Ватрене кочије: 125 година крила двоглавога орла
Припадници рода авијације Војске Србије данас ће обиљежити свој дан у знак сјећања на 2. август 1893. године, када је ступила на снагу уредба о војном устројству, односно документ који је предвиђао постојање ваздухопловних јединица у тадашњој војсци чије традиције баштини Војска Србије.
Авијација је данас најважнији род вида РВ и ПВО, а намијењена је за дејства по објектима у ваздушном простору, борбу за превласт у ваздуху, дејства по објектима на копну и води, као и извиђање и превоз ваздушним путем.
Почеци српске авијације, како наводе војни историчари, везују се за 1912. годину, када су на школовање у Француске пилотске школе упућени први летачи.
Прва ваздухопловна команда формирана је у Нишу 24. децембра 1912. године, а прва дејства српска авијација испољила је приликом опсаде Скадра 1913. године.
Велики квалитативан скок српско ваздухопловство остварило је на Солунском фронту уз помоћ Француске, настављајући традиције српске авијатике.
У периоду између два рата, од прве двије ескадриле развија се модерно ваздухопловство са више стотина авиона.
У Априлском рату 1941. године, авијација се као главна снага тадашњег Југословенског краљевског ваздухопловства одлучно супротставила њемачком Луфтвафеу.
Током Другог свјетског рата дио летача наставио је да се бори у саставу савезничких ваздухопловстава, а дио је учествовао у оснивању јединица авијације Народноослободилачке војске Југославије /НОВЈ/.
Из тих јединица авијације, од 1945. до 1991. године развило се респектабилно ваздухопловство, чији припадници су учествовали у одбрани земље током НАТО агресије 1999. године.