Удружење \’\’Јасеновац-Доња Градина\’\’: Примједбе на уређење Спомен подручја

Извршни одбор Удружења "Јасеновац – Доња Градина", поводом обављење јавне расправе о уређењу СП Доња Градина, доставило је примједбе предсједнику РС, Рајку Кузмановићу.

Репбулика Српска

н/р Предсједника

Академика проф. др Рајка Кузмановића

Према договору, послије обављене јавне расправе о Програму уређења СП Доња Градина, достављамо Вам

П Р И М Ј Е Д Б Е

на Програм уређења Спомен подручја Доња Градина

1. Конципирању Програма у цјелини треба приступити имајући у виду чињеницу да је систем концентрационих логора геноцида Јасновац Независне Државе Хрватске основан искључиво за уништење Срба, Јевреја и Рома, да је један од најмонструознијих логора смрти у Европи, те да је успутно у њему страдао и одређен број противника усташког режима: комуниста, неподобних свештеника, разних затвореника и других. Такође треба имати у виду да је овај логор у цјелини државни законски пројекат Независне Државе Хрватске.
2. Треба навести да је подручје стратишта Доња Градина, данас, територијално и концепцијски одвојено државном границом од Јасеновца као центра концентрационог логора.

1. Програм треба да садржи макету логора Јасеновац већих димензија са комплетним садржајем (по узору на макету у Музеју на Цетињу).
2. Историографски и други подаци (застава, грб, химна, законски и други прописи који су довели до расног истребљења) треба да се нађу у Програму, како би Спомен подручје што вјерније одражавало стварно стање и дух својеврсне фабрике смрти.
3. У склопу осталих објеката, треба програмирати вјерски објекат за Србе, Јевреје и Роме, за који постоји идејно рјешење, а и договор представника СПЦ, Јевреја и Рома, те других релевантних субјеката. Без вјерског објекта за ова три народа, садржај Програма је углавном политички и може се преуређивати и смјестити у бројне друге политичке системе.
4. Планирани објекти треба да чине цјелину, а не да буду смјештени на више мјеста.
5. Програм треба да назначи потребу хидротехничких радова (уређење главног канала и друге каналске мреже, обавезну дренажу, затим потребу уређења слива, што подразумијева и одговарајуће црпне станице и друго).
6. Из инундационог подручја ексхумирати остатке гробног поља „Врбе“, као и остатке свих појединачних гробница за које се зна.
7. Програм треба да садржи истражне радове, првенствено у инундационом подручју, а затим и осталим подручјима, укључујући и ријеку Саву.
8. Програмом се мора планирати попис жртава.
9. Програм треба да предвиди доношење новог закона о Спомен подручју Доња Градина из низа разлога (да се, на примјер, не би све свело на радно мјесто једног савјетника и слично).
10. С обзиром на то да је терен у Доњој Градини за вријеме убијања невиних жртава био под њивама, ливадама, пашњацима и шикаром, агресивна шума до данас је покрила знатна гробна поља, и на путу је

да их уништи. Програмом треба предвидјети да се ова шума, коју неки називају џунглом, уреди прикладно оваквим гробљима.

1. Шуме у инундационом подручју уређују се под посебним стручним условима, боље речено, према одговарајућим студијама. Заправо, на сличним мјестима не опстају онакве какве су сад у Доњој Градини.
2. На почетку Програма треба дати тачне историјске и географске чињенице, о Јасеновцу и СП Доња Градина, појединим програмима, њиховој временској реализацији и др.
3. Стратешки циљ треба да обухвати: Јасеновац, Доњу Градину, Драксенић, Манастир Моштаницу, Козару-Мраковицу.
4. Испуштене су одређене функције које треба да имају Бања Лука и њен Универзитет, Академија наука и умјетности, те дрге бројне институције, без којих будуће СП Доња Градина једноставно неће моћи ефикасно функционисати.

На основу свега наведеног, стојимо на становишту да Програм уређења Спомен подручја Доња Градина, без уношења у њега наведених примједби, не би требало да иде у даља разматрања, односно у даљу процедуру.

С поштовањем,

проф. др Владимир Лукић

Достављено:

Предсједник ИО

1. Предсједнику НС РС Игору Радојичићу,

2. Пресједнику Владе РС Милораду Додику,

3. Министру просвјете и културе Антону Касиповићу,

4. Епископу Епархије Бањалучке, господину Јефрему,

5 Сенатору, господину Арие Ливнеу,

6. Академику Србољубу Живановићу, предсједнику

Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу