Утицај астрономских прилика на прославу Дана Републике (Српске)

Оно што је најбитније да било ко, ко је кликнуо на овај текст запамти, јесте да парада у славу обиљежавања дана када је основан гарант мира и стабилности на Балкану, Република Српска се зове, постане обавезан декор сваког ДЕВЕТОГ ЈАНУАРА.

Наравно, већ према могућностима, и њен обим. Овогодишњи је био сасвим задовољавајући, али уз испуштање изванредних, а релативно јефтиних садржаја, од којих је неке свечани дефиле већ и имао протеклих година.

Ево нашег прегледа положаја звијезда.

Паре за параду

Но, пара да се истјера неколицина оклопних возила и пар стотина опегланих и нагланцаних полицајаца, како би народ видио за шта плаћа порез, једна држава увијек мора имати. Заправо, то је и у циљу сваке транспарентне и законите власти, док чекамо информацију колико је то све ове године коштало.

Уколико оружана сила неке земље (а код нас је то силовањем Дејтонског мировног споразума, нажалост, полиција) није у стању макар једном годишње направити приредбу у којој ће издвојити и јавно показати најрепрезентативније дијелове своје опреме и људства, онда је у потпуности неспособна и грађани узалуд издвајају новац за њу.

Смотра је сасвим редован поступак при обуци и свакодневном животу у свим наоружаним формацијама. Ово је смотра над смотрама.

Фронтал ове године није пожурио са својом традиционалном анализом параде у част Републике Српске, коју смо прошле године објавили чак 09.05.2019. године, на дан када Русија парадом обиљежава побједу над Њемачком и њеним савезницима у Великом отаџбинском рату. Не без разлога.

Поносни на параду

И ове године је Република Српска показала уз жену предсједника, геј премијерку из Србије и патријарха из Аудија Ку-8 (мотор 5.0), да је убједљиви лидер у либерализму и родној осјетљивости у региону. А посебно у вјерској толеранцији и уважавању другачијег мишљења. Наравно, уколико се то мишљење не коси са партијским интересима.

Изборна пропаст Колинде Грабар Китаровић, условиће да у најближој околини, посебно са освртом на Ефбих, будемо недостижни на тој позицији.

Док се у Сарајеву уз велике мјере обезбјеђења одржава прва Геј парада, коју овдашњи Невладинићи славе као цивилизацијску тековину, Срби у Бањој Луци имају на свечаној бини параде у част Дана Републике Српске премијерку специјалне и паралелне матице Србије, која је недавно добила и дијете са својом партнерком.

Често се, као и предметног дана у Бањој Луци, са њом у кадру нађе и патријарх Српске православне цркве, са све мимоходом наоружаних јединица и ветерана Отаџбинског рата? Алоха, џендеристи?! Може ли то, очију вам, у Сарајеву?

Побједа поштара над фашизмом

То ће рећи да нама Парада поноса не само да није потребна, него смо у односу на Сарајстан еволуирали свјетлосним годинама далеко. Ми такву параду имамо. Живимо.

Код нас су припадници сексуалних и националних мањина на највишим положајима, али њима у Сарајстану и таква парада за Дан РС смета. Шта ти људи хоће и могу ли они уопште икада бити задовољни, уједно је одговор на питање да ли је могућа мирна Босна?

Будући да они дивљају и хистеришу на овај дан, чак и уз овакав програм, намеће се једно друго објашњење. У нашем мултикултурализму, са предсједницом Српске и премијерком Србије нескривено хрватских коријена, те градоначелником престонице који се изјашњава као "Црногорац", немају шта да понуде осим Жељка Комшића. А он је баш неубједљив глумац. Статиста.

Изгледа да неки буздован којем је пало на памет извести дјечије хорове да парадирају уз ветеране рата и до зуба наоружане антитерористичке јединице, никако не одустаје. Упорно прави параду гором од оне туристичко-историјске, какву смо гледали једном у Загребу, а који нема никакву аутохтону војну традицију. Скоројевићи.

Сљедећи пут зато, умјесто поштара и Удружења Словенаца (ДА ЛИ НАС ЗАЈЕБАВАТЕ?!?) могао би проћи и један ешелон са транспарентом у дугиним бојама. Командир истог би могла бити Госпођа Прва Министарка (у смислу из Нушићеве Госпође министарке) са све дјететом у наручју.

И нико се не би наљутио. Не би их ни примјетио да довољно одударају, како би их посебно издвојио. Ми у Бањој Луци смо вам тотално модерни. Породица изнад свега.

Гдје је више тај Вучић?

Ове године смо одлучили да параду посматрамо из више углова, те да не идемо прво са похвалама, па онда са покудама. Више фотохронолошки приступ, у земљи гдје је избацивање застава на прозор мање битан партијски задатак, од доласка на контрамитинг подршке министру полиције у његовом јавном исљеђивању у Народној скупштини. О опозиционом активизму у том погледу да не причамо. Јер, као и за власт, нема се шта.

Ана Брнабић нам је драг гост као и ранијих година, али да ли се то синдром опште непожељности Поточарско-ципеларског типа из Бадње вечери у Црној Гори, преселило и на још једно упадно непојављивање Александра Вучића на паради у част Дана Републике Српске? То, уз сталну отежаност да се оде на привремено окупирано Косово и Метохију, буди немалу забринутост.

Ко би то Вучићу могао забранити да дође баш 9. јануара, а кога би па он и зашто послушао? Предсједник Србије, ма ко он био, увијек је најдражи гост у Бањој Луци и не смије да изостаје са часова. Године 2021. не помаже ни љекарско оправдање. Он је командант Војске Србије, а ми смо тој војсци овдје предстража.

Оно што је, пак, опет екстремно одговорно и часно, јесте што је на паради у част Дана Републике Српске, задржан правилан редосљед говорника, па се посљедњи на скупу народу обраћа предсједник. У овом случају Жељка Цвијановић.

Јесте да је то био један малтене импровизован говор, као да се обраћа делегацији неке васпитнообразовне установе за млађе малољетнике, пуна љубави и без и једне конкретне најаве или заокруженог постигнућа, уз сасвим незграпне и колиндистичне конструкције о томе да РС "некима спорна, а она и јесте спорна", али опет је институција предсједника добила посљедњу, почасну ријеч.

Мјесто набитнијег говорника, без обзира на којој се формалној позицији тренутно налазио Милорад Додик.

Гдје ти је Српски пук, Додиче?

Поред одсуства предсједника нашег јединог истинског савезника и једине државне творевине за коју се без сваког двоумљења може рећи да је братска, било је и непојављивање заставног вода Српског пука.

Ово посебно љути, ако се сјетимо свих оних предизборно непристојних прича око Младена Иванића, који је на крају ипак довео једину законски неупитну екипу, која се и званично представља и костимира као војна јединица, а има двоглавог орла и 4С на надлактици.

Дакле, док је њих ВРС се "ујединила" у тзв. Оружане снаге БиХ, а није "замијењена", "утопљена", "укинута" или нешто слично. То је сјеме из којег, по потреби, ниче опет Војска Републике Српске.

У јавности то, дакако, није прича. На медијима које финансирају САД и ЕУ, ништа што има везе са двоглавим орлом се свеједно не емитује. Но, посебно то није прича на РТРС, који је око тога што се Српски пук из Касарне Козара појавио на лични захтјев члана предсједништва (Иванића), био сасвим незадовољан и тражио је одговорност Бакироваца и издајника.

Како до параде?

Најбитнија организациона замјерка, јесте што је улица Краља Петра Првог Карађорђевића била затворена за пролаз из правца Обилићева и Кочићевог вијенца. Грађани који су у великом броју ишли на параду, били дословно малтретирани да би уопште дошли до мјеста на којем могу да параду посматрају.

