тзв. Украјинска православна црква која благосиља пагане и фашисте

Са истим мотивима као што је покушано канонизовање невладине организације познате као тзв. Црногорска православна црква, тамо дјелује расколничка Украјинска православна црква. Ову цркву треба разликовати од Украјинске православне цркве Московске патријаршије, јер је у питању чисти политички пројекат, којем је циљ исти као и сва од земаља НАТО спонзорисана дјеловања у Украјини: Што веће одјељивање, завађање и мржња према Русији и свему што је руско.

Од 2004. до 2014. године, а посебно од 2014. године до данас, они којима су пуна уста и спонзорисане публикације (посебно код нас у државној заједници Српске и Ефбиха) у Украјини финансијски, дипломатски и медијски помажу изградњу ригидног национализма и цркве која нема свој коријен у духовном, него у политици.

"Црква" рођена на насиљу и недемократији

Када је насилно срушена демократски изабрана власт у Кијеву, само зато што је већина становништва, преко својих легалних представника склопила споразум са Русијом, а не Европском унијом (2014.) насилници и безаконици су добили одријешене руке, те је почео осмогодишњи процес преумљења народа у ономе што је под влашћу војне хунте из Кијева остало од Украјине.

Осим што су руска привреда и друштво традиционално везани и компатибилни са Украјином, него су понуђени услови од стране Руске Федерације били бољи. Без икаквог увијања – Москва је понудила више пара од Брисела. Зато је Запад хтио да прође јефтиније и то насиљем.

Неправедно и без икаквог осјећаја за добробит тамошњег народа, изазваоли су грађански рат у земљи. Као посљедица дешавања на тргу Мајдан у Кијеву, бивша совјетска република Украјина се распала на Крим који је донио одлуку да се припоји Руској Федерацији; те Доњецку и Лугањску Народну Републику, које је Москва ове, 2022. године признала за независне државе.

Сво то разорно политичко дјеловање, које је упропастило велику и богату земљу каква је била Украјина, треба пратити једнаким дјеловањем у духовном смислу. То је задатак расколничке Украјинске православне цркве, која дјелује на остацима територије коју контролише Владимир Зеленски.

"Црква" која вјерује у политику и политици служи

Помоћ при стварању аутокефалне политичке цркве у Украјини, као и у Црној Гори, наравно да је дошла од политике. Пошто је насилно преузела власт, насиљем је почела прогонити све противнике. Министарство правде Украјине је 31.01.2019. званично додијелило назив Украјинска православна црква (УПЦ), како се већ зове црква која дјелује у Украјини као дио пастве Московске патријаршије.

Након почетка специјалне војне операције због заштите цивила у ДНР и ЛНР, видјели смо слике у којима се пљачка или уништава имовина канонске цркве у Украјини, која је у јединству са Московском патријаршијом. То је, у најкраћем, оно што је циљ актуелне власти.

Посљедица државног насиља против неистомишљеника, те силовања историјских чињеница у сврху развијања русофобије, није погубно дјеловала само на православне вјернике који свој центар имају у Москви. То се одразило на хришћанство уопште. Према званичним подацима Министарства културе Украјине, од 1. јануара 2018. године, од 32.506 регистрованих верских организација, 136 (0,42%) је припадало новим паганским верским организацијама.

"Црква" са вјерујућим у Хитлера и његове инкарнације

Паганске праксе на првом мјесту баштине припадници неонацистичких батаљона, који би као своју заједничку вјеру могли прогласити управо неку од многих врста неопаганизма. Као што је Адолф Хитлер окретао Њемачку и њемачки народ од традиционалних црквених организација, желећи и духовно да постави себе и своју партију у центар сваке активности у друштву; тако и од Запада спонзорисани насилници вежу паганско-нацистичке ритуале и своју тзв. Украјинску православну цркву.

Свештеници тзв. УПЦ су виђени широм земље како учествују у антируским демонстрацијама, али и како благосиљају неонацистичке јединице у саставу Оружаних снага Украјине, као што су Азов или Ајдар. Њихови припадници не крију своју љубав према Хитлеру и украјинском еквиваленту Анте Павелића – Стјепану Бандери.

Они марширају с бакљама, носећи Бандерине слике и причајући о томе да је Русија заправо Други Хазарски Каганат. Огроман вал антисемитизма и нетолерантног противправославља, посебно оног који своје исходиште традиционално има у Москви, не само да се не санкционише, већ управо спонзорише са Запада. САД је признала да је, без сателита из Брисела, у насилну смјену власти у Украјини уложила најмање 5 милијарди долара својих пореских обвезника. Примера ради, Конгрес САД је као ратну помоћ послао Украјини 10 милијарди.

"Црква" која благосиља пагане и католике

Велики дио ових пара ће отићи неонацистичким ударним батаљонима, којима профашистичке власти у Кијеву држе у покорности Оружане снаге. Неонацисти нису само склони паганским праксама и учењима. Велики дио њихових припадника није уопште православне вјере. Уколико нијесу пагани, старовјерци, брони састав се састоји од Пољака, Литванаца, Нијемаца, Шпанаца, Хрвата и других нација код којих несметано буја неонацистичка идеологија, а посебно жеља за истребљењем словенских народа.

Све то је у потпуности противно православљу које би тзв. Украјинска православна црква, коју под тим именом региструје тамошња држава са учлањењем у НАТО као једном од преамбула Устава, нема никакве везе са вјером. Служи искључиво политици која је од 2004. прво наивном Евровизијском Наранџастом Револуцијом, а потом грађанским ратом и убиством преко 14.000 својих грађана.

Чињеница да "свештеници" благосиљају неонацистичке злочинце, који су учинили ужасна звјерства од Кијева до Одесе, од Маријупоља до Славјанска, те у црно завили Донбас да је према томе угаљ бијел, можда и није претјерано тешко објаснити Србима. Посебно вјерницима Српске православне цркве, који у Хрватској морају да трпе постојање "Хрватске православне цркве" коју води Бугарин Александар Иванов и који све Србе претвара у "Хрвате православце".

Многи су још живи, који су својим очима гледали стварање тзв. "Македонске православне цркве". Црква која би данас требала промијенити име у Сјеверномакедонска православна црква, али би скраћеница превише личила на оно од чега је насала. А настала је тако што је Комунистичка партија Југославије 1967. узела српске средњовијековне манастире и цркве, те их дала на управу својим комесарима, прерушеним у свештенике. Исто је као посљедица рушења завјетне капеле владике Петра 2. Петровића Његоша на Ловћену, на Цетињу 1993. године основана невладина организација Црногорска православна црква. Њен самозвани поглавар, распоп и неморалан појединац, који честита Васкрс за Божић, изјавио је "да би прешао и на католичанство, ако би то било потребно".

Истим овим трендом је и створена тобожња Украјинска православна црква. Ми се, зато, ономе што се сада, заклоњено од јавности ратним дејствима дешава у Украјини, не можемо и не требамо чудити. Можемо само да се јавно успротивимо. Није довољно да наставимо само бити забринути, јер то што се ради са политичким квазиправославним, естрадним црквама, нешто што фунционише по законима спојених посуда.