Творац "првог босанског рјечника" је поборник Светог Саве и писац "Илахија на српском језику"

(Њихово објашњење испуштене лекције у основним, средњим и високим школама Ефбиха, преносимо у цјелости):

Сигурно је доста вас видјело коментаре у форми сличица на којима је приказан некакав први босански или бошњачки рјечник за којег се тврди да је старији од српског рјечника. Наравно, ради се о потпуној лажи и фалсификацији историје, потребно је истраживање од 5 минута да би се преко интернета сазнала истина, али наши муслимански сусједи то не раде те радије базирају своју историју на основу фејсбук сличица.

Хеваји Ускуфија је једном назвао свој језик регионалним именом "босански", написао је 1631. "рјечник на босанском језику", и то је једина ствар коју овдашњи коментатори и неки муслимански медији преносе.

Оно што не преносе и што су очигледно намјерно изоставили јесте чињеница да је Ускуфија заправо тај језик називао српским, а да је "босански рјечник" написан на арабици коју муслимани не знају ни да прочитају.

Томе свједоче његове пјесме са називом "Илахије на српском језику" и "Позив на вјеру на српском језику". Као што знамо илахије су исламске побожне пјесме и очигледно је да су његове пјесме "Илахије на српском језику" упућене Србима мухамеданске вјероисповијести.

Ово називање језика српским је уобичајена појава и у средњовјековној Босни. На примјер, када босански бан Стефан Котроманић дарује Дубровнику Пељешац 1333. године, у даровном писму наводи да је даровница састављена у четири примјерка, и то "двије латинсци а дви српсцие".
Из Ускуфијевог "Позива на вјеру српског језика" се јасно види да је упућен Србима исламске вјере и да су тада односи муслиманских и православних Срба били немирни и испуњени неповјерењем и сукобима. Ускуфија та чињеница мучи те пјесмом позива на мир и међусобно повјерење гдје истиче да се ради о једном народу па се чак и позива на Светог Саву:

"Отац један, једна мати

Прво би нам, ваља знати.

Јер ћемо се паски клати?

Ходте нами ви на виру.

….

Нек не чини силу, славу,

Не приличи нико лаву,

Нек узнаде Светог Саву.

Ходте нами ви на виру."

"Памет није бит се, клати,

Већ на вири бити брати,

Врло право, вирно слати

Ходте нами ви на виру."

Оно што нам Ускуфи говори јесте да су муслимани били врло свјесни своје националности и нису бјежали од ње док у исто вријеме не желе да одбаце своју мухамеданску религију.

Босански рјечник у правом лингвистичком смислу не постоји, а тек не постоји неки рјечник који је старији од српског. Босански или бошњачки језик ни дан данас не постоји те је лингвистички неподржан јер нема никакву језичку основу тј. велику варијацију од српског да би се могао назвати одвојеним језиком. Ради се о напросто измишљеним стварима.

Ускуфијеф рјечник је на арабици коју муслимани не знају да читају, и нема везе са босанским или бошњачким имагинарним језиком. Постоји само књижевни српски језик који је и најдоминантнији на овим просторима.