У земљи крви и меда односа са јавношћу

Добро су се распитали Анђини спин-доктори шта "пали" у земљи Крви и Меда.

Пише: Зоран Јанковић

Речено им је да је успјех загарантован ако у Сарајеву кажу да је „твоја крава убола моју краву“ а у Бањалуци да је „моја крава убола твоју краву“; да ће тако, сигурно, постићи свој циљ. Ми ћемо пјенити и бранити своје крава-ставове а протежирати њихове циљеве: ПРИЧАЋЕМО О ФИЛМУ.

„Има само једна ствар гора од тога да се о Вама прича. А то је да се о Вама уопште НЕ прича“ рекао је Осцар Вајлс. Својевремено. Мислим да је то смислио баш у оно вријеме кад је мушкој чељади почео јавно на образ ударати. Упркос томе већина данашњих ПР стручњака (енгл. public relations –PR, односи с јавношћу, оп. аут.) прихватила је ову његову мисао као аксиом у своме раду. Посебно њен други дио, у слободној интерпретацији: „важно је да се о вама прича, ма шта се причало“!

Први редитељски, што би на заједничкој нам БиХ телевизији казали – „урадак“ свјетске ултра-мега-гига-царице Ангелине Јоли, тј. Анђелине-Анжелине-Анџелине Ђоли-Џоли-Жоли „У земљи крви и меда“ ускоро ће, најавише, бити приказан у земљи Крви и Меда. Тј. код нас. Не, нисам побројао корежисере, све ово наведено, на црнско-горско-хрватско-српско-бошњачко-босанском језику, краће „по нашки“ је – Анђа. Нека ми ова премршава и ко опута усукана свјетска ултра (и све остало) звијезда опрости што јој преведох име на „нашки језик“ јер напатих и себе и читаоце. Али и Анђа (тако ћемо је овдје звати, једноставније је) то је исто урадила Балкану: превела га је. Наиме, прије пар дана негдје чух/видјех/прочитах да је „Балкан“ ријеч турског поријекла и да, у преводу на „нашки језик“ значи управо „крв и мед“. Не знам да ли је то тачно, турски ми познат није. Он не спада у групу „нашки језик“ (ако се не варам; ако нисам пропустио неку лекцију, био сам одсутан неколико дана).

Наиме, велике паре су игри. Мислим, у вези са тим филмом. А они се са парама не зајефркавају ко ми. Само у нас фирми у власништву странаца одобравају кредит парама добијеним продајом нашег „Телекома“, док нису сигурни ни да ли траже на зајам 20 милина КМ или исто толико милиона евра, а нико поуздано и не зна колико нам већ дугује та фирма. Тога у странаца нема. Јок! Они и са дјецом практикују: „Чист рачун, дуга љубав“! И у снимање филма крећу да би зарадили. Паре, болан, да би зарадили, какви те аплаузи снашли.

Зато иза филма стоји помно разрађена стратегија комуницирања са јавношћу осмишљена од виспрених и добро плаћених Пи ар-оваца и то најбољих. Стратегија је, претпостављам, подијељења на комуницирање са циљним дијеловима јавности (Сарајево, Бањалука, Београд, Брисел, Њујорк… наравно, потпуно апроксимативно набрајам) и комуницирање по фазама снимања и приказивања филма.

Постићи претпремијерну еуфорији најважнији је дио њиховог посла. Примјећујем да то раде доста, доста квалитетно. О филму се ужасно много пише и прича у медијима, и ван медија, расправља се по форумима, коментарише на улицама… ако се не варам комплетан „Забрањени форум“ мој колега и другар Саша Хршум посветиће овој теми. То што се прича лоше о филму, односно што се расправља у негативном контексту, њима (скоро да) ништа не значи. Скоро! Важно је да се – прича, и циљ је постигнут! Јер много је теже постићи позитивну него негативну „спику“. Зато Пи ар-овци обилато користе фору исказану у мисли енглеског писца са почетка текста: ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ ПРИЧА!

Важно је да се диже прашина. Што више прашине то бољи коњ. Фигуративно говорим, наравно. Као аргумент да размишљам у добром смјеру подсјетићу вас на еуфорију (мислим да ријеч није прејака) која је владала у Сарајеву још у фази одлучивања о локацији снимања филма. Сјетите се само колико се људи који су „бренд“, па макар само у сарајевским оквирима и у својим струкама, тада огласило? И сви су у Сарајеву причали негативно о филму, чак пријетили субверзивном дјелатношћу, иако сумњам да је и један одсто њих имало прилике да прочита сценариј. Као што се у Бањалуци, данас, прича негативно, а нула одсто људи видјело је филм. Изузев трејлера. Ако не омаших у писању ове енглеске ријечи на „нашки језик“.

