Усташе настављају: ХДЗ 1990 говори, оно што ХДЗ БиХ мисли?
У расцјепљењу филијале странке Фрање Туђмана источно од Уне и јужно од Саве, "Деведесетка" у јавности заузима тврди проусташки став, те шаље саопштење у којем се обраћа Милораду Додику, а заправо вријеђа читав српски народ. Толико је то нескривено, да је – не скандалозно – већ управо одвратно да такви људи и данас постоје.
Прво пада у очи да су гусле саме по себи нешто негативно и одвратно, ако не и лажљиво, што већ у старту дисквалификује ово саопштење као толерантно према Србима, о чему свједочи да је у Мостару донедавно постојала улица усташког кољача др Миле Будака.
Већ су "мрачне деведесете" слале једно саопштење у којем позивају на мису у Сарајеву, а да у самом вјерском обреду није учествовало више од петнаестак људи. Зашто не направе поправни у Мостару у својој организацији?
При том, што се техничког дијела тиче, фотографије које шаљу су тако јадне резолуције, да се објавити не дају. Наравно, као и сви ублехаши, они поново понављају књижевну имагинацију Добрице Ћосића, која је одавно раскринкана.
Они траже правду и Женевску конвенцију за оне који су друге законски прогласили "нижом расом", тјерали Србе да носе ознаке са латиничним натписом "Pravoslavac" на рукама, отимали им имовину, пљачкали, силовали, протјеривали и убијали индустријским обимом и техником.
Поново вађење цитата из књижевних дјела и гурање у неоусташки политички концепт…
При том Добрицу Ћосића називају "оцем нације", док је у стварности он комунистички руководилац, те је од посткомунистичких функција један кратак рок био предсједник Савезне Републике Југославије. У комунизму је, скоро као Бранко Ћопић, страдао због скоро бесмислених огрешења о Титову прохрватску Југославију у којој Србија и од ње узета Македонија, једине нису имале излаз на море.
Посебно је опасно, што њихов неоусташки жар промовише и зазива оне српске историчаре који би смањивали још послије рата, од хрватске комисије утврђен број убијених у Јасеновцу, називајући 700.000 жртава "напухивањем. У том напухивању, неко се унио лично и написао "Подсјећам (не подсјећамо) Вас…", али је на крају потписао странку.
Наравно да ово неће наићи на осуду усташких плаћеника у Српској познатих као Невладинићи, али ни Драгана Човића и остатка хрватске политичке сцене која је добила мост на Пељешцу за пругу Дуго село – Крижевци, коју репарира Интеграл инжењеринг.
Разумљиво, ове сплачине које слиједе у цјелости са све насловом који су они изумили, морају се изговорити сакривањем иза колектива. Нико није луд да стави своје име под ово:
Опет убијање без суда!
Господине Додик оставите жртве које су убијене без икаквог суђења, међу којима је огроман број жена и дјеце да бар почивају у миру. Ми ћемо се молити за њих, сјећати их се и нећемо их заборавити.
Један озбиљан политичар не може себи допустити "гусларски" говор без зрнца аргумената, вођен искључиво мржњом, и то тежом од оне коју видјесмо ових дана по улицама Сарајева. Само човјек који устраје у мржњи може бруталним "кафанским" рјечником још једном убијати убијене без суда и суђења војне заробљенике, жене и дјецу.
Повијест се једино може градити на истини каква год она била.
Подсјећам и Вас и све који живе од лажи и на лажи граде будућност народа, на ријечи Вашега "оца нације", Добрице Ћосића: "Ми лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другога; лажемо из самилости, лажемо из стида, да охрабримо, да сакријемо своју беду, лажемо због поштења. Лажемо због слободе. Лаж је вид српског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно". Укратко је сажео вашу повијест, садашњост, а како се чини и нажалост будућност српске политике.
ЧИНИЛО се да сте бар Ви толико писмени да добро знате како Вам не вјерују ни суграђани ни Ваши бирачи док напухујете бројку убијених у Јасеновцу, јер постоји велики број српских хисторичара који су свјесни да изрека "лажите, лажите, нешто ће остати" не пролази више ни код најзалуђенијих квази-знанственика, па ни код обичних Срба који, након свега, желе живјети у миру с другима.
ХДЗ 1990
Горњи често кориштен Ћосићев цитат говори о бившим Србима.
Ево да га појасни и сам Ћосић на једном мјесту: „’Социјалистичке’ нације – Македонци, Црногорци, Муслимани, производе најреакционарније и најбезумније лажи о себи, односно свом идентитету, непостојећем у историји. Фалсификује се прошлост, на лажима се стичу универзитетске каријере, докторске титуле, звања националних академика.“