Убиство новинарке са Малте: И Црна Гора је у случају

Извјештај листа "Тајмс оф Малта" и агенције Ројтерс о томе како је компанија бизнисмена Јоргена Фенека "17 блек" зарадила милионе од пројекта вјетроелектране "Можура" код Улциња, односно како се уградила у посао малтешке државне компаније "Енемелта" у Црној Гори и профитирала 4,6 милиона евра, изазвао је прави медијско-политички земљотрес на Медитерану, чије се последице тек очекују.

Додуше, своје интересовање за ову аферу и писање о њој, главом је 2017. године платила истраживачка новинарка Каруана Дафне Галиција, која је страдала у минираним колима на Малти, након чега је тек почетком ове године после силних притисака и демонстрација оставку морао да поднесе премијер Малте Џозеф Мускат.

Осам мјесеци прије сурове ликвидације, Каруана Галиција је писала на свом блогу о компанији "17 Блек лимитед" (17 Black limited) са сједиштем у Дубаију, тврдећи да је повезана са малтешким политичарима.

– Размјере транснационалног криминала који је разоткрила Дафне Каруана Галиција и новинари који су наставили њен рад, може адекватно истражити само међународни тим, неспутан националним границама. И даље се гомилају докази да је убиство мотивисано истрагом о коруптивној шеми у коју су умијешани званичници малтешке владе и друга државна предузећа и приватне компаније – саопштила је Фондација Дафне Каруана Галиција поводом Ројтерсових и тврдњи листа са Малте, који између осталог наводе да трагови новца воде до Црне Горе, односно до пројекта на брду Можура.

Како преноси "Слободна Европа" ријечи Метјуа Каруана Галиције, истраживачког новинара са Малте и сина убијене новинарке Дафне Каруана Галиција, у вријеме кад је убијена, истраживала је све људе који су били укључени у овај договор у Црној Гори.

– Моја мајка истраживала је Јургена Фенека, Кеит Кембрија, Конрада Миција – рекао је Метју Каруан. – То су све људи и компаније укључене у овај договор у Црној Гори. Њено истраживање ових људи, нарочито Јургена Фенека и компаније које су биле укључене, довеле су до њеног убиства.

Све ове компаније и људи су били дио мреже за прање новца и шеме у више земаља, укључујући Црну Гору, Малту, Панаму, Нови Зеланд, Азербејџан, Швајцарску.

Медијска "бомба" изазвала је реакцију полиције са Малте која је потврдила да сарађује са Еурополом у истрази поводом тврдњи о овим пословима, окончаних убиством новинарке.

Посланик Националистичке странке (ПН) Џејсон Азопарди који је адвокат породице Каруана Галиције, огласио се на Фејсбуку и истакао да ће у наредна два мјесеца услиједити нова открића, укључујући особу која до сада није именована у истрази поводом убиства новинарке.

Трансфер дионица

РОЈТЕРС пише, према подацима у јавним евиденцијама, да је компанија "Цифидекс" дионице "Можуре" купио 10. децембра 2015. године за 2,9 милиона евра. Двије седмице касније "Цифидекс" је продао своје дионице "Енемалти". У својим рачунима, "Енемалта" је навела да су платили 10,3 милиона евра, три пута више од оригиналне цијене.

Власништво над "Цифидексом", као ни могућа зарада нису откривени у јавним евиденцијама. Ројтерс такође није могао утврдити како је или зашто "Цифидекс" укључен у продају.

Медојевић о малтешкој вези

Поводом информације Ројтерса, да траг новца у егзекуцији малтешке новинарке води у Црну Гору, огласио се и посланик Небојша Медојевић (ДФ).

– С обзиром на то да је премијер Малте Џозеф Мускат, у моменту убиства Дафне Галиција, интензивно посјећивао Црну Гору и да за Ројтерс тврди да је долазио само да би се видио са премијером и предсједником, о чему су разговарали непосредно пред убиство? Да ли премијер Душко Марковић и председник Црне Горе могу да се закуну да нису умијешани у убиство Дафне Галиције? С обзиром на то да је централни свједок оптужбе Миливоја Катнића у правосудној фарси вијека, званој "државни удар", почасни конзул Малте Тицијан Масу.