Урушавање Републике Српске

Миленко Вишњић је завирио у свој историјски приручник и донио кратак преглед живота Републике Српске. У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава, контролишући, у тим ратним годинама, територију од око 70% БиХ. Послије Дејтонског споразума, Српској је додељено 49% територије БиХ. А, послије “промјена” у власти Српске, […]

петак, 8 фебруара, 2013 / 07:41

Миленко Вишњић је завирио у свој историјски приручник и донио кратак преглед живота Републике Српске.

У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава, контролишући, у тим ратним годинама, територију од око 70% БиХ.

Послије Дејтонског споразума, Српској је додељено 49% територије БиХ. А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу – преносећи своје уставне надлежности Сарајеву, углавном милом, а нешто силом и вољом Високог представника. Продаја ресурса је од посебног значаја, као посебна владина научна дисциплина у уништавању Српске.

Кратка историја

Кроз своју историју, данашња Српска смјештена је на дијелу некадашње територије Краљевине Илирије, Римског царства, Хунског царства, Краљевине Острогота, Краљевства Лангобарда, Византијског царства, Краљевине Авара, и дио средњовјековне српске, хрватске и босанске државе, Бугарског царства, Краљевине Мађарске, Отоманског царства, Аустро-Угарске и, на крају, прве и друге Југославије.

По попису из 1865. године, већинско становништво у БиХ било је православно – Срби; заступљени процентом од 46,3%. Сличан однос, у оквиру етничке структуре на простору БиХ, биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године, са 43,4% православног становништва. У периоду између два свјетска рата, 1921. и 1931. године, те и у већем дијелу послијератног периода, 1948., 1951. и 1961. године, српско становништво је било и даље већинско. Али, већ пописом из 1971. године, етничка структура становништва БиХ се мијења на штету Срба. У бившој СР БиХ, Срба има мање него у претходним периодима – неких 37,2%. Пописом, непосредно прије националног сукоба, проценат Срба је био и још мањи, око 34%.

Стварање Републике Српске

За вријеме политичке кризе у Југославији и послије одласка Словеније и Хрватске из заједничке државе, 24. октобра 1991., оснива се Скупштина српског народа, као представничко тијело Срба у БиХ. На референдуму, одржаном 9 и 10. новембра 1991., са питањем “желите ли остати у Југославији”, плебисцитарно је прихваћен останак у старој домовини.

Уједињујући четири, претходно створене Српске аутономне области – САО: Босанска Крајина, Семберија, Романија и Херцеговина, посланици, припадници српског народа, проглашавају – 9.01.1992. године – Српску Републику Босну и Херцеговину; датум, који ће се убудуће узимати као рођендан Српске Републике Босне и Херцеговине, а касније и као рођендан будућег ентитета Република Српска. Ускоро затим, 28. фебруара исте године, доноси се и први Устав Српске.

Уставом је предвиђено да државна територија обухвати, не само поменуте САО и општине са већинским српским становништвом, него и мјеста у којима су Срби мањина, али, ако је у тим подручјима, у Другом свјетском рату, над њима учињен геноцид. Између 29. фебруара и 2. марта 1992., муслиманско-хрватска коалиција организује референдум о независности БиХ. Срби бојкотују излазак, правдајући тај чин неуставним, због игнорисанања српског вета приликом доношења одлуке о референдуму.

Крња власт тадашње БиХ, проглашава независност, 5. априла 1992. године. Шестог априла 1992., ЕУ и формално признаје самосталност БиХ. Реакција Срба, на проглашење самосталности БиХ, 7. априла, била је проглашење одвајања од БиХ и припајање СФР Југославији, само два дана послије проглашења независности, новостворена Република се проглашава дијелом југословенске заједнице.

У мају мјесецу, Скупштина је усвојила шест “стратешких циљева” и донијела одлуку о оснивању Војске Републике Српске – ВРС. На крају истог мјесеца, послије повлачења ЈНА, Скупштина одређује Ратка Младића за команданта ВРС. Српска Република Босна и Херцеговина, 12. августа 1992., године, одбацује дио дотадашњег назива – Босна и Херцеговина – и једноставно постаје Република Српска, касније углавном, само Српска. До почетка ратне 1993. године, ВРС је већ имала под својом контролом 70% територије БиХ.

