Велики инвеститори пребацују средства из ризичне активе у злато, нафту и житарице
Ова година је започела падом цијена акција и криптовалута, док имовина попут злата, сирове нафте и пољопривредних производа повећава своју вриједност у доларима.
Чак и прије него што је руска инвазија на Украјину довела до екстремне неизвесности у погледу извоза енергије и сировина из обе земље, поменуте врсте робе су већ почеле да надмашују друге ресурсе по реализованој тражњи великих инвестиционих фондова, а по избијању кризе на истоку Европе, још и више.
Скоро свака друга класа имовине бори се да задржи своју вриједност. Индекси акција су наставили да падају наниже са својих највиших вредности свих времена постављених у јануару ове године, при чему је Индекс С&П 500 пао за 13,4 одсто у односу на највиши ниво свих времена.
Иако је енергетски сектор С&П 500 порастао за 33,4 одсто, а сектор информационих технологија пао за 18,9 одсто од почетка године, технологија чини више од четвртине овог индекса са 28,1 одсто, док енергија чини само 3,7 одсто. Дигитална имовина, као што су битцоин и друге криптовалуте, такође је значајно ослабила 2022. године, а укупна тржишна капитализација крипто сектора смањена је за 22,4 одсто.
Тек током посљедње недјеље почела је да показује знаке опоравка, уз оптимистичне прогнозе америчких Федералних резерви и подизање каматних стопа, пише Висуал Цапиталист.
У међувремену, инвеститори у робу су дочекали рекордне скокове и волатилност, посебно у енергетском и пољопривредном сектору. Сирова нафта је већ порасла за 34,4 одсто у 2022. години, закључно са 18. мартом, након што је WТИ сирова нафта достигла максимум од 129 долара по барелу, а фонд Инвесцо ДБ Агрицултуре који прати пшеницу, кукуруз, соју и друге пољопривредне производе порастао за 10,4 одсто од почетка године.
Док су цијене метала и енергије у 2021. години порасле, племенити метали попут злата и сребра заостајали су, биљежећи негативне приносе за велике улагаче. Али, прво најава, а потом и реализација подизања каматних стопа у САД, довели су до повратка инвеститора са спекулативних средстава у злато.
Цијена жутог метала порасла је у фебруару за шест одсто, а онда 8. марта достигла и нови историјски рекорд од 2.078,8 долара по унци. У међувремену је дошло до корекције, али гледано у односу на прошлу годину и даље је у добром плусу.
Пошто је Русија одсјечена од трговине са САД и другим западним земљама, нови трговински систем са Кином који првенствено користи поравнање подржано златом, слично петројуану, цијене злата би могле да узлете до нових максимума.
Недуго након што су САД најавиле санкције Русији заједно са Европском унијом и земљама Г7, Русија је одмах одговорила свеобухватним забранама извоза против 48 различитих земаља, укључујући САД и ЕУ.
Тренутно је Русија један од највећих извозника сирове нафте у свијету и извозила је око 4,7 милиона барела сирове нафте дневно, за укупну вриједност извоза од 110 милијарди долара у 2021. години.
На крају, цијене основних пољопривредних производа, као што су кукуруз и пшеница, такође расту од почетка украјинског рата, пошто Русија и Украјина спадају у највеће свјетске извознике пшенице. Као резултат неизвјесности око овог виталног пољопривредног извоза, цијене пшенице су нагло порасле за скоро 40 одсто у посљедња два мјесеца, а Русија је долила уље на ватру привременом забраном извоза житарица за бивше совјетске републике. Ови немили догађаји, с друге стране, чине је атрактивном робом, у виду фјучерса на међународним робним берзама.