Уставни суд БиХ потврдио права власника станова ЈНА

Уставни суд БиХ утврдио је данас повреду права на имовину у више предмета тзв. станова ЈНА, а према принципима утврђеним у пресудама Европског суда за људска права у случајевима "Ђокић" и "Маго" против БиХ и својој ранијој Одлуци у којој се бавио питањем војних станова.

Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан појаснио је да то значи да су прихваћене апелације у погледу војних станова, односно "да је Уставни суд БиХ утврдио повреду права на имовину због тога што су апликанти лишени имовине, односно повратка у станове и одговарајуће накнаде за лишавање имовине".

"Уставни суд БиХ раније је као и Европски суд закључио да јавна власт није у обавези да врати станове, али је у обавези да као алтернативу уплати одговарајућу правичну накнаду. Раније је дат задатак Влади Федерације БиХ да утврди у новом закону колика ће бити та накнада", истакао је Мијан.

Према његовим ријечима, треба водити рачуна и о стандарду који је успоставио Европски суд, а то је да носиоци станарског права који су стекли еквивалентно право у земљама бивше СФРЈ немају право на накнаду.

Он је навео да апликанти могу бити сврстани у двије групе – једни су они који су имали јавно обавезујући купопродајни уговор и други који нису имали купопродајни уговор, али су били у статусу носилаца станарског права.

Уставни суд БиХ је на данашњој пленарној сједници разматрао захтјев Општинског суда у Сарајеву за оцјену компатибилности Закона о судским таксама Кантона Сарајево и Закона о парничном поступку ФБиХ са Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд је закључио да је одредба Закона о судским таксама супротна праву на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције, зато што онемогућавање вођења поступка, ако на поднесак, укључујући и тужбу, није унапријед плаћена судска такса, не представља средство које је разумно пропорционално остварењу легитимног циља, јер се на тај начин потпуно ограничава право на приступ суду, односно могућност вођења судског поступка, чиме за странку у поступку могу настати неотклоњиве штетне посљедице, што је супротно самој суштини права на правично суђење из Европске конвенције.

С друге стране, Уставни суд је закључио да је одредба Закона о парничном поступку у складу с правом на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције, будући да се том одредбом не онемогућава вођење поступка, већ је прописан општи принцип у односу на трошкове парничног поступка.