Дејтонским мировним споразумом, потписаним 21. новембра 1995., Српска добија 49% територије БиХ. Република Српска је имала све атрибуте државности, укључујући и војску, и заставу, и грб и царину и… За Србе, Република Српска је била и остала једина гаранција опстанка на просторима БиХ, а то им је поменути мировни споразум гарантовао. У име српске стране, споразум је потписао предсједник Србије, Слободан Милошевић. Међутим, Хашки суд је 24. јула 1995., подигао оптужницу против предсједника Српске, Радована Караџића и команданта ГШВРС, генерала Ратка Младића. Послије ових оптужница, Српска је кренула у суноврат.

Пренос надлежности и продаја ресурса

Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника. Биљана Плавшић, у својим настојањима да „отвори“ Српску, и ослободи је утицаја тзв. "паљанског руководства СДС“, има снажну подршку Запада, али, богами, и Додиковог још слабог и дво-посланичког СНСД-а.

Предсједник Биљана Плавшић је распустила Народну скупштину Републике Српске и расписала ванредне парламентаре изборе, који су одржани упоредо са локалним. Непосредно након формирања новог сазива НСРС, Биљана Плавшић, за мандатара Предсједника владе Републике Српске, именује Милорада Додика. Коалиција Слога је спремна да влада.

На засиједању НСРС у Бијељини, нова коалициона влада, на челу са Милорадом Додиком, изабрана је 18. јануара 1998. године. Предсједник Владе постаје личност из странке која је у том тренутку имала само 2 посланика у НСРС. Исте године, 1998., одржавају се још једни парламентарни избори, на којима је, за предсједника Српске, побједу однио Никола Поплашен, и он, такође, повјерава мандат Милораду Додику. Милорад ће владати “у цугу” до 20. јануара 2001. године.

Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године.

Војска РС је “угашена” за време предсједниковања Драгана Чавића (СДС, предсједник од новембра 2002. до новембра 2006. године), Војска Републике Српске је ушла у састав Оружаних снага БиХ, под називом – Трећи пјешадијски пук „Република Српска“. Такође, укинути су и Генералштаб Војске Републике Српске, као и Министарство одбране Републике Српске. Због коректности, преношење ове надлежности, предвиђено је Дејтонским споразумом. Било је и неких других, али је њихов број занемарив у односу на број оних непотребно и додворнички поклоњених и оних које ће се поклонити у овој свеопштој глади и пометњи.

И данас, док ово пишемо, нека од мало преосталих надлежности се, можда, тајно преноси. На примјер, многи од нас смо се чудили кад смо случајно чули или прочитали да је давно основано заједничко јавно предузеће Електропренос. “Случај” Брчко, коначно је окончан 1. децембра 2011., када је влада Милорада Додика ставила свој коначан потпис на документ који брише границу Српске, која је била повучена кроз то подручје, пресјецајући тако Српску на два дијела – Источни и Западни. Уморни су људи више од тога, кад ће и шта и коју надлежност пренијети влада.

Продаја ресурса

Има и других и можда погубнијих начина преношења надлежности – слабљење Српске и продаја природних ресурса, као што је давање у концесије свега и свачега, укључујући ријеке, на примјер, ријеку Дрину, концесије шума Српске, Пољопривредни комбинат у Лијевчу пољу, ПК у Семберији или, ко зна да ли је више ишта и остало “грунтовно и на име” Републике Српске. И, тако дође некад неко вријеме, кад паметан заћути, будала проговори, а фукара се јако, јако обогати. А, чувати сјећање да су некад и на овим просторима постајале и неке фабрике, било би равно носталгији за прошлогодишњим снијегом.

Према истраживању Галуповог института, извршеног између 25. јуна и 19. јула 2010., 90% грађана Републике Српске се изјаснило да би жељело да се Српска издваји из Босне и Херцеговине и припоји Србији. На жалост за оне од 90%, била су то пуста обећања о референдуму, тада и сада актуелне власти и тешка злоупотреба осјећања грађана Српске у њиховој љубави према матици, а све то, само и због предизборног маркетинга.

