У земљи крви и меда односа са јавношћу

Добро су се распитали Анђини спин-доктори шта "пали" у земљи Крви и Меда. Пише: Зоран Јанковић Речено им је да је успјех загарантован ако у Сарајеву кажу да је „твоја крава убола моју краву“ а у Бањалуци да је „моја крава убола твоју краву“; да ће тако, сигурно, постићи свој циљ. Ми ћемо пјенити и […]

четвртак, 2 фебруара, 2012 / 07:13

Добро су се распитали Анђини спин-доктори шта "пали" у земљи Крви и Меда.

Пише: Зоран Јанковић

Речено им је да је успјех загарантован ако у Сарајеву кажу да је „твоја крава убола моју краву“ а у Бањалуци да је „моја крава убола твоју краву“; да ће тако, сигурно, постићи свој циљ. Ми ћемо пјенити и бранити своје крава-ставове а протежирати њихове циљеве: ПРИЧАЋЕМО О ФИЛМУ.

„Има само једна ствар гора од тога да се о Вама прича. А то је да се о Вама уопште НЕ прича“ рекао је Осцар Вајлс. Својевремено. Мислим да је то смислио баш у оно вријеме кад је мушкој чељади почео јавно на образ ударати. Упркос томе већина данашњих ПР стручњака (енгл. public relations –PR, односи с јавношћу, оп. аут.) прихватила је ову његову мисао као аксиом у своме раду. Посебно њен други дио, у слободној интерпретацији: „важно је да се о вама прича, ма шта се причало“!

Први редитељски, што би на заједничкој нам БиХ телевизији казали – „урадак“ свјетске ултра-мега-гига-царице Ангелине Јоли, тј. Анђелине-Анжелине-Анџелине Ђоли-Џоли-Жоли „У земљи крви и меда“ ускоро ће, најавише, бити приказан у земљи Крви и Меда. Тј. код нас. Не, нисам побројао корежисере, све ово наведено, на црнско-горско-хрватско-српско-бошњачко-босанском језику, краће „по нашки“ је – Анђа. Нека ми ова премршава и ко опута усукана свјетска ултра (и све остало) звијезда опрости што јој преведох име на „нашки језик“ јер напатих и себе и читаоце. Али и Анђа (тако ћемо је овдје звати, једноставније је) то је исто урадила Балкану: превела га је. Наиме, прије пар дана негдје чух/видјех/прочитах да је „Балкан“ ријеч турског поријекла и да, у преводу на „нашки језик“ значи управо „крв и мед“. Не знам да ли је то тачно, турски ми познат није. Он не спада у групу „нашки језик“ (ако се не варам; ако нисам пропустио неку лекцију, био сам одсутан неколико дана).

Наиме, велике паре су игри. Мислим, у вези са тим филмом. А они се са парама не зајефркавају ко ми. Само у нас фирми у власништву странаца одобравају кредит парама добијеним продајом нашег „Телекома“, док нису сигурни ни да ли траже на зајам 20 милина КМ или исто толико милиона евра, а нико поуздано и не зна колико нам већ дугује та фирма. Тога у странаца нема. Јок! Они и са дјецом практикују: „Чист рачун, дуга љубав“! И у снимање филма крећу да би зарадили. Паре, болан, да би зарадили, какви те аплаузи снашли.

Зато иза филма стоји помно разрађена стратегија комуницирања са јавношћу осмишљена од виспрених и добро плаћених Пи ар-оваца и то најбољих. Стратегија је, претпостављам, подијељења на комуницирање са циљним дијеловима јавности (Сарајево, Бањалука, Београд, Брисел, Њујорк… наравно, потпуно апроксимативно набрајам) и комуницирање по фазама снимања и приказивања филма.

Постићи претпремијерну еуфорији најважнији је дио њиховог посла. Примјећујем да то раде доста, доста квалитетно. О филму се ужасно много пише и прича у медијима, и ван медија, расправља се по форумима, коментарише на улицама… ако се не варам комплетан „Забрањени форум“ мој колега и другар Саша Хршум посветиће овој теми. То што се прича лоше о филму, односно што се расправља у негативном контексту, њима (скоро да) ништа не значи. Скоро! Важно је да се – прича, и циљ је постигнут! Јер много је теже постићи позитивну него негативну „спику“. Зато Пи ар-овци обилато користе фору исказану у мисли енглеског писца са почетка текста: ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ ПРИЧА!

Важно је да се диже прашина. Што више прашине то бољи коњ. Фигуративно говорим, наравно. Као аргумент да размишљам у добром смјеру подсјетићу вас на еуфорију (мислим да ријеч није прејака) која је владала у Сарајеву још у фази одлучивања о локацији снимања филма. Сјетите се само колико се људи који су „бренд“, па макар само у сарајевским оквирима и у својим струкама, тада огласило? И сви су у Сарајеву причали негативно о филму, чак пријетили субверзивном дјелатношћу, иако сумњам да је и један одсто њих имало прилике да прочита сценариј. Као што се у Бањалуци, данас, прича негативно, а нула одсто људи видјело је филм. Изузев трејлера. Ако не омаших у писању ове енглеске ријечи на „нашки језик“.

Дозиране су у јавност (дез)информације како је Анђа за укидање РС, Анђа је то демантовала, колумнисти су обасипали паљбу по Раду Шербеџији и осталим актерима филма, оправдано или неоправдано, сасвим свеједно, писало се чак и да је пријећено неким од (српских) глумаца… Садржај свега, што се писало, причало и говорило са становишта ПР-а, најмање је битан; циљ је постигнут: ПРИЧАЛО СЕ О ФИЛМУ!

