Варади: О чему Бисерко може да свjедочи?

Тибор Варади, професор међународног права, истакао је да бити свjедок, није неко дjело против државе, али да му није јасно о чему ће свjедочити Соња Бисерко, јер она тешко може имати директна сазања која би за суд била релевантна.

"Бисерко је дослиједно била против рата и то је нешто што ваља и запамтити. Истовремено, када је ријеч о суђењу за стварне или наводне злочине, онда су релевантна свједочења оних који су били на неки начин учесници, или су били починитељи, или организатори, или жртве", истакао је Варади у интервјуу за Политику, коментаришући изјаву Соње Бисерко да је државни врх Србије пустио информацију да је она свједок Хрватске у случају тужбе и контратужбе за геноцид.

Варади је навео, да колико зна, Бисерко није била у таквој близини, није била ни жртва, ни починитељ, ни организатор – и то је разлог због кога човјек може поставити питање релевантности тог свједочења.

То да је свједок није нека посебна тајна, али формално до усмене расправе тај поступак није јаван, навео је Варади.

Према његовом мишљењу, Бисерко може вјеровaтно да свједочи о атмосфери, о томе да је у Србији било доста људи против рата, али тешко може да замисли да она има она сазнања која се траже од једног директног свједока.

Према његовом мишљењу, Суд правде ће се у случају тужбе и контратужбе за геноцид, држати става Хашког трибунала да је у Хрватској било жртава, неправди, злочина, али да то не достиже праг геноцида.

Варади је нагласио да нема никакве сумње да је у Хрватској било и ратних злочина и злочина против човјечности, али да Међународни суд правде нема неки свој истраживачки метод утврђивања чињеница, па се, природно ослања, прије свега на Хашки трибунал.

И Суд правде, додао је он, има у начелу могућност да утврди нешто што Трибунал није утврдио, али досадашња пракса није ишла у том правцу.

Према мишљењу Варадија, Хашки трибунал ће бити главни ослонац Суду правде.

"А Хашки трибунал за злочине у Хрватској, не да није осудио него није ни оптужио никога за геноцид", рекао је Варади.

Позивање Београда у контратужби, на геноцид над Србима у Другом свјетском рату, може да буде елемент историјског увода, али не може бити повод за осуду, јер Конвенција о геноциду није ретроактивне природе.

За вријеме Другог свјетског рата још није постојала Конвенција о геноциду, донијета је 1948. године, а ступила је на снагу јануара 1951. године.

Према томе, злочинима се може судити, али се ти злочини не могу квалификовати као геноцид, ако су извршени прије ступања на снагу Конвенције.

Ни суд у Нирнбергу није квалификовао нацистичке злочине као геноцид, подсјетио је Варади.

Јасеновац, према мишљењу Варадија, остаје историји, било је индивидуалних осуда тако да није било све некажњено, али држава Хрватска се не може за то гонити за геноцид, ако је ријеч о дјелима прије ступања на снагу Конвенције.