УИО: 7.200 КМ по сједници, експертима у Управном одбору

Чланови Управног одбора Управе за индиректно опорезивање (УИО) Босне и Херцеговине из реда експерата имају мјесечну накнаду од три просјечне плате у Управи или 3.600 КМ. То значи да ће они у 2011. зарадити 43.200 марака, без обзира на то што ревизори позивају да се одреди нова, разумна цифра.

Будући да УО годишње засиједа просјечно сваког другог мјесеца, статистика говори да ови чланови инкасирају невјероватних 7.200 КМ по сједници. Умјесто да се смањују, цифре су све веће, због пораста просјечне плате у Управи. По подацима ревизора, у 2010. је одржано само шест сједница УО, што значи да је за сваку од њих експертима из ентитетима и БиХ исплаћено по 7.120 марака, јер им је мјесечна накнада износила 3.560 КМ.

Оваква плата тренутно је привилегија Владимира Трифковића експерта Владе РС, Исмета Суљендића експерта Савјета министара БиХ и Шефике Хафизовић иза које стоји Влада Федерације БиХ. Апсурдно је да су примања члановима Управног одбора гарантована одлуком коју је 2004. донио па 2007. измијенио тај исти УО. Поређења ради, они тренутно за мјесец зараде 4,5 просјечне плате у РС или више од 11 просјечних пензија у Српској.

Посматрачима упола мање

Мања примања од експерата имају чланови УО у улози посматрача – Мато Лучић из Пореске управе Брчко Дистрикта и Амир Хаџиомеровић испред Централне банке БиХ. Према истој одлуци Одбора, њима припада половина износа којег добијају експерти, односно 1.800 конвертибилних марака мјесечно. Посебне накнаде за рад у Управном одбору УИО немају министри финансија РС, ФБиХ и БиХ јер су ангажовани по функцији.

На ове астрономске износе упозорила је и Главна служба за ревизију институција БиХ, која је УИО посљедњи пут дала мишљење „с резервом“. Ревизори позивају да се испитају накнаде члановима УО и посматрачима, имајући у виду број одржаних сједница УО, као и актуелни финансијску ситуацији у БиХ.

– Будући да УО одлучује о правима својих чланова, кроз доношење одлуке о накнадама, требало би размотрити могућност да о наведеним питањима убудуће одлучује Савјет министара којем УО одговара за свој рад – наводи се у ревизорским препорукама.

Али, на ове препоруке надлежни у БиХ и даље су глуви. Министар финансија БиХ и предсједавајући Управног одбора УИО Драган Вранкић поручио нам је да не може ништа да каже „јер се налази у иностранству“. Помоћи није било ни од његове портпаролке Љерке Бојић, која нас је упутила у УИО БиХ. Међутим, у Управи кажу да су накнаде питање за предсједавајућег УО и да је директор УИО само посматрач у Одбору.

Експерт из РС Владимир Трифковић признаје да је знао колике су накнаде за рад у УО и да му је то био стимуланс када се пријављивао на конкурс. Он каже да сједнице Одбора нису честе, али да се чланови – експерти састају много чешће и да раде на веома обимним материјалима.

– Имамо превише обавеза. Ко то посматра са стране, можда и не види. Немамо остале наканде, попут плаћеног превоза, а често се састајемо на различитом локацијама па су и трошкови велики. С друге стране, посматрачи у УО имају много мање посла од нас. Оне су углавном пасивни на сједницама, осим када су у питању интереси институције коју представљају – каже Трифковић. Он је увјерен да је идеја о смањењу накнада члановима УО потекла из ФБиХ, како би се на тај начин Одбор разводнио, или чак укинуо након одлуке о поравнању прихода између ФБиХ и РС.

– Можда би неки жељели да нам дају новац онако како они мисле, како би на тај начин дестимулисали кандидате за УО. Наше накнаде сада су много изнад накнада за рад у одбору неког предузећа. Многима представљамо проблем, јер су ствари у УО постављене на своје мјесто – закључује Трифковић.

Његове колеге, Исмет Суљендић и Шефика Хафизовић јуче нису одговарали на наше позиве.

Економиста Алекса Милојевић поручује да у оваквој ситуацији нема никаквог оправдања за висока примања у УО.

– Живимо у времену у коме је власт, и све што је око ње, потпуно одвојена од народа и привреде и уопште не зависи од свог резултата. Што је привреди и народу горе, то је власти боље јер су нашли одвојене финансијске изворе који не зависе од дохотка у привреди ни од стандарда становништва. То су задужења. Ради се о типично колонијалној привреди и друштву – каже Милојевић.