По подацима Завода за статистику Републике Српске, број становника Српске је у сталном паду, што због глади, што због жеђи, што боси, што голи. Изгледа, гледајући како је јадна економија Српске, неће преостати нико ни да се издваја од било кога – па ни БиХ, нити да се прикључује, било коме – па ни матици Србији. А тек у мајци Србији; како се тек тамо-овамо штити држава, не треба ни коментарисати!?



0 КОМЕНТАРА

  1. Браво, коначно једна прецизна анализа. Од свега наведеног, а везано је уско за муњевито пропадање наше привреде нарочито ове у Источној Српској узрок је ваш ово:
    1998. укинут динар као платежно средство у Српској.

    Сва наша привреда и привредни субјекти били су наслоњени на српско тржиште, једноставно ко један организам, кад је несретник додик протјеро српски динар 1998. почео је општи колапс привреде ових простора. Једно за другим падали су у банкрот, блокаду рачуна, стечај и нестанак већа и средња предузећа, а мале занатске радње нису биле у могућности да одрже привредни ток и запосленост на дотадашњем нивоу.

  2. Tekst je dobar, a sve napisano je vidljivo golim okom , sve smo osjetili na svojoj koži, i po svojim ledjima. Nažalost, svi su izgledi da nam crnji i teži dani tek dolaze.
    Tako je projektovano, a naši gadovi odradili brže i sistematičnije nego što je od njih traženo.
    Nemamo mi većega neprijatelja od naših neprijatelja.

    Izdali su i prodali, i mrtve, i žive, i još nerodjene.

  3. Са једног другог портала, анонимног члана!

    …lucifer svoga slugu podigne do nebeskih zvezda da mu pokaže i da doživi sve slasti ovog sveta.ali ga kada,izvrši sve luciferove zadatke,i kada se uzivi da je bogat-moćan kao bog,kome je sve na svetu zemaljskom postalo dostupno.biva otpušten sa nebeskih zvezda,kao ispušena muštikla.ali bez padobrana.na njegovo mesto dolazi nova zamena.danas su se lucifer i sluge njegove kao jude srebroljubci,mađijama,mahinacijama,krađom,prevarama,lihvarenjem itd,dokopali ogromnih zemaljskih moći.novca,oružija,nauke,elektronskih tv medija,rudnih energetskih,poljoprivrednih,prehrambenih bogatstava,medecine,farmacije,kulture,umetnosti,filmske industrije itd.i sve te sile uprežu ka jednom luciferovom cilju…

  4. Ало „БОРС“, имате ли ви ишта касти. Када ће те изаћи из оквира „ловачко-риболовачког удружења“, па се мало „огласити“. Или је и по вама све потаман.
    Време је да заиста укључите „црвену ротацију“, и да се мало провозате Републиком Српском. Скини онај каубојски шешир Ћургузе…

  5. dobar pregled,jedino ne spomenu pljačku,zločine,prodaju krajine i sarajevske periferije,idiotsko kalkulisanje tokom rata,komplet rukovodstvo u bajbuku(ovo sadašnje će tek biti ali po drugom osnovu),odlazak najboljeg dijela stanovništva(ovde ne mislim na protjerane),pogubnu seljačko-šibicarsku politiku,odricanje od svoje zemlje,istorije i dobrog dijela naroda

  6. Ово је текст који је све ове године требало читати на академијама и прославама Републике Српске, али главни актер зла је и главна личност ових докумената, па је јефтиним певаљкама славио са својим слугама.

    Ево и објашњења зашто ни данас нема ни пописа становништва, ни пописа имовине, ни уређених земљишних књига и грунтовница, а ни утврђене међуентитетске границе.
    Ко зна на каквим клозет-папирима су ови велеиздајници већ подјелили српску земљу и уништили народ.

  7. “У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава“

    Јесте, ал’у курцу. Све се питало Милошевића.

