У почетку бијеше ријеч – Мирослављево јеванђеље

Документарни филм Бошка Савковића "У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ – МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ", посвећен најстаријем сачуваном српском ћириличном рукопису. Мирослављево јеванђеље које се сматра једном од најљепших руком писаних књига на свијету, настало је у последњој четвртини XII вијека и најзначајнији је ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености. У њему су упоредо заступљена два правописа: […]

недеља, април 15, 2012 / 06:38

Документарни филм Бошка Савковића "У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ – МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ", посвећен најстаријем сачуваном српском ћириличном рукопису.

Мирослављево јеванђеље које се сматра једном од најљепших руком писаних књига на свијету, настало је у последњој четвртини XII вијека и најзначајнији је ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је касније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) – зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем.

Књига је уствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор.

Ова света књига доспјела је у манастир Хиландар на Светој Гори, вјероватно, приликом његовог оснивања. Ту је чувана, као највреднија светиња, пуних седам вијекова, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт-Петербургу. Од тада, до данашњих дана ово јеванђеље преживхело је невјероватну одисеју, укључујући и мистериозне нестанке и поновна појављивања. Данас се, рестаурирано, чува у Народном музеју у Београду, а УНЕСКО га је 2005. године уврстио у регистар свјетске културне баштине, у своју библиотеку „Памћење свијета“ чиме је постало дио колекције 120 најврједнијих писаних добара које је створила људска цивилизација. Између осталих дјела, ту су француска Декларација о правима човјека и грађанина из 1789., рукописи Aндерсена, Коперника, Шубертова и Шопенова дјела, Гутенбергова Библија… У сертификату стоји да Миросљављево јеванђеље "најбоље документује један од сегмената људског стваралаштва свога времена".

Осим самог ћириличног текста, љепоту Мирослављевог јеванђеља чине и ликовни украси тј. чудесне минијатуре са византијским мотивима фантастичне флоре и фауне. Филм је снимљен на оригиналним локацијама, на којима је током, готово осам и по вијекова, било Мирослављево јеванђеље.



0 КОМЕНТАРА

  1. Желио бих овако да се захвалим људима који су одрадили посао који су одрадили.Све је објашњено у филму о томе како је урађена копија јеванђеља, шта су све морали одрадити, куда су све ишли. На крају држава која ништа није радила, чак блокирала њихов рад, изложи ту њихову копирану књигу да јој се људи поклоне. Једном ријечју – Срби

Оставите одговор