УИО: Пад ПДВ-а од 52,6 милиона КМ

Нето кумулативна наплата индиректних пореза током девет мјесеци ове године била је за око два одсто мања него у истом периоду лани, а највећи пад од 52,6 милиона КМ забиљежен је код ПДВ-а, навело је Одјељење за макроекономску анализу Управе за индиректно опорезивање БиХ. Пад прихода царина износи од 11,6 милиона КМ, а акциза и […]

четвртак, октобар 31, 2013 / 14:47

Нето кумулативна наплата индиректних пореза током девет мјесеци ове године била је за око два одсто мања него у истом периоду лани, а највећи пад од 52,6 милиона КМ забиљежен је код ПДВ-а, навело је Одјељење за макроекономску анализу Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Пад прихода царина износи од 11,6 милиона КМ, а акциза и путарине укупно 7,1 милиона КМ.

Осим макроекономских кретања и ефикасности убирања прихода, фактори који могу утицати на лошију наплату бруто прихода од ПДВ-а су пад увоза, проширење обима ослобађања, пораст дуговања по основу обавезе плаћања ПДВ-а, сива економија.

Анализа прихода од индиректних пореза указала је на неколико разлога силазног тренда наплате свих најважнијих врста прихода од индиректних пореза.

У области ПДВ-а то су, на првом мјесту, снажан раст поврата ПДВ-а и дуговања по основу ПДВ пријава.

Пад увоза, а тиме и бруто ПДВ-а, не мора по аутоматизму значити и пад нето прихода од ПДВ-а, јер су повећане набавке из увоза често праћене повећаним исплатама поврата, наводи Одјељење за макроекономску анализу.

Исто тако, смањење увоза може бити посљедица заокрета ка домаћим
добављачима, што ће се позитивно одразити на нето приходе од ПДВ-а.

На лошију наплату акциза у великој мјери утиче политика диференцираног опорезивања супститута, као на примјер дизела и лож-уља или цигарета и дувана.

Јаз у пореском оптерећењу супститута представља снажан подстицај за злоупотребе, које доводе до јачања сиве економије, пореске евазије и дисторзија на регуларном тржишту



0 КОМЕНТАРА

  1. Pad prihoda od PDV u budžetu: Rješenje prepoloviti budžetaraske plate. Ukinuti privatluk.
    Kada bi svaki radnik tužio privatnika, privatluk bi pukao.
    SVAKI SVOGA TUŽITE SUBAŠU.
    JA SAM TUŽIO PRIVATNIKA-MAFIJAŠA I DOBIO NA SUDU. PRIVATIK MAFIJAŠ JE DIREKTNO INTEGRISAN U ELEKTROPRIVREDU I ZAJEDNO SA RUKOVODSTVOM USPUMPAVA NOVAC IZ EPRS PREKO JAVNIH NABAVKI.
    Privanik nemože opstati na tržištu nego samo u korupciji.
    Privatizacija koja nam je nametnuta je za 16 godina stvorila organizovani kriminal i sistemsksu korpuciju. Pljačka je legalizovana i izdaja je postala legitimna stvar.

  2. Naravno da je pad prihoda od akciza.Sta su mislili da ce stalnim podizanjem akciza da povecaju i prihod od akciza.Prilikom podizanja akciza na cigarete mislili su da ce se povecati i prihod ali malo sutra.Veliki broj pusaca je nasao zamjenski proizvod u vidu duvana i prestao kupovati cigarete ili je smanjio kolicinu kupljenih cigareta.Oni opet najavljuju povecanje akciza na cigarete od pocetka sledece godine,ali to ce dovesti do jos veceg pada prihoda a ne povecanja. Sve sami STRUCNJACI U MINISTARSTVIMA FINANSIJA I UPRAVI ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE.OVE BUDZETLIJE SAMO DIZU POREZA DA NJIMA BUDE DOBRO, I DA SE JEDINO NJIMA NE SMANJI PLATA A STA IH BRIGA ZA OBICNE GRADJANE.

  3. Budžetlije parazitska klasa za sebe ništa drugo i ne rade nego određuju visinu poreza i svojih plata. Lijepe cjenovnike. Potšo nema para do poreza za sto pedeset hiljada budžetara onda diži kredite.
    Kome još treba stotine parazita po svaoj opštini.
    Još su se sada ti opštinari-budžetari uplašili novog zakona o radu, da im ne ode minuli rad.

  4. Hoće li iko ovom jebenom narodu objasniti kako to može radnik sa srednjom stručnom spremom u državnim firmama, institucijama ,ustanovama ,kurcima, palcima… imati platu od 1000 KM a radnik sa SSS u privredi i privatnom sektoru radi za platu od 300 KM do 600 KM maksimalno .
    A o budžetlijama sa Visokom spremom da i ne govorim.

    Nameće se pitanje ko koga kod nas finansira jer svakoj iole normalnoj zemlji prosjek plata u javnom sektoru može biti maksimalno 70% od prosjeka plata u privredi jer privreda finansira i državu i jebene budžetlije a ne obratno.

Оставите одговор