Из тог правца вам је прилаз био онемогућен, без да ико на раскрсници са Булеваром цара Душана вам сугерише да туда не можете проћи. Морали сте около, уз дуготрајно чекање на преуским контролним пунктовима, на којима од силног пиштања детектора за метал нисте били у стању ни да чујете полицајца како размишља. Од улице Милана Тепића, па према Храму Христа Спаситеља, далеко опуштенија атмосфера.

Могли сте чак и да ходате преко улице прије дефилеа, а неријетко се дешавало да неки савјесни грађанин пита полицајце да ли може прећи преко, па се онда послије захвали. У таквој атмосфери, онолико контролисање и малтретирање око Трга Крајине, чисто је злостављање грађана којима се тако дословно покушао огадити Дан Републике Српске.

Једне земље која толико неозбиљно схвата свој дан државности, да преко туцаника недовршених радова између Банског двора и Палате предсједника пребацује црвени тепих за госте из Србије. Преко њега гази и заставни вод.

Онда, у једном тренутку најбитније и штићене особе пролазе преко очитог доказа никаквог планирања, рокова, радова, смисла за угодно и пред очију свих грађана недетектованих детектором метала иду по сред улице до дијела гдје се налази свечана бина и ТВ пренос, а гдје можете ући само ако вас "прегледају"…

Побољшати маршруту: Булеваром ВРС

Организатори параде МОРАЈУ ИЗБАЦИТИ, рећи ћемо уопштено, ЦИВИЛЕ. Игокеа и Борац су могли, ако су већ били на располагању за Дан Републике (са све нашим црним братом), да одиграју меморијалну утакмицу за улазницу од 1 КМ.

Да се износ уплати за лобирање како би Бања Лука добила улицу Војске Републике Српске (Фронтал кандидује данашњу Олимпијских побједника), ако већ не за изградњу достојног централног спомен-обиљежја за погинуле борце ВРС…

Генерално као народ имамо неки квар у проводнику од народних маса, које желе и воле своју државу Српску, до изабраних и именованих представника који је оспољавају.

Како је могуће да Бања Лука нема Булевар Војске Републике Српске?

Је ли пуно скупља једна замјена табли, кад се већ нема идеје да 28. година након јунаштва, те јунаке обиљежимо спомеником који ће проћи јавну расправу?

Како то да у Ефбиху има толики број градова са полумјесецима, љиљанчићима и шаховницама на званичном грбу и дан данас, а да су само у Бањој Луци и Невесињу морали да се ампутирају српски симболи?

Каратисти би могли извести једну колективну кату сниману дроном, а остали полетарци који су ишли уз униформисане формације би требали направити садржаје у част Дана Републике Српске, који би се изводио као низ светковина.

Господо крајње је понижавајуће и неозбиљно да изоставите електричаре из Електрокрајине, када већ изводите Поште Српске.

Први словеначки устанак

Ако смо већ установили да униформисани ватрогасци и цивилна заштита могу проћи, али да су дјеца из вртића и разни спортисти непотребни, шта, за име Бога, у шпалиру за Дан Републике Српске тражи Удружење Словенаца?!

Је ли послије овога нико неће извршити јавно самошамарање на Тргу Крајине? Ово је апсолутни хит 9. јануара 2020. Ненадмашан детаљ који показује да на паради излазе ваљда само клубови из Бање Луке, од којих неки немају довољно патриотизма ни да свој банер одштампају на српском писму.

Гдје је Удружење Украјинаца? Камо Италијани? Да ли је то нека политичка порука? Поручује ли изостанак Удружења Црногораца нешто у смислу предстојећих локалних избора и отимања објеката Српске православне цркве?

Бла, бла. Ха, ха.

Ово, већ четврту годину за редом, постаје заиста досадно наглашавати, али уз нашу пословичну неорганизованост и лош смисао за укусно и пристало, крајње некреативне организаторе и кичу склоне програматоре, било би далеко подесније зато, држати се искључиво униформисаних формација војске и полиције. О томе што нема војске се још шути.

МУП РС рекламира Ауто Хелингер из Баварске

Ове године, за разлику од прошле, изостао је игроказ на коњима и униформама из Првог свјетског рата. Потпуно непотребно. Вратити наредне. Можда додати неког витеза у оклопу и инсигнијама Влатка Вуковића, који је 1389. године одавде одвео коњанике на Косово поље да се бију са Турцима султана Мурата.

Такође, бијели коњ (џип) на којем кабриолетски (још увијек не кабаретски) наступа командант параде, сада је плаве боје али и даље америчке производње. Је ли неком пало на памет, да размисли о томе како нас то све понижава, те да би било подесније неко друго возило? Рецимо јапанске производње?

Јапан још не држи Милорада Додика и Николу Шпирића на црним листама своје администрације, ако Лада Нива или неки новији ГАЗ нису довољно фенси, или немају довољно широк шибер, за наш полицијски командни кадар?

Јесте, вјероватно овако добре идеје просипамо као бисерје пред свиње. Неспособно је то све и неписмено, али мора им неко рећи, колико год се љутили.

Толико су наши церемонијал мајстори недотупавни и самопонижавајући у коријену, да оквир за таблицу на том истом аутомобилу, на којој пише ПОЛИЦИЈА, носи доказ о свом гастарбајтерсом поријеклу. Рекламу за АУТО ХЕЛИНГЕР из града Швајга у Покрајини Нирнбергер, држава Баварска, Савезна Република Њемачка?!

Са све бројем телефона и логотиповима Џипа и Ланче.

То просто да камерман РТРС не смије назумати таблицу чела параде, од толике ненормалне и непотребне срамоте. Исто тако, оштро око је могло уочити да командир једног ешелона није имао ништа против, да му полицајац рекламира Адидас!?

Но, након Удружења Словенаца, ништа нас не смије изненадити. Поготово ако имамо против.

Показани су неки новитети у ватрогасној опреми, опреми служби спашавања, али пун погодак су биле ситне ствари. Јединица квадова са маскирним мрежама преко истих, рецимо. То се лаицима у врсти дуж Краља Петра Првог Карађорђевића допало.

Стога би идуће године, пошто ово све мора бити занимљиво грађанима који су овај пут дошли у већем броју, требало свакако извести полицајце на коњима и полицајце са псима.

Најзанимљивије име за крај

Наравно, највећу пажњу је изазвао оклопни аутомобил Деспот, који се склапа у Братунцу и који је био главни утисак и изненађење прошле параде. За ову, четврту по реду, тај утисак је просто помножен са пет. МУП РС је без икаквог изненађења показао да сада посједује пет функционалних возила овог типа.

Она су, превасходно, намјењена за транспорт трупа на простору гдје се очекују терористички напади импровизованим експлозивним направама, а у нашим условима могу служити само за препадање насилних демонстраната или обезбјеђење објеката и личности.

У сваком случају отјелотворују оно што наша парада данас треба да значи. Глумимо војску.

Сваки од њих носи име по једног свеца заштитника, као да су у питању носачи авиона, или у најмању руку стратешки бомбардери. Но, то уопште није нешто што треба спрдати, већ спада у једину идеолошку похвалу, за какав-такав духовнополитички маркетинг у оружаним снагама.

Но, то је као објашњавати да се резервни састав полиције није смио преименовати у французоидну Жандармерију, већ у Милицију гдје ријеч и својим научним значењем и у свијести народа, јесте управо оно што нам треба у будућности.

Чак и у петооктобарски затупљеној и жандаризованој Србији тај термин није заборављен, па се милицајац користи у имену комуналне полиције, док би код нас требао да заузме позицију наоружаног народа. Односно "народне милиције", због које САД још увијек држе други амандман на свој устав из доба оснивања.

Деспоти су изванредан технолошки спин, даће Бог да их успију неком продати и у иностранству. Влади би боље било да паре не баца на глупости, него да проба помоћи намјенску индустрију, од које Ефбих (захваљујући оном што је Тито распоредио код њих) значајно пуни буџет.

