Уважена тужба: Уставни суд РС незаконито крије информације од јавног значаја

Пише: Стефан Мачкић

Уставни суд Републике Српске, по Закону, одлучује о уставности закона и уставности и законитости других прописа на темељу јавне расправе. Међутим, Суд је од 1994. године одржао 257 сједница и, како је Фронтал.РС раније објавио, само двије јавне расправе.

Будући да је податак да су одржане само двије расправе незваничан – мада га слободно доступне одлуке Уставног суда потврђују – потписник ових редова је тражио од Уставног суда да му достави званичне податке, као и извјештај о раду, који је дужан да сачини сваке године и достави га Народној скупштини Републике Српске, у складу са Законом о слободи приступа информацијама. Суд је незаконито одбио приступ свим тим информацијама, неосновано тврдећи да би то наштетило процесу његовог одлучивања.

Услиједила је, наравно, тужба против такве одлуке (тужба је допуштена јер Уставни суд у овом случају није одлучивао непосредно на основу уставних овлашћења). Окружни суд у Бањој Луци је пресудом од 18. јуна 2020. године уважио тужбу и поништио незакониту одлуку Уставног суда. У кључном дијелу пресуде, Окружни суд образлаже:

Из садржине оспореног акта […] примјетно је да тужени ничим не образлаже зашто је утврдио изузетак из члана 6. став 1. тачка в) ЗОСПИ, односно на који начин би објављивање тражених информација штетило процесу рада, односно одлучивања Уставног суда Републике Српске, нити у чему би се настала штета огледала, а што је неопходно како би се утврдио изузетак од објаве тражених информација. Уосталом садржина тражених информација указује да се ради о информацијама које су основи статистичке и информативне природе, што значи да се не ради о информацијама које задиру у уставне надлежности суда, при чему тужени приликом одлучивања о захтјеву тужиоца није провео нити обавезан тест јавности, сходно члану 9. ЗОСПИ, а у циљу утврђења да ли заштита интереса суда има превагу над интересом јавности да сазна одређене податке везане за рад суда, или да ли је већа штета ако јавност не буде упозната са тим подацима, од штете коју би евентуално трпила лица или органи на које се евентуално односе тражени подаци.

Како, Уставни суд одлучује након одржане јавне расправе, у термину о којем претходно обавјештава јавност, па се јасним указује да нема основа да се тужиоцу рецимо ускрати давање информација тражених тачком 1., 2. и 3. захтјева, док информација садржана у тачки 5. захтјева (посљедњи усвојени годишњи извјештај о раду суда) несумњиво представља обавезу туженог да јавност упозна са резултатима свог рада, а у погледу тачке 4. захтјева (записници са посљедњих 10 одржаних расправа), рецимо може се провести тест јавности, у смислу члана 9. ЗОСПИ, те након тога одлучити о том дијелу захтјеву, како би јавност имала могућност да се информише о раду Уставног суда, што је несумњиво од јавног значаја.

Будући да је пресуда Окружног суда правоснажна, Уставни суд ће морати да објави тражене информације од јавног значаја. Нову одлуку мора да донесе у року од тридесет дана.