Велика Британија: Вашингтон највећи непријатељски командант у историји острва

Вођа америчке револуције Џорџ Вашингтон проглашен је највећим и најзначајнијим непријатељским командантом са којим се Велика Британија суочила.

У такмичењу које је организовао Национални војни музеј Вашингтон је тријумфовао у конкуренцији ирског хероја и борца за независност Мајкла Колинса, француског војсковође Наполеона Бонапарте, њемачког фелдмаршала Ервина Ромела и Турчина Кемала Ататурка, оснивача модерне Турске.

Говорећи о Вашингтону, историчар Стивен Брумвел рекао је да је Амерички рат за независност (1775-83) "представљао најгори пораз у историји британске империје".

"Његова личност и његово руковођење били су од кључне и пресудне важности", рекао је он.

Вашингтон је био храбар и инспиративан командант на бојном пољу, али и способан политичар, који се успјешно носио са политичарима у Конгресу и француским савезницама, рекао је Брумвел.

Изнад свега, он никада није одустао, чак ни када је ток цијелог рата био против њега.

"Његова војска је увијек била под притиском, гладна и лоше опремљена. Он је дијелио опасности својих људи. Свако други би на његовом мјесту одустао. Он сам је био персонификација циља за који су се борили, и обим и посљедице његове побједе су огромне", рекао је он.

Скоро 8.000 људи гласало је путем интернета, након чега је избор сужен на пет особа, чије су заслуге разматрали гости овог викенда у Музеју прије коначног гласања.

Главни критеријум био је да је сваки од номинованих команданата морао да предводи војску против британских снага, што је одмах елиминисало непријатеље као што је Адолф Хитлер, и да је живио од 17. вијека наовамо.

Мајкл Колинс поздрављен је као велики герилски тактичар, који се упустио у борбу и поразио британске снаге. Бонапарта био је опасност за Британију скоро 25 година прије пораза код Ватерлоа.

Леганда о Ервину Ромелу изазивала је страх и страхопоштовање међу британским војницима у пустињи у сјеверној Африци у Другом свјетском рату, иако су његови домети на бојном пољу били ограничени.

Ататурк је повезан са једним од највећих британских понижења на Галипољу и касније је осујетио британске аспирације у региону и створио модерну Турску.

Метју Хјуз са Универзитета Брунел у Лондону рекао је да су и Ромел и Наполеон били оба велики оперативни команданти, али на крају ништа нису постигли на политичком нивоу.

"Преостала тројица су интересантнија јер су сви постигли политички циљ, нешто конкретно што је још са нама", рекао је он.

Нико од петорице није баш сјајан у идеолошком смислу, додаје Хјуз, истичући да је чак и Вашингтон посједовао робове, а његова тек формирана држава касније је предузела мјере у циљу уништења старосједилачке популације.