Тузланска колона: Ћургуз и Ђокић руку под руку

Три аутобуса, са око 150 људи, кренуло је јутрос из Бијељине у Тузлу гдје ће данас на Брчанској малти бити одржан помен припадницима ЈНА страдалим у "тузланској колони" на данашњи дан прије 19 година.

Осим чланова породица настрадалих војника и преживјелих учесника "тузланске колоне", помену у Тузли присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица РС Сташа Кошарац, предсједик и потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић и Боро Пеулић, представници Скупштине општине Бијељина, општинских борачких организација и удружења несталих.

Ђокић је рекао новинарима у Бијељини да Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова ове године страдање припадника ЈНА у Тузли по други пут обиљежава на Брчанској малти, мјесту гдје се тај трагични злочин и догодио 15. маја 1992. године.

"Лично мислим да је однос кантоналних власти у Тузли према обиљежавању овог догађаја битно другачији него што је био прошле године. Видјећемо на лицу мјеста како ће то све изгледати. Оно што ми се не допада јесте да се овом приликом морају ангажовати велике безбједносне снаге као превентива спречавању инцидената или неких тежих облика нарушавања јавног реда и мира", нагласио је Ђокић.

То значи, истакао је Ђокић, да још постоји неспремност људи како у самој Тузли тако и у Кантону да се суоче са истином о овом тешком злочину и да прихвате да људи могу и морају приступити мјесту злочина и одају почаст невино страдалим људима.

"Република Српска неће престати да брине о овом догађају, вјечно ћемо се сјећати невино страдалих војника у том тешком и ужасном злочину, а истовремено нећемо престати да се боримо одлучно колико год можемо да се истина сачува од заборава и да дјелујући путем истине вршимо притисак на правосудне институције било ког нивоа да процесуирају одговорне за овај тежак ратни злочин за који до сада нико није званично одговарао, а очито је познато и ко су били организатори и носиоци цијеле организације злочина, односно налогодавци и извршиоци", закључио је Ђокић.

Према Програму обиљежавање годишњице страдања војника, на мјесту злочина биће организована мирна шетња до Брчанске малте, гдје ће бити обављен вјерски помен.

У 12.00 часова на гробљу Пучиле у Бијељини, гдје је сахрањен највећи број војника убијених у "тузланској колони" биће служен парастос, положени вијенци, а потом је предвиђено обраћање званичника.

Према до сада обрађеним подацима које су власти РС добиле од правосудних институција Србије, која је за овај случај водила судски процес познат под називом "Јуришић", утврђено је да је у нападу на колону ЈНА страдало укупно 200 војника, од чега 59 смртно, док су остали били рањени или заробљени.

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 возила и око 600 старјешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "Зелене беретке".

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дијела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био дио плана за размјештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и мјесту засједе.

Да је напад на колону ЈНА унапријед добро планиран и припреман показале су запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева на пут и извлачење нагазних мина на канапу. Напад на колону ЈНА тада је у директном преносу приказан на тузланској локалној телевизијској станици.

На аудио записима забиљежено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбједности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи". Јуришић је ухапшен у Београду по оптужници Тужилаштва за ратне злочине и осуђен је 28. септембра 2009. године на 12 година затвора због употребе недозвољених метода борбе, али је та пресуда касније укинута.

Тужилаштво БиХ објавило је у децембру 2009. године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".

Хашки истражитељи, који су 2003. године предмет "Тузланска колона" уступили Суду БиХ, закључили су да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа. Међу њима су на првом мјесту тадашњи командант локалне ТО Енвер Делибеговић, бивши начелник станице јавне безбедности Мехмед Бајрић и његов заменик Мухамед Бркић, као и командант инжињерско-диверзантске јединице ТО Фарук Прцић.

Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.