    “А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу “

    Није тачно. Највише надлежности је пренесено за вријеме власти ПДП-а, затим СДС-а, а тек су неке, и то силом, пренете за Додикове власти.

    “Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника.“

    Још једна неистина. Биљана Плавшић је побиједила на изборима што значи да није дошла на предсједничко мјесто са мјеста подпредсједника. Ту нечасну ствар је урадио једино Мирко Шаровић, замијенивши Поплашена, јер, иако је изабран у пакету са њим (тада се тако бирало) није подијелио Пплашенову судбину.

    Даље немам живаца читати. Непрецизна, тендециозна, и штонерећи глупа прича без икаквог смисла. Једном ријечју памфлет којим се могу одушевити Рамо, Буда и још пар непоменика.

  8. Наравно да је Вишњић у праву као и други који упорно указују на овом порталу да се морају сачувати природни ресурси.
    Као симпатизер зелених морам да кажем да је Еколошка партија РС својим чврстим ставом по овом питању једина од свих политичких партија па и удружења грађана исказала храброст да се супростави у овом кључном историјском моменту последњој пљачки народа под плаштом великих инвестиција.
    Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.
    Испитати правну и економску оправданост свих концесија.
    То је оно што треба да ради Босић,Иванић, Чавић и остали који се нуде као спасиоци, то је оно што треба они да раде следећих дана прије него се потпишу катастофални уговори.

  9. сутјеска, 08.02.2013. 15:31:37

    “Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.“

    Онда лијепо објасни на који начин да искориштавамо наша природна богаства. Држава више не може правити фабрике и централе, инвеститори неће да улажу ако им се не да концесија која је за њих сигурност улагања.
    Шта је треће?

  10. Република Српска се урућава пљачкашком бандитском приватизацијим и продајом и отимањем од народа његових природних ресурса. Нема бољег начина да се РС уруше него ширењем и продубљивањем сиромаштва у народу, незапосленошћу, глађу, болешћу и изумирањем. Преко сто хиљада људи је умрло пријевремном смрћу након систематског бандисткаог уништавања привреде, када су остали без предузећа у којима су цео живот радили. Остали су на улици и радници и њихове породице. Са лица земље је збисана сва она сила индустрија која је мукотрпано стварана 5о гидина. Размере пљачке су незамапљене у историји ових простора, а још увек нико није на суду одговарао за овакве размјере пљачке.

  11. Инвеститори моги само сам минималном каматом да добијуиспоручену електричну енергију за зложени капитал у иградњу термоелектране, тако се ради у Федерацији БиХ. Ко још у Федерацији поклања своје рудније.
    Иначе је исплативије подићи кредит па градити термоелктране
    Треба видети како Хрватска гради трећи блок од 230 MW у Сиску. Нигде нико не даје руднике и ријеке под концесију 40 годиана колики је радни век термоелектране. То само има у Републици Српској. Власти се жури да до краја мандата све преда у руке станцима а народ да остави у колонијлном ропству, да му буду отети природни ресурси, под видом станог инвестирања. Срано инвестиреање је када се за улоћени капитал добилје поврат у произвденој роби, а не поврат који је 70 пута већи, што је случај са давањем рудника под концесију.

  12. „Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године.“

    Ово је страшно…лоша арбитражна одлука?Је л’ зна ико од вас шта је арбитража?Де факто судска пресуда!Откуд арбитража за Брчко?Додик је покренуо?

    Уведене заједничке таблице?ДГС?Је л’ има игдје држава без ДГС-а?Без пасоша?

    Пре текста сам прочитао коментаре,гледајући ко позитивно пише,било је јасно…има се приговорити на хиљаде начина постојећим и бившим власти,али ово су бесмислице.

  13. Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите, предпостављам да се ради о истој личности која држи срну.

