Услови на тендерима ЕРС елиминишу домаће фирме

Тендерски услови производних предузећа из система Електропривреде РС за избор консултантских фирми су, готово увијек, постављени на начин да их не може испунити ниједна фирма из РС и БиХ. Истиче то Слободан Станаревић, директор Института за грађевинарство ИГ из Бањалуке, након што је предузеће Хидроелектране на Дрини (ХЕД) из Вишеграда, које је из система “Електропривреде […]

петак, јун 22, 2012 / 11:20

Тендерски услови производних предузећа из система Електропривреде РС за избор консултантских фирми су, готово увијек, постављени на начин да их не може испунити ниједна фирма из РС и БиХ.

Истиче то Слободан Станаревић, директор Института за грађевинарство ИГ из Бањалуке, након што је предузеће Хидроелектране на Дрини (ХЕД) из Вишеграда, које је из система “Електропривреде РС”, одлучило да за посао пројектантског надзора провирања вода испод бране ХЕ Вишеград плати 1,64 милиона КМ, вишеструко већи износ од уобичајеног за такав посао.

Надзорник поменутих радова, према одлуци тендерске комисије ХЕД-а од 16. маја, ће бити конзорцијум који чине Институт за водопривреду “Јарослав Черни” из Београда и швајцарска фирма “Стуцкy”, након што су строгим условима надметања елиминисани домаћи понуђачи.

Грађевински и електроенергетски стручњаци указују да посао надзора санације брана по правилу не прелази пет одсто вриједности самих санационих радова, а само у изузетно сложеним случајевима који проценат више, док ХЕД у конкретном случају одобрава плаћање чак изнад 20 одсто.

Станаревић је рекао да су Институт за грађевинарство ИГ и Завод за изградњу Бањалука јуче уложили жалбу ХЕД-у на одлуку тендерске комисије, те да ће, ако буде одбијена, бити упућена Канцеларији за разматрање жалби БиХ.

Он је истакао и примјер ХЕ Дабар, гдје је у тендерским условима наведен тачан број машина које има фирма која је касније изабрана на тендеру.

“У оваквим случајевима има разних интереса, али и можда неповјерења према домаћим фирмама. Међутим, надзорни орган стоји, прегледа и мјери количине и квалитет изведених радова и ту нема велике филозофије. Несхватљиво је да домаћи конзорцијум не може добити надзор, иако има 150 инжењера”, истиче Станаревић.

Говорећи о томе како се одлучује о томе да се бирају фирме из Србије рекао је да не зна да ли је то због квалитета радова или личног интереса, али да се може сумњати да има свега помало, јер не види други разлог.

Рајко Кецман, предсједник Управног одбора Удружења грађана “Тендер” из Бањалуке, рекао је да постоји мноштво примјера намјештених тендера, који се штимају тамо гдје је то могуће. У овом конкретном случају, Кецман је рекао да стране које имају примједбе треба да уложе приговор на избор, али и Канцеларији за жалбе БиХ образложе ту ситуацију, како би имали основа за евентуално покретање судског процеса.

Миле Лакић, директор ХЕ на Дрини, јуче је казао да је на путу и да није у прилици да разговара на ову тему, наводећи да ће данас бити доступан за коментар.

У “Електропривреди РС” (ЕРС) наводе да се пројекат санације процуривања воде испод бране ХЕ Вишеград финансира из кредитних средстава Свјетске банке, која је, кажу, радила припрему и процјену вриједности пројекта од око 12 милиона евра.

“Ангажовање извођача радова врши се на основу јавног позива за нуђење, објављеног у складу с правилима и процедурама банке, а спроводи га Матично предузеће -Јединица за имплементацију пројекта. Тачна вриједност за извођење радова, биће позната тек након спроведеног јавног надметања и одабира успјешног понуђача”, кажу у ЕРС.

Додају да је ангажовање надзора над извођењем радова у надлежности предузећа код којег се пројекат реализује, односно ХЕД-а, који посао надзора финансира из властитих извора.



Оставите одговор