Нажалост, након већ описане говоранције при крају, када се скупио баш велики број људи на Тргу Крајине, најмање пет хиљада, опет смо морали слушати октроисани хит Пукни зоро (то је масло Удружења Словенаца?).

За утјешну награду у ниском лету је прошишао најновији и најнагланцанији хеликоптер који Српска посједује.

Представа за пореске обвезнике

Да се разумијемо, оно што је окупљеном народу било занимљиво, јесте техника и оружје. Пола дјеце ће тражити да их родитељи воде опет, само да би видјели хеликоптер у ниском лету.

Пошто је изнад града примјећена (и фотографисана) Кајова Хеликоптерског сервиса РС, могла је и она барем да на крају пролети уз Аугусту, ако већ новокупљени авион за потребе високих фунцконера није био на располагању тај дан.

Све у свему, то је данас Ратно Ваздухопловство Републике Српске и могло се то народу показати. Одавно је извјетрило сјећање на борбене млазне авионе који полијећу са Маховљана, у поређењу са којима је ово данас возни парк дома пензионера.

Данас је, на парадама попут ове, најбитније задивити дјецу, жене и старце. Треба најавити гдје ће тачно у вријеме пробе и пред параду стајати возила, те им омогућити да виде и фотогафишу се.

Могао би се ту извести и неки мало дуготрајнији ваздухопловни програм, као што је лет у мјесту, у формацији и сл. Бар једно десет падобранаца.

То је оно што се народу дугује и како се народ испоштује, а за то не требају никаква додатна средства, већ само неко да пилотима нареди. Они ће то знати извести, јер су нам пилоти ваљани. Војни. Ратни.

Највећи напредак ове параде: Борбени морал људства

Аплаудирао је народ прије свега ветеранима. Борци су већ старији људи, код којих се ратничка прошлост може познати по протетичким средствима у ешелону. Уједначеније су се и обукли.

Аплауз су измамили и квадови и деспоти, а понеко је махао и викао баки или тетки или брату у шпалиру цивила, јер су скоро сви, рекосмо, из Бање Луке.

Тиме, чак и тај првомајски парадни дух из самоуправног социјализма, када марширају заслужни цивили, овако врши дискиминацију неке друге дјеце. Из неких других градова.

И њихове би их маме са жаром опремиле, опеглале, нагланцале, да их фотографишу оне, а сними државна телевизија. Тата не би морао узимати слободан дан, да их вози на излет у Бању Луку.

Е, управо те маме и остатак српства, највише је задивило нешто што се на оваквим манифестацијама подразумјева. Што ништа не кошта, а што је добило највећи аплауз: увјежбан стројев корак.

Има наде: Догодине у Призрену

Пред Банским двором млад и очигледно мотивисан командир (фото испод) ешелона командује заустављање. Набија рукавице дубље на прсте, подиже руку и говори им: – Одавде већ слушамо бубањ, али ми идемо на наш такт.

Затим им, на опште изненађење, далеко од свечане бине, командује: – Стројевим кораком! Клинци из полицијске школе отпрашише стројака неколико метара, као да су увоз из Сјеверне Кореје.

Ми, публика, научени на њемачке оквире за таблице код Удружења Словенаца, те јавашлук понижавајућег клапарања претходних година, остали смо запањени. Ама, да их пошаљемо на параду у Москву, не би нас обрукали.

Поготово што их је научио када командује: – Поздрав! да сви узвикну "На де-сно!" једновремено окрећући главе. То није по Правилу службе ВРС, али је много ефектније. А нису ни они војска, већ полиција.

Права народна Милиција, која је показала и обичној сиротињи раји, без камера државне телевизије, како се туче стројев корак у част Републике Српске. Има наде да ће ред надвладати хаос.

Стога, свака похвала за командира и препорука за виши чин. Тај аплауз који су добили они, нико није достигао. Треба до наредне године утувити да парада није само испред свечане бине. Да Српска припада свим њеним грађанима.

Момци и дјевојке из овог ешелона, спасили сте Дан Републике Српске. Живјели!