    Доста је прављења јавног мијења да су политичари сви исти.
    Можда то можете рећи овој јаловој опозицији која у својим редовима има оне који ће одговарати по закону као и многи из позиције, плус разни мешетари који су се од рата до данас добро накупили народне имовине.
    Симпатије према Еколошкој партији нису само идеолошке природе са моје стране.
    Погледајте шта су и како причали и указивали свих година како су се појавили.
    Оваква позиција нема шансе да остане још дуго на власти,значи идете сигурно ма шта писали, саопштавали или покушавали направити.
    Прави проблем је опозиција јер стално лутају између партијских интереса, репова које вуку док су били на власти
    и идеје како да се уједине.
    Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.
    Због нових вјетрова, части и идеје, треба многи да се придруже таквим партијама јер лични интерес сваког појединца може се постићи само кроз радикалне промјене људи уз поштовање закона, односно коначно функционисање правне државе као што је урадила Србија.

  14. Не дијелите се више ни по чему,а поготово по странкама!Требају нам поштени и спремни људи који ће радити поштено послове које захтјевају радна мјеста јавних функција,морални,искрени и одговорни.Ако се будемо дијелили по било чему успијех ће изостати јер сама подјела носи већ вид реваншизма,што значи наставак рушења свега у доказивању ничега.Кад почне доказивање у раду и у позитивним резултатима рада ка боњем свима,онда ћемо се доказивати и успјех ће бити на задовољство свих.

  15. Хало гокси, шта си ново рекао?
    Наравно да нам требају такви људи, али како мислиш да добију шансу, није ваљда да ће ове власти као и оне прије њих дати таквим право да управљају у њихово име?
    Нажалост или на срећу вишепартијски је систем, мора народ дати шансу на изборима оним који су доказано морални и доказано способни да преузму одговорност.
    Зато поштујем људе из Еколошке партије који су од првог дана појављивања понудили сасвим нови начин понашања и размишљања у политици и привреди и који су остали доследни својој причи.

  16. сутјеска, 09.02.2013. 00:21:31

    “Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите“

    “Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.“

    Е сад те набијем на црвенбан. Како ћеш јадо са СНС кад су они ти који су дали дозволу да се истражује никал око Мокре горе. Какав си ми ти курчев еколог. Што не дигнеш глас против напрдњачког министра који, без обзира на протесте народа спроводи свој план. Све док Србију не претвори у Норилск (ако знаш шта је то).http://www.magacin.org/tag/nikal/

  17. Република Српска ???? Шта је то,каква је то република?Настала је жртвујући своје најбоље синове и кћери у рату зарад како се касније а и сад испоставило личне користи и интереса мафијашких група ,некада СДС-а,после тога појавише се и СНСД,ПДП,СП,СДП,ДНС,СРС,неке странке као СДС,СП,СРС,се подијелише на мање интересне групе као СзДС,ДП,СРС РС,НСП и тако укруг већ 20 година,они на почетку крадуцкају,краду,сад отимају а све зарад нашег „Србског спасенија“.Накраше се тако наши спаситељи,сад кад неста крађе почеше да продају ову нашу напаћену земљу,а ми ,ми ћутимо и гледамо,гледамо како нам дјеца постају робови,гледамо како се пријератне фукаре од уличара под плаштом заштите народних интереса преобратише у робовласнике и политичаре,носиоце „развоја “ наших општина.Јуче актуелни премијер обилази раднике у приватној дрвнопрерађивачкој индустрији у Фочи,радници сретни,температура радна у погонима дебело у минусу,они обучени као да у хладњачама раде а премијер задовољан,после приказују шета премијер по бившој фабрици са успјешним привредником,оба весели насмијани,премијер наравно задовољан.А ми,шта ми .ми ћутимо и гледамо,гледамо како борци моле тамо неког Египћанина (који је финансирао и финансира њихове непријатеље из рата) да раде за 500 КМ по 9 сати у условима који су недостојни људи,гледамо како нам се предузетник и премијер смију у лице и ћутимо,ћутимо.Препустили смо им се и као онај чича из Херцеговине кад усташа хоће да га коље са миром каже „САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО“,гледамо у њих и пуштамо их да раде свој посао………

  18. goxystres

    Свакако нам поделе штете и да мора постојати минимални консензус око националних интереса.

    То је ипак немогуће у ситуацији када је друштво архаично,заостало и када неки живе у периоду од Косовског боја па до после Другог светског рата,немајући додира са данашњим светом.

