У сијенци пола милијарде (и кусур) дуга: Шеранић са Кустурићем

Здравственом систему Републике Српске неопходни су додатни извори финансирања, јер приходи од доприноса за здравствено осигурање дугорочно неће бити довољни да одговоре свим изазвовима која нам намеће савремена медицина.

Потребе са скупом дијагностиком и иновативним лијековима све сву веће, а изискују огромне, милионске  трошкове, па дугурочно гледано, Фонд са овим моделом финансирања неће бити у могућности да усклади потребе струке и осигураника са средствима са којим располаже.

Ово је, између осталог, закључено на првом званичном састанку између новог министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Алена Шеранића и вршиоца дужности директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејана Кустурића.

"Све земље у региону већ годинама имају додатне изворе финансирања, а осим тога, настоје да за здравствени систем обезбиједе још новца тако што се боре да издејствују додатне намете на производе који су штетни по здравље. То је пут којим би требао да иде здравствени систем Републике Српске и зато ћемо настојати да се у овој години интезивније боримо за додатне изворе финансирања ", истакао је министар здравља Шеранић.

Колико је то неопходно указује и чињеница да констано расту потребе осигураника за скупим лијекоима које здравствени буџети многих развијених земаља нису у могућности финансирати.

"Фонд је, захваљујући рационализацији у пословању успио да констатно смањује своје обавезе и да са оваквим моделом финансирања не смањи ниједно право из здравственог осигурања. Шта више, у прошлој години Фонд је у знатној мјери повећао права и поједноставио процедуре, увео много нових лијекова, међу којима су и најиновативније терапије. Тиме смо доказали да одговорно располажемо са средствима осигураника и да су нам њихове потребе на првом мјесту. Када смо само са једним изором финансирања успјели да смањујемо наше обавезе и уводимо нова права, са додатним средствима би имали лагоднију позицију, посебно у смислу увођења скупих лијекова за којим потреба пацијената, нажалост, све више расте. Зато да би овакву праксу наставили и у будуће, приход од доприноса који се често нередовно уплаћује – неће бити довољан", истакао је директор ФЗО РС Дејан Кустурић.

На састанку је похваљен рад контролних органа који су у протекле двије године знатно побољшали наплату доприноса, али и даље остаје проблем дуга за доприноса за здравствено осигурање у износу од 280 милиона КМ, од чега је више од половине дуга реално ненаплатива.

На састанку је, између осталог, констатовано да је контрола и управљање свим трошковима на којем ФЗО РС у протеклим годинама инсистира даје резултате, те ће са таквим начином рада наставити и у овој години.

Министар је на састанку упознат са намјером Фонда да у овој години додатно унаприједи контролу и начин финасирања и плаћања здравствених услуга, посебно у смислу да су приватне здравствене установе из области консултативно-специјалистичке здравствене заштите дужне да са Фондом уговоре све услуге из одређене гране медицине, а не као што је до сада био случај, да су уговарали само поједине.

Фонд на овај начин жели да у потпуности заштити права осигураника и то на начин да осигураници што мање новца издвајају из властитог џепа, посебно за оне услуге које спадају у обавезно здравствено осигурање

Осим тога, министар је информисан да ће се и у овој години наставити радити на побољшању квалитета здравствене услуге и доступности здравствене заштите, посебно оних услуга због којих су се наши осигураници морали лијечити ван граница РС. Тако да ће у овој години у сарадњи са болницама бити уведено још 44 нове услуге из области нуклеарне медицине, урологије, кардиологије и слично, чиме је настављен тренд смањења упућивања осигураника на лијечење ван граница РС.

Будући да су дугорочни циљеви Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске како је истакао министар Шеранић потпуна финансијска стабилизација здравственог система, подизање нивоа одговорности као и рјешавање обавеза здравствених установа, од руководства Фонд добио је пуну подршку у реализацији поменутих циљева, посебно у смислу да је потребно направити анализу свих дуговања, јер је то први корак ка решавању обавеза здравствених установа.

На састанку је било ријечи и о измјена законских прописа у овој области, а све у циљу да здравствени систем у пракси што једноставније функционише.

С поштовањем,

Одјељење за односе с јавношћу