Усорац: Плави дизел или блокада

Ако до 15. марта не добијемо јефтиније гориво – плави дизел, са тракторима ћемо доћи пред зграду Управе за индиректно опорезивање БиХ и три сата блокирати улаз”, најавио је предсједник Удружења пољопривредника РС Владимир Усорац. Он каже да ће то бити тек први знак упозорења јер су фармери спремни да иду и корак даље – […]

среда, март 9, 2011 / 09:59

Ако до 15. марта не добијемо јефтиније гориво – плави дизел, са тракторима ћемо доћи пред зграду Управе за индиректно опорезивање БиХ и три сата блокирати улаз”, најавио је предсједник Удружења пољопривредника РС Владимир Усорац.

Он каже да ће то бити тек први знак упозорења јер су фармери спремни да иду и корак даље – на протесте пред институције БиХ у Сарајеву. Напомиње да сељаци неће изаћи на њиве и почети са сјетвом док им власти коначно не обезбиједе да земљу обрађују користећи гориво ослобођено свих дажбина, односно јефтиније најмање 0,65 КМ!

"Овог пута нећемо пристати на компромис. Или ће сељаци добити јефтиније гориво или ће институције бити блокиране!“, категоричан је Усорац. Додаје да је за обраду једног хектара земљишта ратарима, по садашњим цијенама, потребно око 300 КМ само за гориво, што је неиздрживо. Да је дизел за пољопривреду ослобођен акциза, путарине и накнаде за изградњу аутопутева, коштао би 1,57 умјесто садашњих 2,22 КМ.

„Хрватски сељаци имају плави дизел, који плаћају по цијени од 1,25 КМ и траже да буде још јефтинији. Ми нећемо тражити толико, него само да нам литре горива које сипамо у тракторе држава ослободи друмарина и акциза. Гдје сте видјели да сељаци финансирају изградњу аутопутева? Аутопутеви се не граде са њива, него преко њива“, поручује Усорац.

Међутим, увођење јефтинијег горива, које је 18. фебруара предложио Фискални савјет БиХ, захтјевао би измену Закона о акцизама. У Управи за индиректно опорезивање БиХ напомињу да је Управном одбору УИО БиХ Фискални савјет сугерисао да направи анализу ефеката увођења плавог дизела и подржи ту иницијативу. Међутим, сједница УО још није заказана.

Узме ли се у обзир да се на њивама у БиХ годишње потроши око 20.000 тона дизела, држава би морала да се одрекне око 13 милиона КМ прихода. Да ће се то тешко спровести, доказују досадашњи неуспјели покушаји. Приликом израде Закона о акцизама 2009. године спомињала се могућност увођења плавог дизела, али се од тога одустало.

„Према мишљењу УО увођење плавог дизела отворио би се простор за манипулације и злоупотребе. То се најбоље види на примјеру сусједне Хрватске, која има велике проблеме са контролом ко све и у које сврхе користи тај дизел“, објашњава портпарол УИО БиХ Ратко Ковачевић.

Друга иницијатива за увођење плавог дизела, коју су у априлу прошле године упутили Удружење пољопривредника РС и Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, такође је неславно прошла јер никада није уврштена на дневни ред Управног одбора.

Ковачевић објашњава да измјене закона о акцизама могу да припреме чланови УО у којем сједе и три министра финансија и прослиједе их Савјету министара БиХ. „У Парламенту БиХ ове измјене треба да прођу Уставно-правну комисију и Комисију за финансије и буџет, а тек након тога долазе до Парламента БиХ на усвајање“, објашњава Ковачевић. Додаје да измјене закона могу да покрену и посланици у Парламенту БиХ, али да оба начина измјена Закона о акцизама „подразумевају дужи временски период, нарочито у ситуацији када се у БиХ тек формирају власти на свим нивоима“.

Према мишљењу предсједника Комисије за заштиту домаће производње БиХ Стојана Маринковића, власти увођење плавог дизела морају да схвате као кључ за опстанак пољопривреде јер су сељаци на кољенима.

„Морају да схвате да су губици од дажбина за државу далеко мањи од оних које ће имати ако се пољопривреда уништи“, каже он. Напомиње да би и цијене домаћих пољопривредних производа у случају коришћења јефтинијег горива сигурно појефтиниле.

Држава би могла и да заради

Замјеник министра финансија и трезора БиХ Фуад Касумовић каже да увођењем плавог дизела држава неће ништа изгубити, него може и да заради.
“Цијене хране расту, а наша поља су пуста. Ако би се растеретили дажбина, пољопривредници би више производили, мање би се увозило, па би се тај новац вратио. Осим тога, пољопривреда би запослила више људи, а домаћи производи могли би и да се извозе“, објашњава Касумовић. Да би се спријечиле малверзације при увозу горива, он предлаже да се умјесто укидања пољопривредницима дажбине за гориво – рефундирају.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор