УН: 2014. рекордно најтоплија година
Година 2014. била је рекордно најтоплија од када се прикупљају подаци о температури и та тенденција се наставља, саопштила је данас Свјетска метеоролошка организација, агенција УН са сједиштем у Женеви. Просјечна температура ваздуха на површини Земље прошле године премашила је просјечних 14 степени у периоду 1961-1990. Температура је била 0,57 степени виша од те, док […]
Година 2014. била је рекордно најтоплија од када се прикупљају подаци о температури и та тенденција се наставља, саопштила је данас Свјетска метеоролошка организација, агенција УН са сједиштем у Женеви.
Просјечна температура ваздуха на површини Земље прошле године премашила је просјечних 14 степени у периоду 1961-1990. Температура је била 0,57 степени виша од те, док је 2010. била виша за 0,55 степени, а 2005. за 0,54 степена.
„Од првих 15 година у 21. веку, 14 је најтоплије. Мислимо да ће се та тенденција глобалног загријавања наставити, јер се повећава концентрација штетних гасова”, изјавио је генерални секретар Светске метеоролошка организације Мишел Жаро.
По његовим ријечима, у океанима је током 2014. године завршило 93 одсто топлоте настале од људске активности, а прије свега од коришћења фосилних горива. Зато су се океани који су главни регулатор климе, највише загријали и надмашили просјек температуре у 20. вијеку.
Данас објављена анализа температуре је основа за свјетске годишње преговоре о промјени климе који ће бити у Женеви од 9. до 14. фебруара.
Од 1770-1900, било је бар двапут слично „рекордно топло“ на северној хемисфери, мерења то показују и подаци су доступни свима које занима дубока прошлост, она пре 1900.г. а која се узима за почетну у званичним извештајима светских стручњака. Они све раније податке категорички одбацују и дају клими временску одредницу, одричући се временских стања која не одговарају Горовој теорији.
Наравно, пре 1900. земаљска осматрачка мрежа станица није била густа као сада, али су та места право благо када је познавање климатских колебања и цикличних промена у питању, иако тај део ПИСАНЕ ИСТОРИЈЕ не одговара поборницима теорије глобалног отопљења услед ефекта стаклене баште. 1863, рецимо, је просечна дневна температура у Бањалуци била тринаест степени као и прошле године.