У походе Орловачи и Новаковој пећини на Романији

Планинарско друштво Требевић поново је у акцији промовисања природних љепота Републике Српске. На Романији је помало гласовитија пећина Старине Новака, из епско гусларских разлога. Орловача је гледано по љепоти, богатству и туристичком потенцијалу далеко испред. Једна је од најљепших пећина у БиХ са изузетно лијепим накитом. У њој се налазе и сталагмити и сталактити и […]

субота, јун 18, 2011 / 08:05

Планинарско друштво Требевић поново је у акцији промовисања природних љепота Републике Српске.

На Романији је помало гласовитија пећина Старине Новака, из епско гусларских разлога. Орловача је гледано по љепоти, богатству и туристичком потенцијалу далеко испред. Једна је од најљепших пећина у БиХ са изузетно лијепим накитом.

У њој се налазе и сталагмити и сталактити и сталагнати. Да поновимо географију из средње школе: Први су они који "расту" од пода ка горе, други висе са свода, а трећи су стубови, који спајају свод и под. Настају као талог калцијум карбоната који остаје након што вода, која капа у пећини, испари.

У Орловачи се сав овај накит смјењује са фрагментима коралног и арагонитног накита и јединственим пећинским стубовима, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја.

Уљепшана је низовима драперија најтананијег изгледа и најразличитијих форми. Потпун пејзаж обогаћују прекрасни саливи попут окамењених водопада, колоритно дајући пећини савршен амбијентални дизајн. Бигрене каде различитих величина испуњене водом дају комплетан инвентар пећинског накита.

Укупна дужина пећинских канала износи више од два и по километара, а за туристе је уређено око 560 метара са бетонским стазама и расвјетом. Посјете пећини Орловача за сада се морају најавити Културном центру Пале. Цијена улазнице, организованих посјета за студенте и ђаке износи 2 КМ, а појединачно 4 КМ.

Уређење пећине Орловаче почело је у јуну 2002. када се кренуло с озбиљним спелеолошким, палеонтолошким, археолошким и другим значајним истраживањима. Том приликом у пећини, 400 метара од улаза, пронађени су остаци пећинског медвједа стари 16.000 година.

То било једно од највреднијих открића, јер је ријтко гдје пронађено толико добро очуваних костију ове животиње. Нажалост, скелет пећинског медвједа је био жртва лопова, и није познато гдје и са којим циљем су га однијели.

Пећина је станиште најугроженије групе сисара у Европи – слијепог миша (Microc hipoptrea), који припада ендемској ентемофауни. Поред костију медвједа, нађени су и врло занимљиви археолошки детаљи, као што су фрагменти керамике из мезолита, затим амонити – становници мезозојског мора, и сјекира стара између 2.500 и 3.500 година.

Новакова пећина се налази на стрмим литицама Романије, а добила је име по старом народном јунаку Старини Новаку. Прилично је неприступачна, и последњих 50 метара успона до ње обезбијеђено је сајлом. Уопште није чудо да се стари хајдук ту скривао, а сам улаз је додатно обезбијеђен зиданим бедемом.

Старина Новак је историјска личност из друге половине 16. века, поријеклом из Смедерева. Побјегао је у хајдуке због зулума “проклете Јерине“. Хајдуковао је по Србији и Херцеговини, али се најдуже задржао на Романији и као ријетко која личност оставио у народу дубоког трага.

Пећина се налази на надморској висини од 1515 м. Испод Новакове пећине су Цареве воде, најпознатије врело у широком појасу. Поред врела је водио Цариградски друм, који је једно вријеме спадао међу најважније путеве турског царства у Босни.



0 КОМЕНТАРА

  1. Sto vise ovakvih promocija to bolje.
    Mnogi ljudi nemaju pojma ni sta se gdje nalazi u Srpskoj,
    a “turizmolozi“vjerovatno cine sve drugo osim promocije nase prelijepe zemlje.
    U casopisima,stampi itd.mozes naci sve o Hrvatskoj kao i o Japanu,Tunguziji ili juznom polu a o prirodnim i istorijskim ljepotama i kuriozitetima Sprske i Srbije,po obicaju nista ili toliko skrto i minorno,da ti se neda ni citati.
    Pohvale naravno za slicne tekstove na ovom portalu.

  2. jahac, 18.06.2011. 14:12:17

    хехехе..ето, па не може се ни у пећину од вас снсд-ОВАЦА ви са својим дрекавцем милокрадом заузели и пећине, ајд’ бар остани ту, да не смрдиш по фронталу. Ти би баш са толиким коефицијентом неинтелигенције био вриједан пећински узорак…B-)

Оставите одговор