Великог праска није било, јер је је свемир бесконачан

Сама помисао да је универзум стар 13,8 милијарди година је сама по себи фасцинантна, међутим, истраживачи сада сматрају да се универзум простире безгранично у прошлост и да не посједује једну једину тачку из које је све потекло, пише Дејли мејл.

Идеја је један могући резултат нечега познатог као „дугина гравитација“, то јест теорија која није општеприхваћена од стране физичара, мада многи тврде да је сама идеја иза ње интересантна.

Истраживачи тврде да она осликава мане у теорији Великог праска, по којој је универзум рођен пре око 13,8 милијарди година када је бескрајно густа тачка, позната као сингуларитет, експлодирала.

Ајнштајновa теоријa релативитета каже да велики објекти криве четвородимензиони континуум простор-време тако да било шта што кроз њега пролази, попут свјетла (без обзира на фреквенцију), има закривљену путању.

„Када је у питању дуга теорија, честице са различитим енергијама ће заправо видјети различите простор-вријеме континууме, а самим тим и различита гравитациона поља“, рекао је Адем Авад из Центра за теоретску физику у Египту.

У раду објављеном у Журналу космологије и физике астро-честица, истраживачи су открили два могућа почетка универзума који су базирани на различитим интерпретацијама последица дугине гравитације.

Један резултат гласи да уколико пратимо вријеме уназад, универзум постаје гушћи, приближавајући се бескрајној густини али никада до самог краја.

У другом сценарију универзум стиже до изузетно велике густине, која је бесконачна.

Професор Авад тврди да у оба сценарија, праћење путање материје и свјетла у универзуму неће довести до тога да стигнемо до мале тачке поријекла, познате као Велики прасак.