Велика Полиповка: Аустралијска гљива у Српској
Оно што данас зовемо глобализација, већ вијековима нарушава природне границе човјековим дјеловањем. У посљедњих неколико година смо примјетили азијске бубамаре, тиграсте комарце, а сада и гљиве којим овдје мјесто није.
Велика полиповка (Clathrus Archeri) је прије више од педесет година донешена у Европу, као украсна биљка, одакле се проширила у природу. Њено првобитно станиште је Аустралија и Нови Зеланд. Најчешће расте љети у бјелогоричним шумама. Прво се манифестује у као бијеле лопте, налик јајету, из којих се гранају кракови који касније личе на кракове хоботнице. Гљива је нејестива те смрди по трулом месу и поквареним јајима.
Примјерак са фотографије снимљен је у Јошавци, општина Челинац, уз свједочење Љиљане Тривић, игром случаја и одборнице у скупштини ове општине. Захваљујемо јој се у име природољубне јавности Републике Српске, док чекамо да се огласе стручни са природно-математичких факултета.
I vi se upecali. Ja sam ovu gljivu nalazio u reonu cemernice, crnog vrha, cijelog potkozarja i okolini grada banjaluke prije 20 godina.
Zeka tako je, ja sam iz opstine Celinac, gljive rado berem a ovu vrstu srecem od djetinjstva, sto je u mom slucaju cak nesto vise od 20 godina. Tada su nas nekako vise plasile, sada sa naucne strane su interesantne. Svakako rijec globalizacija je suvise u ovom tekstu, treba to malo finije 🙂