичарима су и Роман Полански, Кроненберг, Гарел, Ферара, Сокуром и Џони То.

Венеција, Лидо – Филмом „Мартовске иде”, у режији глумца, редитеља и продуцента Џорџа Клунија, великог италијанског миљеника, сутра свечано почиње 68. Венецијански фестивал, најављујући уједно пуно звjезда и пуно филмских узбуђења.

Нови Клунијев филм, политичка драма о амбициозном гувернеру са сjевера, заснован је на позоришном комаду Боа Вилимона, који је написан послijе Вилимоновог рада у неуспjешној кампањи Хауарда Дина за номинацију америчких демократа, у трци за предсjедничке изборе 2004. године. Ово је и прича о гувернеровом представнику за штампу који је био увучен у политичку корупцију, што све заједно указује да је ријеч о филму у којем је Клуни, као истакнути холивудски либерал, поново на свом терену, баш као што је то био и у филмовима „Лаку ноћ и срећно” или „Људи који буље у козе”.

„Мартовске иде” је уједно и четврти Клунијев редитељски подухват, он у редитељским водама плива све сигурније, не одричући се ни свог основног заната – глуме. У новом филму тумачи лик грамзивог гувернера, а уз њега су, као партнери, још и славни глумци Пол Ђамати, Филип Симор Хофман, Мариса Томеј и Рајан Гозлинг. После помпезног венецијанског отварања и промоције овог филма у најбољем могућем окружењу, редовно приказивање у биоскопима широм свијета очекује се у октобру.

Овогодишња трка за „Златног лава” и многа друга венецијанска одличја подразумјева 22 озбиљна такмичара, о чијим ће дометима вијећати жири на чијем је челу амерички редитељ Дарен Аранофски. До 10. септембра, један за другим, такмичиће се филмови: „Мислилац, кројач, војник, шпијун” Пола Алфредсона (адаптација романа Џона ле Кареа), нова верзија „Оркански висови” Андрее Арнолд, „Тексашка поља смрти” Амија Канана Мана, „Убица Џо” Виљема Фридкина, „Опасан метод” Дејвида Кроненберга, „Покољ” Романа Поланског, „Фауст” Александра Сокурова, „Живот без принципа” Џонија Тоа, као и низ француских и италијанских филмова…

Ван конкуренције биће виђен и нови Мадонин излет у филмску режију, драма „В. Е.”, о распуштеници Вилис Симпсон чија је веза са британским краљем Едвардом осмим довела до његове абдикације 1936. године. Ван конкуренције се приказује и египатски дугометражни документарац „Тахрир 2011”, назван према истоименом каирском тргу на којем је букнуо бунт против Мубарака, као и филм Филипа Фокона „Дезинтеграција” у којем аутор истражује радикални исламизам.

Међу овогодишњим венецијанским гостима биће и легендарни Ал Паћино са филмом „Дивља Саломе” који потписује и као редитељ, али и као глумац у двострукој улози. Наиме, Паћино тумачи у овом филму и самог себе, али и краља Херода. Стивен Содерберг са филмом „Зараза” о непознатом вирусу (инспирисан афером „Свињски грип”), доводи на Лидо и своје глумце: Мета Дејмона, Кејт Винслет, Марион Котијар, Џуд Лоа и Гвинет Палтроу. Уколико се овом звјезданом небу додају још и Кира Најтли, Џоди Фостер, Кристоф Волц, Колин Ферт, Гери Олдман и Џон Харт, онда је то и више него довољно да овогодишња Мостра звечи и јечи од холивудског сна.

Ништа ново за Венецију, рећи ћете, и у праву сте, јер од свог оснивања овом фестивалу је најмилије да угости што више холивудских звијезда. Многи велики неамерички редитељи, многи значајни италијански аутори, на венецијанском Лиду се често осећају као права сирочад. Догађало се то и сјајном аутору Марку Белокију и његовим ангажованим филмовима који су свој пуни сјај доживљавали најчешће ван Мостре. Да ли због благе гриже стварности или што је коначно сазрела свест, тек овогодишњи Венецијански фестивал коначно се одужује Белокију, тако што ће му свечано бити уручен „Златни лав” за животно дјело. Белокио се тако прикључује Бернарду Бертолучију и Ерману Олмију, али и интернационалном друштву у којем је и прошлогодишњи лауреат Џони Ву.



Оставите одговор