Дозиране су у јавност (дез)информације како је Анђа за укидање РС, Анђа је то демантовала, колумнисти су обасипали паљбу по Раду Шербеџији и осталим актерима филма, оправдано или неоправдано, сасвим свеједно, писало се чак и да је пријећено неким од (српских) глумаца… Садржај свега, што се писало, причало и говорило са становишта ПР-а, најмање је битан; циљ је постигнут: ПРИЧАЛО СЕ О ФИЛМУ!

Мислим да ће „Забрањени форум“ бити прекретница, односно отварање претпосљедње фазе стратегије интригирања најшире бе-ха јавности Анђиних филмом. Сале је, још прије двадесетак година, док је сам уређивао и водио „Дјечју радионицу“ на РТРС, био скоро готов професионалац; данас је и варен и печен ТВ новинар и уредник. Нећу бити пророк ако покушам предвидјети да ће уредник довести еминентне госте, а да ће они, редом, бранити филм. Филм ће бранити, а Бањалуку ће нападати. Филм ће бранити и прије гледања, а нападаће ове што филм нападају прије гледања. Већина ће занемарити да је и Сарајево, све донедавно, нападало Анђин филм; Анђин-сан, прије и снимања. Тек кад је Бањалука завапила како је филм антисрпски, Сарајево је поскочило и почело да га брани. Ко је Бањалуци дојавио да је филм антисрпски, није тешко погодити: Анђини спин-доктори. И да не заборавим, пошто је уредник емисије професионалац, мислим да ће довести и неког из Бањалуке, тј. из РС, да о филму збори. Овај/ови ће нападати филм прије гледања и нападати ове што га бране прије гледања.

Добро су се распитали Анђини спин-доктори шта „пали“ у земљи Крви и Меда. Речено им је да је успјех загарантован ако у Сарајеву кажу да је „твоја крава убола моју краву“ а у Бањалуци да је „моја крава убола твоју краву“; да ће тако, сигурно, постићи свој циљ. Ми ћемо пјенити и бранити своје крава-ставове а протежирати њихове циљеве: ПРИЧАЋЕМО О ФИЛМУ.

А послије гледања… е чак ни то не зависи од садржаја филма, већ управо од медијске припреме. Јер једни ће говорити: „е, јесам ли ја рекао да је филм антисрпски“, други „рекох ли ја да није антисрпски“, трећи ће завапити: „па ово је антибошњачки филм, негирање геноцида и афирмација геноцидне творевине“, а ја, ја ћу ликовати јер сам антиципирао да ћемо се наставити свађати ко мала дјеца и послије премијере. Па и још касније.

Анђиним стручњацима за односе са јавношћу, онда, преостаје четврта фаза рада. Да ослушну глас јавности, тзв. фидбек, да изврше евалуацију обављеног посла, и да и спику и слику о филму пренесу на неке друге, циљне локације. Тамо гдје су двије прве фазе ПР активности већ реализоване. Њихове наредне Бањалуке и Сарајева само чекају да добију свјежи материјал за причу. Причу о филму. Анђином филму. Ако ништа друго не успију интригантно измислити ПР-овци ће у јавност пустити нпр. фотографију на којој се Анђа љуби са неком женом и сви ће се забавити причом о томе да ли је Анђа женољупка (не смијем да напишем „лезбијка“, чуо сам да је и ова ријеч инкриминисана и да сад има нека нова, дуга и друга дефиниција), расправљаће шта ли сад ради јадни Бред, да ли је у царству краља Онана или се тјеши са неком… А ако и то не упали Анђа ће се, неколико дана прије премијере, појавити негдје у провидној хаљини и вешу боје коже, а медији ће данима да распредају да ли је имала (да простите) гаћице или није… и тако даље и томе слично.

Па и то што моја минорност скарабуџи ових пар редака каквог-таквог текста, што ме, да опростите на изразу „навукоше“ да пишем о филму који нити сам гледао нити сам му читао сценариј, доказ је да се Анђини ПР-овци успјели:О ФИЛМУ СЕ ПРИЧА.

Скидам капу колегама, јер се и сам бавим односима с јавношћу. Одлично одрађено. Искористили су све наше мане (Богами и махане) и упрегнули их у своју корист. По хиљадити пут „узели“ су нас на исту фору. Ко посљедње левате.

Стратегија „нек комшији цркне крава“ одавно је код нас прешла у фазу „нека и мени цркне крава; јер комшија има мало дијете, па ће доћи да тражи од мене млијека“ нам је много предвидива и примитивна. А не зна се шта је горе, прво или друго. И згодна је за манипулисање нама, то сам заборавио да кажем. Лако нас је „прочитати“, као малу дјецу. Ако не и лакше. И прелако је манипулисати нама.