  19. herc64 sigurno nema ništa u glavi, osim sindroma samohvaljenja .Da ima nešto u glavi ne bi radio to što radi danas u Trebinju i okolnim gradovima.
    Ovaj njegov link je vjerodostojan koliko i to da ja kažem da Vučić zna gdje je Šarić. Ali i da je vjerodostojan ja bih bio sretan jer se krenulo u pretres imovine svih političara od rata pa do dana današnjeg.
    Ovi što kažu da je Dodik za sve kriv nisu ništa drugo do gomila neobaviještenih hoštaplera koji čitaju samo „linkove“ koji njima odgovaraju a i ne čuju ni drugu ni treću stranu. Za križu u RS su krivi svi predsjednici republike od Karadžića do Dodika i svi predsjednici vlada koji su imali mandat od 1992. do danas.

  20. Колико сам ја упознат а и сва јавност у РС, Еколошка партија има свој програм и аутентичан став зато ми се и свиђају.
    Оно што ја тврдим и стојим иза тога је да би добро било да се организује још једна снага у РС од остварењних некомпромитованих људи којима би народ могао дати повјењење.
    Сад што највише шанси има СНС ако се добро организује и на чело доведе јаког и харизматичног човјека као што га ми имамо, тим боље по њих.
    Колико ја видим,вама би позициони браниоци одговарали више они који су прије вас били у власти зато што их имате у шаци.

  21. Ко паметан може поставити људима који брину о будућности нас и наше дјеце питање да се изјасне о нечем што ће донијети зло српском народу као што је ова будалаштина коју мајмуни из надлежног министарства у Србији покушавају провести?
    Ваљда се то подразумијева да сам против, али није твој циљ да се ја изјасним о томе,него да скренеш причу са последње пљачке која само што није извршена у РС и да мало пецнеш СНС.

  22. сутјеска, 09.02.2013. 15:06:04

    “Ваљда се то подразумијева да сам против, али није твој циљ да се ја изјасним о томе,него да скренеш причу са последње пљачке која само што није извршена у РС и да мало пецнеш СНС.“

    Па тај министар је члан СНС и спроводи политику СНС. Ти си за СНС, а против политике мајмуна из министзарства који је члан СНС. Дај мало логике!

  23. Упецао си се пернати, знао сам кад сам поменуо министра да ћеш рећи против СНС-а.
    Ја сам фино рекао да ми имамо јаког човјека и да СНС у РС има шансу ако се добро организују са паметним некомпромитованим људима којих успут буди речено има много више код нас него у матици.
    Одговор је логичан по питању никла, за министра сам такође рекао да је крив, ако буде памети одмах треба да лети јер је намјерно или из незнања то подржао, свеједно.

    Код нас то не може да бива што рече Шојић.
    Сјетите се како је Лазаревић у тв дебати 2010 године говорио на РТРС.
    На питање новинара хоће ли он бити министар за грађевинарство и екологију ако партија добије повјерење народа одговорио је следеће: „Не, имамо јаке кадрове за министарства која су везана за наш програм и да би ти наши министри били најбољи неко мора да их гони, значи ја нећу бити министар него предсједник клуба посланика у скупштини и бићу највећа опозиција нашим министрима, само тако ћемо одговорно провести наш програм и бити примјер нашим евентуалним коалиционим партнерима да и њихови министри добро раде, тешко је вријеме, мора се радикално радити на успостави правне државе и на запошљавању наших грађана,наш став је јасан и сигуран сам да на крају мандата за нас народ неће рећи да смо исти, нисмо исти и наше ријечи ћемо оправдати“.

    Зар треба бољи коментар од овог и зар вам лицемјери и сад није јасно колико наш програм, визија и идеологија вриједе?
    Погледајте сад је 2013 година, јесмо ли се промијенили у свом ставу и да ли Лазаревић говори нешто другачије?

  24. ДЕЛИЈО ПАНТЕЛИЈО?!
    (отворено писмо Пантелији Ћургузу)
    Знам да ово што ти пишем тебе неће ничим дотаћи, али мени ће помоћи да на тастатуру жуч излијем. Можда ће код неких наших сабораца изазвати потребу да се запитају: „Коме и зашто смо Републику Српску створили?“ И само питање, даће овом писму смисао.

