Вечерас најдужа ноћ у историји: А почиње и зима
На сјеверној Земљиној хемисфери у три минута након поноћи почеће зима, која ће трајати до 20. марта. У почетак зиме увешће нас вечерашњи солистицијум, који се редовно обиљежава у Стоунхенџу, када је најкраћи дан, а најдужа ноћ у години. Истовремено, јужна хемисфера ће имати најдуже присуство дневног свјетла и најкраћу ноћ. Ноћас ће над земљом […]

На сјеверној Земљиној хемисфери у три минута након поноћи почеће зима, која ће трајати до 20. марта.
У почетак зиме увешће нас вечерашњи солистицијум, који се редовно обиљежава у Стоунхенџу, када је најкраћи дан, а најдужа ноћ у години. Истовремено, јужна хемисфера ће имати најдуже присуство дневног свјетла и најкраћу ноћ.
Ноћас ће над земљом бити најдужа ноћ у историји. Данас се Сјеверни пол налази на најудаљенијој тачки од Сунца, а на свим локацијама на сјеверној хемисфери, ноћ зимске краткодневице трајаће нешто дуже него било кад у историји.
Разлог за то је чињеница да се Земљина ротација успорава временом усљед Мјесечеве гравитације, па ће током сваке наредне зимске краткодневице ноћ трајати нешто дуже него претходних година.
Тако се сваке године, процјењују научници, дужина дана повећа се за око 15 до 25 милионитих дијелова секунде. Можда вам то звучи незнатно мало, али се часовници морају подешавати на сваких неколико година, за барем једну секунду.
У Српској ће солистицијум обиљежити ноћ која ће трајат 15-ак сати, након чега сутра слиједи најкраћи дан у години са свега осам сати и 54 минута дневног свјетла. Сунце ће изаћи у 7.17, а заћи у 16.11 часова.
Зимски солстицијум врло је значајан догађај у културама широм свијета, а обиљежава се уз помоћ карактеристичних древних астрономских уређаја од камена или дрвета који су тако постављени да на 22. децембар дођу у савршен склад са излазећим сунцем.
Соларни дани никад не трају тачно 24 сата.
“Заправо, само четири пута у току године, дан траје тачно 24 сата, али никад у децембру”, каже астроном Стивен Харли, који води популаран блог под називом Сајенс Гик.
“Најкраћи је почетком септембра, када траје 23 сата 59 минута и 30 секунди, а најдужи у децембру 24 сата и 30 секунди”.
Постоје два разлога због којих трајање соларног дана варира. Прво, Земљина оса је благо искривљена – 23,5 степени од вертикале – а други је тај што брзина окретања наше планете око Сунца такође варира и повећава се што је планета ближа Сунцу, а смањује што се више удаљава.