У САД тврде: Направили смо прву нуклеарну фузију са добитком енергије
По први пут у историји, амерички научници у Националном постројењу за паљење у Националној лабораторији Лоренс Ливермор у Kалифорнији успјешно су произвели реакцију нуклеарне фузије која је резултирала у нето добитку енергије, потврдио је за ЦНН извор упознат са овим пројектом.
Министарство енергетике САД и званично је објавило овај успјех.
Резултат експеримента био би огроман корак у вишедеценијској потрази за ослобађањем извора чисте енергије који би могао да помогне да се оконча зависност од фосилних горива.
Истраживачи су деценијама покушавали да поново створе нуклеарну фузију, реплицирајући енергију која покреће Сунце.
Шта је нуклеарна фузија и зашто је важна?
Нуклеарна фузија је процес створен од руку човјека, који копира исту енергију која покреће сунце. Она се дешава када се два или више атома споје у један већи, процес који генерише огромну количину енергије као топлоту.
Научници широм свијета деценијама проучавају нуклеарну фузију, надајући се да ће је поново створити са новим извором који обезбјеђује неограничену енергију без угљеника – без нуклеарног отпада који стварају тренутни нуклеарни реактори.
Пројекти фузије углавном користе елементе деутеријум и трицијум, од којих су оба изотопи водоника.
Деутеријум из чаше воде, са додатком мало трицијума, могао би да напаја кућу годину дана. Трицијум је рјеђи и изазовнији за добијање, иако се може добити синтетички.
По чему се фузија разликује од нуклеарне фисије?
Док фузија спаја два или више атома заједно, фисија је супротна. То је процес цијепања већег атома на два или више мањих. Нуклеарна фисија је врста енергије која данас покреће нуклеарне реакторе широм свијета. Kао и фузија, топлота створена цијепањем атома се такође користи за стварање енергије.
Нуклеарна енергија је извор енергије са нултом емисијом. Међутим, производи испарљиви радиоактивни отпад који се мора безбједно складиштити и носи безбједносне ризике.
Нуклеарне хаварије, иако ријетке, дешавале су се током историје са смртоносним резултатима, као што су биле катастрофе у Фукушими и Чернобиљу.
Нуклеарна фузија не носи исте безбједносне ризике, а материјали који се користе за њено напајање имају много краћи полуживот од фисије.
Kако би енергија нуклеарне фузије на крају могла да упали сијалице у вашој кући?
Постоје два главна начина за стварање нуклеарне фузије, али оба имају исти резултат.
Спајање два атома ствара огромну количину топлоте, која је кључ за производњу енергије. Та топлота се може користити за загријавање воде, стварање паре и окретање турбина за производњу енергије – слично као што нуклеарна фисија генерише енергју.
Велики изазов искоришћавања фузионе енергије је да се одржава довољно дуго да може да напаја електричне мреже и системе грејања широм свијета.
Успјешан исход америчког пројекта је огромна ствар, али је и даље у далеко мањем обиму од онога што је потребно да се произведе довољно енергије за покретање једне електране, а да не говоримо о десетинама хиљада електрана.
Гдје се фузија одвија и који су следећи кораци?
Неколико пројеката фузије налазе се у САД, Великој Британији и Европи. Француска је дом Међународног термонуклеарног експерименталног реактора, на којем сарађује тридесет пет земаља, укључујући главне чланице – Kину, САД, Европску унију, Русију, Индију, Јапан и Јужну Kореју.
Амерички пројекат НИФ (National Ignition Facility) ствара енергију из нуклеарне фузије оним што је познато као "термонуклеарна инерцијална фузија".
Научници и стручњаци сада треба да ријеше проблем – како да произведу много више енергије из нуклеарне фузије у много већим размјерама.
Истовремено, треба да осмисле како да на крају смање цијену нуклеарне фузије како би могла комерцијално да се користи. Научници ће такође морати да покупе енергију произведену фузијом и пренесу је у електричну мрежу као електричну енергију. За све то ће бити потребне године а вјероватно и деценије.
(Извор Данас)