    Пише Душко Вукотић, предсједник Ветерана Републике Српске (ВРС)

    Да одмах рашчистимо! Капу морамо скинути само пред сјенама наших погинулих сабораца. Обојица, и ти и ја, али и сви остали борци бивше ВРС којима је глава случајно на рамену остала. Они имају право да ти пишу, можда и више него ја, јер сам био војник професионалац. Мада их више не могу чекати. Није привилегија теби писати. Напротив, теби писати данас је ризик, подједнако као и писати власти која се отуђила од народа. Ваљда је то зато што си се и ти по њиховом узору отуђио од нас бораца!
    АЛА ЈЕ ОПРАВИО СВАКА МУ ЧАСТ!
    Још као потпредсједник СДС-а учествовао си заједно са СНСД-ом и ПДП-ом у припремама да укинете Војску Републике Српске. Жеља вам се остварила – ето укинули сте је! Тражили су и од мене да у томе учествујем. Као тадашњи посланик у Народној Скупштини био сам један од ријетких који су гласали против, и то с поносом истичем! Могу да разумијем, али не могу да оправдам, оне друге којима ВРС никада ништа није значила и којима и данас ништа не значи па су са лакоћом дигли своје његоване ручице са палцем на доле закивајући последњи ексер у сандук наше војске. Али теби, који си тада био потпредсједник „државотворног“ СДС-а и Бориславу Бојићу који је тада био предсједник БОРС-а опростити не могу! Нисте смјели у томе учествовати без обзира на последице по сопствене гузице. Напротив, баш је Бојић тужном срећом азбучног реда први дигао руку за укидање ВРС, баш као што је то учинио и приликом гласања за Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Тада су образ СДС-а али и свој образ заједно са мном покушали да спасу Милан Нинковић из Добоја, Драгомир Васић из Зворника и Томо Савчић из Милића. Посљедице непослушности страначким тотемима вјероватно и данас осјећају. Твоје учешће у припреми и Бојићево учешће у реализацији смрти ВРС су мене још тада дистанцирали од БОРС-а. Ово дизање руке је мала штета у односу на разбијања БОРС-а у парампарчад као крајњу посљедицу твог полтронизма Странци. Тада СДС-у, а сада СНСД-у. БОРС вас је очигледно интересовао у мјери сисања буџета РС и обезвређивања БОРС инвест фонда са 96 милиона на 11 милиона КМ. Сјећање на ВРС носталгично сам сачувао бар у скраћеници удружења имењака које смо основали – Ветерани Републике Српске. Хвала свим саборцима који су ме у идеји подржали, па ћу следећи дио писма да ти пишем у множини.
    ОСТАЛИ САМО ДУГМИЋИ

  25. Написао је неко да би требали основати странку од не корумпираних људских облика,може,али немојте те везати за већ постојеће овоземаљске странке и предлажем да сви чланови постојећих странака које мисле добро скину са листа све своје бивше и садашње функционере и изаберу сасвим нове,немогуће вјероватно јер нисмо баш расчистили сами са собом,на жалост.
    Разна писања политичких и економских аналитичара су нам добро свима позната и углавном се слажемо са већином њихових писања,али ми није јасно како они не направе програме и затраже подршку народа,па да и народ једе бијели хљеб,већ нам стално дају стручна мишљења и разне теорије успјеха и анализе (не)рада власти,па како би то стручно требало и тако се заврши на причи само.Имам осјећај да народ балансирају заједно са властодршцима и док ми све прокоментаришемо и једних и других,нема нас ниђе.Тешко нам с нама.

  26. Добро написано! Иако, можда, могло би се додати још који важан детаљ , али би за то, вјероватно, требао много дужи чланак. Ипак, и са тим малим недостатком, ово штиво би могло послуити као енциклопедија данашњим младим нараштаја – макар да толико знају о земљу у којој живе, како тако, али ипак некако таворе. Ово није зато што наша дјеца нису добра, него зато што је образовање пропало и уништено.