Усвојена жалба: "Програм реформи” незаконито скривен
Жалбени савјет при Савјету министара БиХ потврдио је да је Предсједништво БиХ погрешно утврдило изузетак од објављивања, да се није позвало нити на један основан материјални пропис и да није доказало како би неком легитимном циљу штетило објављивање "Програма”, у међувремену посланог НАТО-у.
Пише: Стефан Мачкић
Након што је Предсједништво Босне и Херцеговине одбило да објави "Програм реформи Босне и Херцеговине”, ускративши тако народу право да учествује у демократском процесу и доношењу одлука о питањима од монументалног значаја за све грађане – односу према НАТО-у, потписник ових редова је на ту одлуку изјавио жалбу.
Жалбени савјет при Савјету министара Босне и Херцеговине је усвојио жалбу и поништио рјешење Предсједништва БиХ, те вратио предмет на поновни поступак. Жалбени савјет је своју одлуку образложио, између осталог, и овако:
Жалбени савјет је става да позивање првостепеног органа на одредбу члана 6. став (1) тачка д) Закона о слободи приступа информацијама у БиХ […] погрешно, те Секретаријат Предсједништва Босне и Херцеговине приликом доношења ожалбеног рјешења није навео нити један основан материјални пропис који регулише конкретну правну област и поступање, на основу чега би се евентуално могао примјенити члан 6. став (1) тачка д) ЗОСПИ-а. Дакле, у конкретној правној ствари, а како је напријед већ и констатовано, Жалбени савјет је става да је Секретаријат Предсједништва Босне и Херцеговине приликом доношења ожалбеног рјешења требао навести конкретне разлоге, позвавши се на материјалне прописе који регулишу ову правну материју и поступање Предсједништва Босне и Херцеговине када се ради о поверљивим документима односно о врсти докумената који се не могу објавити јавности, а на темељу којих би се евентуално могле примјенити неке од одредби ЗОСПИ-ја, те се ускратити приступ траженим информацијама. Осим тога, првостепени орган у рјешењу није образложио каква евентуална штета може наступити уколико би доставио тражене информације. Без навођења материјалног прописа који регулише конкретну управну област и поступање, на основу чега би се евентуално могао примјенити члан 6. став (1) тачка д) ЗоСПИ-а упитно је дали достављање тражених података може изазвати значајну штету по легитимне циљеве Босне и Херцеговине.
Цијелу одлуку Жалбеног савјета можете прочитати овдје. Предсједништву БиХ је остављен рок од петнаест дана да поново одлучи о захтјеву.
Народ обесправљен, Скупштина понижена
Сви грађани Републике Српске, и остатка Босне и Херцеговине, обесправљени су, јер их је Предсједништво БиХ незаконито спријечило да се благовремено упознају са садржајем битног стратешког документа, да о њему слободно расправљају и створе информисано мишљење те да учествују у обављању јавних послова; тј. да живе демократију, која је темељ наше државе.
Владајуће политичке странке у Републици Српској су, такође, и понизиле највише законодавно и представничко тијело грађана Републике Српске – њену Народну скупштину. Тек након притиска јавности, заказали су сједницу Скупштине на којој је требало да се расправља о "Програму”. Међутим, на неуобичајено, безобразно и – по свему судећи, из ситног политиканства, како се не би угрозио коалициони договор – намјерно касно заказаној сједници Скупштине, није се расправљало о "Програму”, који је послан у НАТО и прије почетка сједнице, већ се, у ријетким тренуцима када се начелно придржавало дневног реда, расправљало о неслужбеном преводу дијела "Програма”, јер је једино то и достављено Скупштини.
За овакво понижавање Републике Српске, њених грађана и институција, још увијек нико није одговарао.