Веестеовско обмањивање народа

Ових дана у правосуђу БиХ кружи циркуларно писмо које, у сарадњи са УСАИД-ом, судијама и тужиоцима шаље ВСТВБиХ. У њему се судије и тужиоци позивају да попуне анкету о потреби за едукацијом носилаца правосудне функције о правосудној етици и сукобу интереса.

уторак, јул 23, 2019 / 21:47

Одбио сам да учествујем у томе и рекао им да кад процесуирају Милана Тегелтију за очигледно кршење закона, оно из филма "Поткивач” које је видјела цијела Босна и Херцеговина и планета Земља, онда могу тражити попуњавање овакве анкете. С тим у вези питао сам веестеовце како послије онаквог филма и оноликих доказа садржаних у њему могу тражити од судија и тужилаца да попуњавају анкету о правосудној етици, када ВСТВ као кровна институција, која би требала бити примјер правосудне етике, онемогући Тегелтијино дисциплинско процесуирање.

Рекох им и да ту анкету требају попунити само Ружица Јукић, Жељка Радовић и Драгомир Вукоје, јер најприје Ружица би предсједница првостепене дисциплинске комисије која одбаци дисциплинску тужбу државног дисциплинског тужиоца против Тегелтије, а онда Радовићка и Вукоје бивају постављени у другостепену дисциплинску комисију и заједно прегласавају судију Селима Карамехића као члана те другостепене комисије, па њих двоје одбише жалбу и потврдише незакониту одлуку првостепене дисциплинске комисије. То је доказ, велик да не може бити већи, о стварном стању нашег правосуђа, па би сад Тегелтија, Ружица, Радовићка и Вукоје, кад им судије и тужиоци попуне анкету, као чланови ВСТВ-а БиХ требали да је анализирају и да они дају упуте о правосудној етици. Такво понашање није само груба незаконитост него и вријеђа здрав мозак.

Ниједну ријеч нису прозборили веестеовци на то, барем не јавно. Умјесто тога они, попут наведене анкете, настављају по свом, али овај пут обмањују не само правосудну заједницу већ и народ. Наиме, на сајту ВСТВ-а БиХ 18. јула 2019. године објављени су њихови закључци у којима рекоше да недавни закључак Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ којим се оснива истражна комисија тог дома ради истраживања стања у правосуђу, а посебно у ВСТВ-у БиХ, наводно није предвиђен и допуштен позитивним прописима у БиХ и да се тиме нарушава уставни систем у БиХ. Поред тога, веестеовци у својим закључцима рекоше да домаће судије и тужиоци ни на који начин неће учествовати у раду наведене истражне комисије. То је својеврсни ферман нашим судијама и тужиоцима који је толико неуставан да се на то не смије ћутати из разлога које, због наше јавности, износим у најкраћем облику.

Ради правилног разумијевања ове веестеовске обмане, подсјетићу најприје на то да Устав Босне и Херцеговине ниједном својом одредбом не забрањује Парламентарној скупштини БиХ да расправља о свим питањима која су од интереса за јавност. Таква забрана није прописана ни Законом о ВСТВ-у БиХ, а и није могла бити прописана јер би у том случају била супротна Уставу БиХ и ономе што износим у наставку, а што је такође извор уставног права. У пословницима оба дома Парламентарне скупштине БиХ прописано је право, односно обавеза, посланика и делегата да се баве свим јавним питањима.

Примјера ради, у члану 10. Пословника Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ је прописано да је сваки посланик тог дома дужан да се бави питањима од политичког и јавног интереса. Када се деси случај какав је афера Поткивање, у ком шеф највише правосудне институције у БиХ незаконито у кафани обећа странци да ће за њу нешто видјети у предмету једног тужилаштва након што му странка достави број предмета, и када та највиша правосудна институција незаконито одлучи да није дозвољено надлежном дисциплинском тужиоцу да због тога тужи Милана Тегелтију, не треба већи разлог било ком парламентарцу да хитно тражи да о таквом безакоњу расправља државни парламент. Ако парламент неће расправљати о таквом безакоњу, па ко ће?

Но, нису то једини разлози који говоре о правној ваљаности закључка Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, већ томе у прилог иде и сљедеће, што веестеовци прећуташе кад су 18. јула ове године објавили своје неуставне закључке. Чланом 29. Пословника Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ прописано је (што постоји и у Пословнику Дома народа) да тај дом има право да оснује и привремене истражне комисије о било ком питању које је од јавног интереса. Дакле, законодавац може да оснује истражну комисију која ће истражи(ва)ти и стање у нашем правосуђу, нарочито ако је оно огрезло у незаконитости и функционисању по принципу веза и везица.

Када законодавац оснује такву комисију, онда она, сагласно члану 39. Пословника Представничког дома, има право да проведе јавна или затворена саслушања те да позива и саслушава као свједоке сва лица из било које институције у БиХ, при чему од тих свједока може захтијевати да одговоре на сва питања и да изнесу све чињенице и информације, па чак и оне које представљају тајни податак. Штавише, комисија има право да захтијева извјештај од било којег изабраног или именованог званичника, а може покренути и питање одговорности за неодазивање позиву комисије, као и због давања лажних или нетачних изјава комисији.

Пословник Представничког дома Парламентарне скупштине прописује (у члану 64) да Заједничка комисија за људска права (заједничка комисија Представничког дома и Дома народа) има право да разматра сва питања која се тичу приједлога која јој доставе грађани, а то може бити и приједлог у вези са (не)функционисањем правосуђа. Приликом разматрања таквих приједлога комисија има право, сагласно већ поменутом члану 64, да разматра и питања која су у току рјешавања пред правосудним органима, што значи да може разматрати и одлуку ВСТВБиХ да није дозвољено државном дисциплинском тужиоцу да тужи Милана Тегелтију због дисциплинског прекршаја. Да би могла да разматра ова питања, истражна парламентарна комисија мора да утврди да се ради о евидентној злоупотреби и самовољи власти, па и правосудне власти, и да јој на то укаже институција омбудсмана у БиХ. Додуше, омбудсмани у БиХ све вријеме ћуте на еклатантно кршење закона Милана Тегелтије у оном филму "Поткивач”, а још гласније ћуте наши омбудсмани на самовољу и незаконитост дисциплинских комисија ВСТВ-а БиХ које забранише дисциплинску тужбу против Тегелтије.

Кад заврши свој посао свака парламентарна комисија, па и ова истражна комисија Представничког дома, има обавезу да о резултатима свог рада поднесе извјештај том дому, јер је то прописано чланом 32. став 1. Пословника Представничког дома. Тиме се њени резултати дају на увид не само посланицима и делегатима у Парламентарној скупштини БиХ, већ и нашој јавности.

Е, управо то смета веестеовцима, јер би таквим радом, у складу са Уставом БиХ, биле разоткривене незаконитости у њиховом раду, и то не од било кога већ од носилаца законодавне власти. Зато обмањују народ својим закључцима да наш законодавац наводно нема право да ради ништа од претходно наведеног. Тиме показују како би, да могу, и законодавној власти забранили да ради свој посао, као што су себи незаконито дали право да кажу како нешто није допуштено ако је ријеч о Милану Тегелтији. Веестеовци, то што ви радите је не сам неуставно већ је и велика срамота. И људска и професионална.

Аутор је бивши сенатор Српске (што је престао бити по налогу ВСТВ) те професор уставног права и судија Окружног суда у Бањој Луци.



Оставите одговор