Углавном корисници америчких владиних фондова пишу Министарству правде БиХ

Организације цивилног друштва позивају Министарство правде Босне и Херцеговине (Министарство) да повуче на дораду Преднацрт Закона о слободи приступа информацијама јер није у складу са међународним стандардима и најбољим праксама. Ми њихову посланицу доносимо пресловљену на српско писмо.

среда, март 17, 2021 / 12:06

Преднацрт у појединим дијеловима угрожава стечена права и достигнућа из постојећег Закона. Посебно забрињава веома дугачка листа изузетака или могућих ограничења код приступа информацијама у посједу јавних власти, као и могућност да се рок (15 дана) за поступање по захтјевима за приступ информацијама продужи на још 15 дана.

Преднацрт предвиђа да је другостепени орган у поступцима за остваривање права на приступ информацијама Жалбени савјет при Савјету министара, а који се не може сматрати независном институцијом са људско-правашким мандатом.

Доле потписане организације брине и то што је Институција омбудсмана за људска права готово потпуно изостављена из Преднацрта, иако је то једина независна институција која је до сада пратила примјену Закона о слободи приступа информацијама. Конвенција Савјета Европе о приступу службеним документима у члану 9. предвиђа да би државе требале едуковати јавне институције о њиховим обавезама у вези са приступом информацијама, учећи их како да правилно примјене закон. Преднацрт ни на једном мјесту не предвиђа едукацију службеника и институција.

Организације цивилног друштва поздрављају то што је Министарство упутило Преднацрт у консултације позивајући све учеснике да у раној фази израде прописа дају свој допринос, као и што се у Преднацрту предвиђа тзв. проактивна транспарентност или обавеза јавних органа да велики број информација објављују на својим службеним веб страницама и централном порталу.

Организације цивилног друштва захтијевају да при доради Преднацрта Министарство уважи њихове приједлоге, и да посебно обрати пажњу на сљедеће ствари:
• проактивна транспарентност не смије бити препрека остваривању права на приступ информацијама на захтјев;
• осигурати Законом оквир за едукације службеника за информисање и свих институција које поступају у поступцима за остваривање права на приступ информацијама;
• изузеци код приступа информацијама морају бити прецизно нормирани и сведени на заштиту уског круга легитимних вриједности (национална сигурност, заштита приватности, спречавање криминала и сл.);
• тест јавног интереса којим се утврђује да ли је оправдана примјена изузетка мора бити разрађен и јасно прецизиран у Закону како би се заштитио интерес јавности;
• рокови за поступање код захтјева за приступ информацијама морају бити кратки и никако се не смије допустити додатно продужење рока;
• институције које осигуравају примјену закона морају бити независне и специјализоване за област приступа информацијама.
Закон о слободи приступа информацијама је један од кључних закона за осигурање медијских и грађанских слобода. Овај закон омогућује новинарима, грађанима, активистима и организацијама да прате рад јавних тијела, и свака измјена овог прописа мора бити пажљиво размотрена и усклађена са међународним стандардима.

Организације потписнице:
Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)
Транспаренцy Интернатионал у Босни у Херцеговини (ТИ БиХ)
Балканска истраживачка мрежа у Босни и Херцеговини (БИРН БиХ)
Удружење/удруга БХ новинари
Фонд отворено друштво БиХ
Центар за заступање грађанских интереса/Фондација ЦПИ
Сарајевски отворени центар (СОЦ)
УГ "Зашто Не"
Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ)
Центар за промоцију цивилног друштва (ЦПЦД)
Цивил Ригхтс Дефендерс (ЦРД)



Оставите одговор