Уставни суд укинуо пресуду за Овчару: Оптужени нису имали правично суђење

Саша Радак, кога је судско веће Одељења за ратне злочине огласило кривим због злочина на Овчари и због тога га правоснажно осудило на 20 година затвора, није имао правично суђење. Како Политика сазнаје, Уставни суд Србије је прије два дана усвојио жалбу коју је, због повреде права на правично суђење, у име овог окривљеног поднео његов адвокат Душан Машић.

– Очекујем да ће се, после овакве одлуке Уставног суда, о овој пресуди поново одлучивати пред Апелационим судом у другом већу. Револтиран сам чињеницом да је Уставном суду требало више од три године да одлучи по мојој жалби с обзиром на то да је у суд примљена 18. октобра 2010. године. Оваква одлука Уставног суда значи да се мој клијент противуставно налази у затвору – каже за „Политику” адвокат Душан Машић.

Готово идентичне жалбе, позивајући се на исте околности, о којима Уставни суд до сада није одлучивао, поднијели су и Предраг Милојевић и Мирослав Ђанковић (осуђени на 20 година затвора), Милан Ланчужанин (шест година) и Предраг Драговић (пет година). С обзиром на ову чињеницу, готово да је извјесно да ће и оне бити усвојене.

У Уставном суду, незванично нам је потврђено да је оваква одлука донијета, али да њено образложење не може да буде достављено јавности док не буде експедовано из суда. Ако је судити по наводима жалбе коју је Радак поднио, Уставни суд је уважио његов „приговор” да није имао правично суђење с обзиром на то да је у већима која су одлучивала и у претходном и у жалбеном поступку био исти судија – Синиша Важић.

– Право на непристрасно суђење огледа се у томе што је у доношењу другостепене пресуде Апелационог суда, као председник већа учествовао и судија Синиша Важић, мада то по закону није могао. У Закону о кривичном поступку изричито је прописано да судија или судија поротник не може да обавља судијску дужност ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда или пак, ако је у истом суду учествовао у доношењу одлуке која се побија жалбом – наводи се у жалби коју су осуђени упутили Уставном суду.

На чињеницу да је исти судија учествовао и у претходном и у другостепеном поступку, адвокати су указали још 30. маја 2010. године, тражећи његово изузеће, али је тај захтјев одбијен. Осим тога, исти судија је био предсједник КВ већа Одељења за ратне злочине које је, по предлогу тужиоца, донијело рјешење да се једном од окривљених у поступку за злочин на Овчари додијели статус свједока сарадника. Чињеница да је овом окривљеном додијељен повлашћени статус, значи да му је Важић, као предсједник Окружног суда и Већа за ратне злочине, вјеровао.

– Из образложења и одлуке Окружног суда, као првостепеног, и одлуке Апелационог суда, као другостепене, произилази да је Радак осуђен само на основу исказа овог сведока сарадника. Нико осим њега током доказног поступка није рекао да је окривљеног Радака видео на Грабову као учесника стрељања. Овај сведок је до краја остао и при тврдњи да је на истом месту, у исто време видео и окривљеног Вују Златара који је обема пресудама (Окружног и Апелационог суда) ослобођен одговорности за дело које му се стављало на терет. За разлику од њега, други сведок сарадник је, говорећи о догађају на Грабову, казао да на том месту није видео ни Радака, ни Златара.

Питање је како је у погледу Радака суд прихватио наводе сведочења првог сведока сарадника, а у Златаровом није. Због тога додељивање повлашћеног статуса овом окривљеном, а о чему је одлучивао Важић, може да буде доведено у питање – објашњава саговорник „Политике“ који је желео да остане анониман.

На рочишту одржаном 14. септембра 2010. године београдски Апелациони суд потврдио је већину првостепених пресуда за злочин на пољопривредном добру Овчара код Вуковара. На јавној седници одржаној од 14. до 23. јуна, поступајући по жалбама окривљених и њихових бранилаца, веће судије Синише Важића пооштрио је казну Нади Калаби са девет на 11 година затвора, а Ивану Антонијевићу са 20 смањио на 15.

Исто веће двадесетогодишње казне затвора потврдило је Мирољубу Вујовићу, Станку Вујановићу, Предрагу Милојевићу, Ђорђу Шошићу, Мирославу Ђанковићу и Саши Радаку. Потврђене су и првостепене пресуде Милану Војновићу на 15 година затвора, Јовици Перићу на 13, Милану Ланчужанину на шест, као и Предрагу Драговићу и Горану Мугоши на пет година затвора. Веће је одбило жалбе Тужилаштва на ослобађајуће пресуде Марку Љубоју, Слободану Катоћу, Предрагу Маџарцу, Вуји Златару и Милораду Пејићу.