Валтер: Реформа евра, ће доћи пре или касније

ФОКУС: Хоће ли постојати евро крајем 2019. године?

Франк Валтер: Наравно. Јер га политичка воља одржава у животу. Али евро би требало да буде све више и више валута у сијенци.

Како то мислите?

Мислим на будућу разлику између новца на рачуну и новчаника. На крају ће бити два евросвијета, један физички и један електронски. Важност готовине се све више и више гура у позадину.

Како оцјењујете ризик валутне реформе евра?

Као прво, морате знати да је валутна реформа само ствар ревалоризације броја државним декретом, као што је 1987. године, на примјер, Италија под Бетином Краксијем, сто милиона лира прогласила за 100.000 лира (Ми Срби смо са динаром то доживјели више пута, код нас су то називали деноминација, нови динар, "деда Аврамов динар", "Динкићев динар" и слично-прим.прев.). Узбудљивије питање је зашто долази до валутне реформе.

Ваш одговор?

Узрок је увијек исти: дуг. Прво, није битно да ли се држава задужује, јер заправо пружа услуге, као што су инфраструктура и образовање. Али када се достигне тачка без повратка, када се дугови, као што су сада, могу покрити само штампањем папирног новца, то постаје критично. Тада увијек долази до валутне реформе.

Шта то значи за обичног човјека?

Поједностављено речено, реформа валуте није ништа друго него размјена уштеђевине становништва за дугове државе.

Како би могла да се деси реформа валуте евра?

У неком тренутку ће бити уведена нова валута. Да ли то значи да ће Нијемци вратити њемачку марку или да ли ће постојати сјеверни и јужни евро није важно. Новом штампаном новцу даје се специфична куповна моћ која износи само десетину од оне старе у прошлости.

Колико је вјероватна реформа евра као валуте?

Прошлост је показала да постоји 13 знакова које се могу сматрати показатељима наступајуће валутне реформе. Осам од њих је испуњено, као што је златни стандард. Тачан тренутак валутне реформе евра не може се предвидјети. Али је зато њена вјероватноћа 100 процената.

На шта следеће инвеститори треба да обрате пажњу?

Долази до инфлације, која је у ствари пузајућа експропријација (заплијена имовине појединаца од стране државе. Ми Срби смо то доживјели више пута са разним инфлацијама, зајмовима за препород, старим девизним штедњама, Јездама Дафинама и сличним државним подухватима-прим.прев). Следећи знак упозорења је када се отежава стицање реалне имовине, на примјер, држава опорезује куповину физичког злата. Трећи знак упозорења је када се покушава одузети готов новац који становништво чува као уштеђевину.

Како могу инвеститори да се припреме за ово?

Прије свега, најважније је успоставити уравнотежен лични попис имовине. На једној страни су новчане вриједности, тј. новац на текућем рачуну и орочени новац на штедњи, животно осигурање или уговор о кућној штедњи. На другој страни, инвеститори биљеже своју имовину као што су некретнине и племенити метали. И наравно деонице (акције предузећа-прим.прев.). Тада треба имати на уму, да у валутној реформи око 90 одсто вредности имовине у новцу бива уништено. С друге стране, губици вредности на имовини су много нижи. Права имовина ће такође добити вредност након валутне реформе – или у међувремену, попут злата.

Додатно појашњење: Зашто инвеститори не треба да се боје валутне реформе?

"Ризик потпуног избјегавања валутне реформе није ништа друго до клађење са цјелокупним богатством да ће нешто успјети овај пут, а да никада до сада у историји новца није успјело: а то је функционална заједничка валута", каже Валтер. Као и код "противпожарног осигурања", инвеститори би у том случају требали заштитити своју имовину малим дијелом своје имовине.

Валтер препоручује између пет и петнаест процената имовине, "по принципу да је мали проценат укупног богатства физичким племенитим металом увијек радио као крајња валута". Уз такву заштиту, свака реформа валута до сада је била огромна прилика: "Нека највећа богатства створена су као резултат такве реформе – али обогатили су се само они који су се за то припремили."

Прави депозит

Заштита коју Валтер препоручује је стратегија са хартијама од вриједности која се састоји од четири компоненте, а свака посједује 25 одсто онога што назива "складиштем трансфера богатства":

• Мјешавина готовине различитих валута из земаља са ниским дугом
• Дионице квалитетних компанија са чврстим, пословним моделом на који реформа и пратећа догађања неће имати утицаја
• Реална имовина као што су некретнине, злато и други племенити метали
• За преосталу четвртину изабрати улагање у активно управљане фондове, које воде стручњаци попут Дирка Милера, Макса Отеа, Марка Фридриха и Матијаса Вајка, допуњујући тако одабране стратегије такозваних "тржишно неутралних" фондова

Са овом се стратегијом не могу очекивати неуобичајени приноси у уобичајеним временима – Валтер очекује трошкове од 1 до 2,5 процената п.а.

"Принос као у нормалним временима" није инвестициони циљ. "Циљ је много више од тога: Како да постигнем највећу могућу поузданост, да пребацим што више имовине у нови систем и ако је могуће, да то учиним тако да изађем као побједник? " објашњава Валтер. Валтер очекује значајно појефтињење берзи у случају тешке реформе валуте по узору на Аргентину из 2001. године. "Они који су спремни могу купити врхунске акције са попустом од 80 одсто и више."

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано