Уградио антену у главу и прогласио се киборгом

"Ја сам киборг, ја сам трансврста. Моја антена је мој нови орган" – представио се јуче Нил Харбисон (35) посјетиоцима једне конференције у Београду.

петак, март 16, 2018 / 21:20

Више је него јасно да је ово привлачење пажње и первертирање односа човјек – кибернетика, него озбиљно научно бављење овим проблемом, али ипак ћемо вијест ставити у рубрику "Наука", без обзира што више припада оној "Сцена".

Нил се појавио на конференцији "САС Анаyитицс Даy", што одмах говори да је и за рубрику пресловљено, без обзира што је у Београду. Неки људи ставе антену или неки други објекат да им виси са унутрашњег огледала у колима и намјерно трпе да им сужава видно поље, док је овај весељак каталонског поријекла за ту сврху себи поставио антену.

Свашта зачудно он има да каже, а ми смо издвојили неке веселе мисли:

Синестезија до боли

Све и да није био јасно издвојен, тај британског умјетник и први званично признати киборг, лако би се препознао у маси људи по антеници која му излази из потиљка и наставља се све до врха чела. На крају антене налази се Нилово електронско око, његов јединствени орган.

Нил је, наиме, рођен са ријетким обликом далтонизма и никада није видио боје. Но, од 21. године, умјесто да их види, он боје чује, захваљујући антени која му је уграђена у лобању и повезана с мозгом. Сензор у њој открива фреквенцију боја испред Нила и шаље звучне сигнале у мозак, те младић боју чује кроз кондукцију костију.

"Већ 14. година стално слушам нијансе и много тога се за мене промијенило. Омиљени сликар ми је постао онај чија дјела имају најљепшу мелодију. Када се облачим, не бирам више да добро изгледам, већ да добро звучим, а храну некада аранжирам тако да "поједем" своју омиљену пјесму. Лејди Гага за предјело, Мадона за дезерт – са осмијехом каже Нил, који може да чује и невидљиве спектре, попут ултраљубичасте и ултрацрвене боје.

Своју антену сматра органом који му некада задаје и "антенобоље", за које лијека још нема, но и органом захваљујући коме може да превазиђе људска ограничења и ствара јединствена умјетничка дела, мијешајући боје и звукове.

"Када видим некога, ја чујем његово лице, због чега се моја естетика измијенила. Има прелијепих лица, која ужасно звуче, и обрнуто. То ми је допустило и да спајам неспојиве ствари, те код мене на примјер лице Никол Кидман и Принца Чарлса звуче слично. Ипак, сва су лица у својој основи наранџаста, чак и људи негроидне расе – њихова кожа није црна, већ тамно оранж. Стварам те звучне портрете људи, али и супротно од тога претачем у боје њихове говоре или пјесме – каже он.

По Нилу, већ у 2020-им годинама све више људи ће жељети да буду киборзи, да сами бирају своја чула, а самим тим и начине на које виде свијет.

"Све више људи је спремно да се споји са технологијом, да новим органима и чулима, надиђу своја људска ограничења. Оно што данас знамо као културни диверзитет неће имате везе са диверзитетом који долази. Додавањем сензора и органа које проширују наше људско искуство, ми постајемо трансврсте" – каже Нил.

Бити киборг значи бити ближи природи

Сматра да људе још једино спутава страх од спајања са технологијом, али да постати киборг не значи приближити се машини, већ управо природи.

"Ја данас могу да осјетим ствари које осјећају неке животиње, да имам антену попут других. Технологија ће ускоро бити дио људског тијела и друштво то мора да почне да прихвата. Имао сам проблем да се сликам за пасош, све док ми нијесу дозволили да на слици носим и антену. Она је мој орган, не може да се скине, јер је спојена са лобањом, водоотпорна је, а ја је не посједујем, ја је имам" – каже тај младић, мада признаје да су реакције људи посве различите и да нетолеранција других дио његове стварности.

Нилова антена садржи и wифи, те путем сателита његових пет пријатеља широм свијета могу да му шаљу слике, боје које на другом континенту они виде.

Желим и чуло за вријеме

"Идеја ми је да уградим и чуло за вријеме, вјештачки орган због кога ћу моћи да осјетим окретање земље у 24-часовном циклусу. Но, мој циљ није само да у сваком трену знам колико је сати, већ да модификујем свој осјећај за вријеме. Ако желим да ми неки тренутак траје дуже, учинићу да се мој осјећај креће спорије и обрнуто. То је стављање у праксу Ајнаштјнове теорије о релтивности времена" – каже он.

Одушевљавају га и друге идеје.

"Постоји много сензора које дајемо машинама, а можемо да их примијенимо и на нашим тијелима. Многи аутобили сада могу да региструју да ли је неко или нешто иза њих, а минђуше са инфреацрвеном вибрацијом могу да исто кажу и нама. То је врло проста технологија, која кошта свега десетак долара. Постати киборг није немогуће, нити прескупо – истиче он.

Киборг је нова врста идентитета

"Многи људи се идентификују са киборзима, иако немају теххнолошке органе, баш као што могу да се пронађу и у другом роду, чије конвенционалне физичке особине немају. Има хиљаде биолошких киборга, али многи од њих то нијесу урадили вољно, већ из медицинских разлога. То је углавном рекреација изгубљених дијелова тијела или осјета. У мом случају, то је добровољно стварање новог чула. А таквих киборга нема много.

Ту су моји пријатељи Мун Ривас, која у својим стопалима осјећа земљотрес свуда у свијету, а од недавно и сезмичке активности на Мјесецу. Манел Муњоз има барометријске сензоре у ушима путем којих осјећа промјене у атмосферском притиску. Неко прстима може да детектује магнетну активност. Имате и киборге који шаљу информације споља, попут Швеђана који уграђују чипове у руку, да би користили метро без картице – наводи Нил, који је са Муњозом и Ривасовом основао Киборг фондацију и Друштво трансврста.



Оставите одговор