тзв. Суд БиХ одлучује да ли је клизиште или је Лавина

Суд БиХ ће у законском року од 24 часа донијети одлуку о захтјеву Тужилаштва БиХ за одређивање притвора директору Агенције за банкарство Републике Српске Славици Ињац, директору Инвестиционо-развојне банке Снежани Вујнић и осталим осумњиченим да су оштетитили Бобар банку и банкарски сектор у БиХ за 122 милиона КМ, саопштио је поступајући судија Шабан Максумић.

Тужилац Дубравко Чампара образложио је на вечерашњем вишечасовном рочишту захтјев за одређивање мјере притвора осумњиченима за организовани криминал, злоупотребу службеног положаја и овлашћења у привреди, прање новца, фалсификовање службене исправе и службених књига, чиме су изазвали штету од 122 милиона КМ, те несигурност у банкарски сектор и озбиљну штету и реперкусије за БиХ.

Чампара је навео да је Тужилаштво доставило доказе у пет регистара документације прикупљене у претресима Бобар банке, Агенције за банкарство и Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, те записима о саслушању осумњичених, вјештака економске и графолошке струке.

Тужилац тврди да је новац највјероватније нестао из БиХ, те да су у овом предмету осумњичена укупно 24 лица, међу којима је и Дарко Јеремић који је у бјекству.

Адвокати осумњичених /Миљкан Пуцар, Драган Ступар, Вељко Чивша, Дејан Богдановић, Петко Будиша, Владо Адамовић и Мухидин Капо/ затражили су да се као неоснован одбије приједлог тужилаштва за одређивање притвора, проблематизујући надлежности Суда и Тужилаштва БиХ, будући да је банкарски сектор искључиво у надлежности ентитета. Они су тражили да осумњиченим буде одређене мјере забране.

Адвокати су указали да су се осумњичени држали законских процедура у банкарству, те да не постоји законски разлог, нити основана сумња да су чланови организоване криминалне групе.

Они су указали да нису имали довољно времена да остваре адекватан увид у доказе, односно два ди-ви-дија и пет регистара.

Владо Адамовић, адвокат Батрића Ђуришића и Здравка Дубова, истакао је да је ријеч о конфузном предмету који је због јавног притиска и халабуке политичких странака дошао пред Суд БиХ.

"Адвокати су указали да у приједлогу Тужилаштва за одређивање притвора нема описаног начина извршења кривичног дјела, нити индивидуализације основа сумње", рекао је Адамовић.

Он је указао и на интерну одлуку у Бобар банци од 6. фебруара 2013. године, према којој је, преминули власник Гаврило Бобар развластио управљачка тијела, што је имало рефлексије на пословање, као и на чињеницу да је Банка 2013. године добила стандард четири, односно, према међународном камел систему, да послује у проблемима који нису нерјешиви.

Миљкан Пуцар, адвокат првооптужене Славице Ињац, указао је да је било банкрота банака и у земљама окружења, али да ни у једном случају за то није одговарао директор агенција за банкарство.

Тужилац Чампара на крају рочишта истакао је да Тужилаштво остаје при свом приједлогу, указујући да је у овом предмету настала огромна штета за БиХ и ентитете, а да је када је ријеч о питању надлежности спис за овај предмет доставио дистрикт Брчко и главни тужилац Републике Српске Махмут Шврака.

Ухапшени у оквиру акције "Лавина" осумњичени су да су оштетили Бобар банку и банкарски сектор, а међу њима су директор Агенције за банкарство Српске Славица Ињац и директор Инвестиционо-развојне банке Снежана Вујнић, саопштено је из Тужилаштва.

Мјере за одређивање притвора односе се и на директора Бобар банке од маја 2010. године до марта 2014. године Петра Цацановића, директора Бобар банке од марта 2014. године Ане Миросављевић, чланове Надзорног одбора банке Соњу Куртум и Сашу Томића, директора Сектора ризика у банци Батрића Ђуришића, интерног ревизора Здравка Дубова и замјеника директора банке и директора Сектора корпоративног банкарства Игора Продановића, наводи се у саопштењу.

Истрага у предмету наставља се против укупно 24 особе осумњичене за незаконитости којима је проузрокована штета од око 123 милиона КМ, те прибављена незаконита корист од најмање 115 милиона КМ и озбиљно "уздрман" банкарски систем у БиХ, додаје се у саопштењу.

Агенција за осигурање депозита БиХ већ је оштећена за 56,7 милиона КМ који су морали бити исплаћени за депозите до 50.000 КМ, те су за наведени износ оштећени грађани БиХ.