Вашингтон уздржан према договору Ештон-Додик

Договором Кетрин Ештон – Милорад Додик ЕУ јесте остварила видан успијех и доказала да је способна да рјешава проблеме и предводи међународну заједницу у БиХ, али је према томе врло уздржана администрација у Вашингтону која је тражила да се према предсједнику Републике Српске неизоставно примјене и санкције.

То су пренијели европски дипломатски извори у Бриселу који су објелоданили да је висока представница ЕУ Ештон три сата разговарала с високим представником за БиХ Валентином Инцком који је био „под јаким притисцима да првенствено санкцијама” према вођству Српске изнуди одлагања референдума о, за Бањалуку суштинском, решавању проблема правосуђа у БиХ.

Како су међународни дипломатски извори рекли агенцији Бета, САД и Велика Британија су сматрале да је предсједник РС Додик „прешао све границе одбијања захтјева међународних чинилаца” да најприје повуче одлуку о референдуму, па да се онда разматра колико су оправдани захтјеви РС за промјене у правосудном систему и пракси БиХ.

Зато је захтјевано да се свакако примијене „казнене мјере”, иако је у ЕУ и пријестоницама још неких земаља у Савјету за спровођење Дејтонског споразума у Босни преовладао став и упозорено да „сви који у БиХ траже да се само силом санкција рјешавају ствари, немају никакав план о томе шта да се уради и шта ће се десити после таквог потеза који би изазвао само још већу пометњу и заоштрио стање у БиХ”.

По ријечима европских дипломата, Ештонова је и прије и током сусрета с Додиком у Бањиј Луци предочила предсједнику Српске да би истрајавање на референдуму преокренуло већински став у ЕУ да се мора наћи нагодба „у европском механизму стабилизације и придруживања”.

Истрајавање на референдуму би, такође, Европи везало руке у намјери да се не иде на сукобљавање, већ подржи кључна улога ЕУ у дјеловању и рјешавању кризе у БиХ кроз процес који води земљу европској интеграцији.

Додик је, према овим изворима, прихватио јемство високе представнице ЕУ да ће се о проблемима, како то види Бања Лука, „пристрасног, неефикасног и увијек на штету босанских Срба дјелујућег” државног суда и тужилаштва БиХ темељито ријешити у догледно вријеме кроз „непристрасну и аргументима” руковођену комисију на челу с европским комесаром за проширивање Штефаном Филеом.

Штавише, резултати налаза ове комисије ће ући и у кључно важни годишњи извјештај о напретку БиХ у европским интеграцијама, који ће Европска комисија објавити у октобру.

Директор у дипломатској служби ЕУ (ЕЕАС) Мирослав Лајчак, који је заједно с високом представницом Ештон прошле недеље био у Сарајеву и Бањој Луци, новинарима је рекао да је понуда ЕУ „много више европски и примјеренији метод за рјешавање проблема са којим се суочавају у БиХ, а то је дијалог, уз учешће државе БиХ и ентитета”.

Други горући проблем о којем је Ештон разговарала с вођствима у Сарајеву и Бањој Луци је апсолутна нужност да се састави централна влада БиХ, без чега та земља не може наставити процес придруживања ЕУ.

За европске институције и владе је, међутим, очигледно да засад „између два кључна чиниоца, Додика у Српској и бошњачког првака Златка Лагумџије око тога постоје опречни ставови, филозофије и замисли”.

Кетрин Ештон је и лидеру СДП-а Златку Лагумџији, који се снажно ослања на Вашингтон и сматра да се проблеми у БиХ морају ријешити новом конференцијом међународних чинилаца, исто као и Додику ставила до знања да „Босна није Белгија па да више од годину дана може да функционише без владе”.

Поред осталог и зато што за преговоре цијеле БиХ, дакле и Српске и Федерације, с међународним финансијским институцијама мора постојати једна централна влада.

Званичници у Сарајеву су се, према европским изворима, високој представници Ештон жалили на „разорно понашање Додика према институцијама БиХ”, а висока представница Ештон је посебно Лагумџији ставила до знања да „никако не води ничем добром” чињеница да су интереси босанских Хрвата у Федерацији БиХ потпуно заобиђени.