У земљи програмера, на брдовитом Балкану: Извоз ИТ технологија претиче пољопривреду

У последњих пет година српски ИТ сектор је продао свијету услуге за више од милијарду и 200 милиона евра, а извоз је порастао два и по пута. Извоз софтвера 2010. године вриједио је 127 милиона евра, 2012. са 222 милиона евра изједначио се с извозом малина, а 2014. са 324 милиона евра достигао је извоз […]

понедељак, јануар 11, 2016 / 08:33

У последњих пет година српски ИТ сектор је продао свијету услуге за више од милијарду и 200 милиона евра, а извоз је порастао два и по пута.

Извоз софтвера 2010. године вриједио је 127 милиона евра, 2012. са 222 милиона евра изједначио се с извозом малина, а 2014. са 324 милиона евра достигао је извоз кукуруза.

Сава Савић из Министарства трговине и телекомуникација наводи да се може очекивати између 350 и 400 милиона евра прихода од извоза ИТ услуга и софтвера.

"Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) су препознате као стратешки сектор у Србији, а ИТ индустрија на тај начин постаје доминантна привредна грана", додаје Савић.

Тренутно 180 компанија извози софтвер из Србије. Оне запошљавају пет и по хиљада људи.

"Процјењујемо да ће број ИТ компанија расти и у наредном периоду, сходно томе биће потребно још доста запослених и већ сада се говори о томе да су то цифре од неких десетак хиљада стручњака које су потребне да би компаније у Србији расле на одговарајући начин", наводи Марина Благојевић из Кластера ИКТ мрежа.

Највише се извози у Њемачку, Сједињене Државе, Велику Британију и скандинавске земље.

ИКТ консултант Петар Кочовић истиче да компаније штеде новац тако што не плаћају стручњаке у својим земљама, него плаћају одличне стручњаке у другим земљама као што је Србија. "Пуно младих је зато остало у Србији. Наравно, они најбољи и који желе да раде за највеће компаније као што су "Епл", "Гугл" и "Мајкрософт" иду у централе у САД или велике развојне центре", каже Кочовић.

Сваке године факултете заврши око хиљаду стручњака за информационо-комуникационе технологије, што је недовољно.

Декан Електротехничког факултета Зоран Јовановић наглашава да тај сектор има потенцијал за неограничено запошљавање. "Захтјеви свјетског тржишта су такви и у земљи у којој је највећи проблем незапосленост имамо струку гдје можемо да запослимо неограничен број људи", каже Јовановић

Међутим, како истиче, проблем је недостатак таквих стручњака. "Он је везан и за традиционалну уписну политику и недостатак кадрова у самом образовању", указује Јовановић.

Већина факултета има проблем и са простором. Иако су потребни на тржишту, иако највише средњошколаца конкурише на ФОН, Математички и друге факултете гдје се школују ИТ стручњаци, уписне квоте се не прилагођавају тржишту.



0 КОМЕНТАРА

  1. Sava Savić iz ministarstva sere ko foka a istina je sasvim drugačija:It sektor je jedini koji relativno lako može izbjeći državne i partijske haračlije i to je presudan faktor za uspjeh tog dijela privrede a ako nađu načina uništiće ovi iz ministarstva i taj dio privrede kao što su uništili i ostalol.Ko ne zna o čemu pričam evo link http://prevrat.com/2015/10/16/21373/
    Kod nas je situacija po tom pitanju daleko gora iz više razloga.RS ima manje stanovnika od Bg i samim tim svega nekoliko gradova u kojima bi se mogla skupiti kritična masa za neki ozbiljnii projekat a koliko znam trenutno po tom pitanju nešto pokušava samo jedna firma a i oni uglavnom uzmu koju paru od „poslova“ sa državom i zastupanja mikrosofta.U ostalim gradovima nema ništa ozbiljno bar koliko ja znam a i fakulteti koji bi trebali školovati kadrove su u jadnom stanju pogotovo onaj u Lukavici.Prema tome nemamo se čemu nadati u dogledno vrijeme pogotovo ne nečemu masovnijem jer nema osnova za takve nade možda uspije neki frilenser i to je to.
    Potencijala nam ne fali ali nažalost svega ostalog fali.Statistički gledano 1% stanovništva ispunjava uslove za MENSU prema tome može uspješno da se bavi svim pa i programiranjem ako se uzme da nekih 10-20% od tih 1% ispunjava i druge uslove opet ispadne da svaki grad sa više od 10000 stanovnika može da okupi nekakvu ekipu koja bi mogla pokušati ali jbg onaj koji je dovoljno inteligentan za programiranje dovoljno je inteligentan i da skonta da je lakše i bolje plaćeno da fali velikog baju političku gromadu i ako nema moralnu kočnicu krene tim putem.Pare takođe nisu problem recimo u Trebinju je HET za prošle izbore zaposlio desetine partijskih poslušnika i sad oni biraju sebi slične odnosno bez znanja i morala i nije daleko dan kad će programerima biti zabranjeno i prolaziti obalom Luke vukalovića ispred HET.Da je umjesto njih zaposlio najbolje programera takvu ekipu bi već imali.
    I ja planiram pokušati nešto po tom pitanju ali nažalost ja svoje proizvode ne mogu prodavati žicom nego moram poštom a to košta jer treba naraniti partijske džabalebaroše uhljebljene u pošti.Da postoji način da pošaljem naliv pero za dolar u Kinu kao što su oni meni poslali radio bi to i sad ali nažalost to je nemoguće a moje proizvode se isplati slat samo ako je poštarina manja od 10-15 dolara pa ću to provjeriti čim prođe sveti januar i ako bude pokušaću nešto ove ili naredne godine

  2. Трофртаљка, очито је да појма немаш.

    Земље у којима пољопривреда има велик удио у БДП-у су сиромашне земље.
    Холандија има најразвијенију пољпривреду, али је њен процентуални удио у укупном бруто-производу мањи него у Србији.
    Пољопривреда није профитабилна привредна грана и богате државе је стимулишу подстицајима. Сиромашне то не могу.

    Друга ствар коју ниси у стању да схватиш је да се у овој вијести не ради о томе да је ИТ-технологија јача од пољпривреде него да има већи извоз што је и нормално. Први разлог за то што то у Србији слабо могу продати, па је извоз немонован, а други је што се пољопривредни производи троше у Србији, а само се вишак извози.

  3. Симо П. Ороз,11.01.2016. 10:28:34[
    Jbt koja si ti fukara to se ni uz gusle ne može opjevati.Prije manje od mjesec dana sam na drugoj temi naveo primjer Indije i SAD i njihovih poljoprivreda koje upravo govore da se poljoprivredom bave siromasi a sad me optuži da ja to nemam čime shvatiti:Po čemu je to normalno da pet ipo hiljada informatičara ima veći izvoz od 5ipo miliona poljoprivrednika a ne živimo u sahari?
    Poljoprivreda kao i sve druge grane privrede može biti i profitabilna i neprofitabilna da je prva brazda Bakinaca ostala prva brazda možda bi i imali profitabilnu poljoprivredu ovako teško.
    I za razliku od tebe ja moram raditi

  4. mica trofrtaljka,11.01.2016. 10:50:19

    “Prije manje od mjesec dana sam na drugoj temi naveo primjer Indije i SAD i njihovih poljoprivreda koje upravo govore da se poljoprivredom bave siromasi a sad me optuži da ja to nemam čime shvatiti“

    Ја нисам коментарисао твој коментар од прије мјесец дана него овај што си данас написао. Нисам баш толико луд да чувам свачије коменатре као неки лудаци.

    Али, ако си писао тако прије јмјесец дана, а данас пишеш овако, онда се мало замисли.

  5. NET,11.01.2016. 11:45:16
    Ajde?????A mogu li znati ko mi to preporučuje?Na čitavom svjetu ima manje od 5 ljudi čije mišljenje o sebi uzimam u obzir a kad bi se okretao na svako pašče koje laje na mene nikad ne bih stigao kud sam krenuo.Po pitanju mojih mogućnosti već sam razmjenio mišljenje sa nekoliko mnooooooooooooooooooooooooooogo jakih likova i njihovo mišljenje je dijametralno suprotno i oni tvrde da to što mi treba (početno znanje embeded c) mogu vrlo brzo i lako naučiti a da mi za ozbino programiranje treba nekoliko godina ali to zasad ne planiram.Inače jedan od tih likova je pr dr autor stotina projekata i programa a drugi je programer čiji je rad bio 2 godine na zvaničnom sajtu mikrosofta.Jel dosta???B-)B-)B-)B-)B-)
    Simu neću ni komentarisati tip prvo izmisli moj komentar pa onda brani mene od mene a to već spada u nadležnost Draženovih kolega

  6. Ово је област у којој вриједи школовати дјецу. Мој брат је програмер, а жена му ВЕБ дизајнер. Отишли ове године у Данску. Он наставио да ради за фирму из Београда. Одлично плаћени, посао могу наћи широм свијета.

Оставите одговор