Мислим да ће „Забрањени форум“ бити прекретница, односно отварање претпосљедње фазе стратегије интригирања најшире бе-ха јавности Анђиних филмом. Сале је, још прије двадесетак година, док је сам уређивао и водио „Дјечју радионицу“ на РТРС, био скоро готов професионалац; данас је и варен и печен ТВ новинар и уредник. Нећу бити пророк ако покушам предвидјети да ће уредник довести еминентне госте, а да ће они, редом, бранити филм. Филм ће бранити, а Бањалуку ће нападати. Филм ће бранити и прије гледања, а нападаће ове што филм нападају прије гледања. Већина ће занемарити да је и Сарајево, све донедавно, нападало Анђин филм; Анђин-сан, прије и снимања. Тек кад је Бањалука завапила како је филм антисрпски, Сарајево је поскочило и почело да га брани. Ко је Бањалуци дојавио да је филм антисрпски, није тешко погодити: Анђини спин-доктори. И да не заборавим, пошто је уредник емисије професионалац, мислим да ће довести и неког из Бањалуке, тј. из РС, да о филму збори. Овај/ови ће нападати филм прије гледања и нападати ове што га бране прије гледања.

Добро су се распитали Анђини спин-доктори шта „пали“ у земљи Крви и Меда. Речено им је да је успјех загарантован ако у Сарајеву кажу да је „твоја крава убола моју краву“ а у Бањалуци да је „моја крава убола твоју краву“; да ће тако, сигурно, постићи свој циљ. Ми ћемо пјенити и бранити своје крава-ставове а протежирати њихове циљеве: ПРИЧАЋЕМО О ФИЛМУ.

А послије гледања… е чак ни то не зависи од садржаја филма, већ управо од медијске припреме. Јер једни ће говорити: „е, јесам ли ја рекао да је филм антисрпски“, други „рекох ли ја да није антисрпски“, трећи ће завапити: „па ово је антибошњачки филм, негирање геноцида и афирмација геноцидне творевине“, а ја, ја ћу ликовати јер сам антиципирао да ћемо се наставити свађати ко мала дјеца и послије премијере. Па и још касније.

Анђиним стручњацима за односе са јавношћу, онда, преостаје четврта фаза рада. Да ослушну глас јавности, тзв. фидбек, да изврше евалуацију обављеног посла, и да и спику и слику о филму пренесу на неке друге, циљне локације. Тамо гдје су двије прве фазе ПР активности већ реализоване. Њихове наредне Бањалуке и Сарајева само чекају да добију свјежи материјал за причу. Причу о филму. Анђином филму. Ако ништа друго не успију интригантно измислити ПР-овци ће у јавност пустити нпр. фотографију на којој се Анђа љуби са неком женом и сви ће се забавити причом о томе да ли је Анђа женољупка (не смијем да напишем „лезбијка“, чуо сам да је и ова ријеч инкриминисана и да сад има нека нова, дуга и друга дефиниција), расправљаће шта ли сад ради јадни Бред, да ли је у царству краља Онана или се тјеши са неком… А ако и то не упали Анђа ће се, неколико дана прије премијере, појавити негдје у провидној хаљини и вешу боје коже, а медији ће данима да распредају да ли је имала (да простите) гаћице или није… и тако даље и томе слично.

Па и то што моја минорност скарабуџи ових пар редака каквог-таквог текста, што ме, да опростите на изразу „навукоше“ да пишем о филму који нити сам гледао нити сам му читао сценариј, доказ је да се Анђини ПР-овци успјели:О ФИЛМУ СЕ ПРИЧА.

Скидам капу колегама, јер се и сам бавим односима с јавношћу. Одлично одрађено. Искористили су све наше мане (Богами и махане) и упрегнули их у своју корист. По хиљадити пут „узели“ су нас на исту фору. Ко посљедње левате.

Стратегија „нек комшији цркне крава“ одавно је код нас прешла у фазу „нека и мени цркне крава; јер комшија има мало дијете, па ће доћи да тражи од мене млијека“ нам је много предвидива и примитивна. А не зна се шта је горе, прво или друго. И згодна је за манипулисање нама, то сам заборавио да кажем. Лако нас је „прочитати“, као малу дјецу. Ако не и лакше. И прелако је манипулисати нама.



0 КОМЕНТАРА

  1. Pisati o Anđelini Džoli a pri tome ne postavljati njene seksi fotografije pomalo je bezze. Anđelina se sa ovim svojim filmom kandidovala za najgori poslovni potez godine.

    Na 10 miliona uloženih dolara, vratila je nekih 200 hiljada, zainteresovanost i gledanost već opada.

    Box office / business for
    In the Land of Blood and Honey (2011)

    Budget
    $10,000,000 (estimated)

    Gross
    $201,225 (USA) (22 January 2012)
    $160,497 (USA) (15 January 2012)
    $90,681 (USA) (8 January 2012)
    $53,356 (USA) (1 January 2012)

    Weekend Gross
    $25,693 (USA) (22 January 2012) (14 Screens)
    $44,092 (USA) (15 January 2012) (18 Screens)
    $32,289 (USA) (8 January 2012) (7 Screens)

    P.S. Jel moguće da Anđelina ovaj svoj film prikazuje u samo 18 bioskopa? Ili je IMDB prikupio podatke o zaradi samo u tih 18 bioskopa?

  2. Да је овај филм снимила,рецимо,Мерил Стрип,ја бих се замислио, овако не.
    Да ће овај филм имати неког политичког утицаја, мислим да неће.
    То што смо ми на овим просторима „запјенили“,ту су у праву и
    савјетници и ПР-ови.
    Међутим,надам се да ћеш се Зока сложити, ми „запјенимо“ и око
    много бенигнијих ствари.