Тужена Служба предсједника: Крије шта ради, Устав РС подредила закону БиХ

Противно законској и уставној обавези, Служба предсједника Републике Српске одбија да објави систематизацију радних мјеста, а извјештаје о раду уопште не саставља, па их ни не доставља Народној скупштини Републике Српске.

петак, октобар 5, 2018 / 21:51

Пише: Стефан Мачкић

Република је, па тако и наша Српска, јавна ствар.

Јавни органи су, па тако и органи Републике Српске, јавни.

Јавни службеници су, па тако и службеници наших јавних органа, слуге народа.

Они раде о трошку народа, те морају да раде у интересу народа, да му полажу рачуне и да га благовремено и цјеловито информишу о своме раду, како би народ могао да оцијени троше ли се његове паре онако како треба да се троше, шта он тиме добија, ако ишта, те да тиме поучен и дјелује наспрам јавне власти. То јест, да надзире власт и да информисано учествује у демократском процесу, јер на томе почива Република.

Наши јавни службеници се, међутим, грчевито опиру да прихвате та темељна начела на којима наше друштво почива.

Ражалошћен таквим стањем ствари, Фронтал.РС је одлучио, што му је и дужност, да настави да прикупља и да редовно објелодањује информације о раду наших јавних органа, те да их, као и досад, ружи и тужи када закидају јавност. Насумично, наравно, тако да би сви схватили да нико није поштеђен новинарског и грађанског надзора. Било да је ријеч о комуналном предузећу у некој од заборављених општина Српске, или о Служби предсједника Републике. Тим смо поводом и успоставили нови таг на нашем гласилу – обнародовање.

Почињемо – од почетка

Будући да предсједник Републике, како је то лијепо срочено нашим Уставом, представља Републику и изражава њено државно јединство – што ће рећи да би предсједник Републике требало да буде лучоноша, који ће својим свијетлим примјером да води и уједињује државу – од њега смо, тј. од његове Службе, и почели. И то, наравно, није било насумично.

Служба представника и објединитеља Републике је – нажалост, очекивано – заказала, у потпуности, те на свом не тако свијетлом примјеру показала шта се може очекивати и од других јавних органа, и зашто.

Систематизација је јавна тајна

Потписник ових редова је позивајући се на Закон о слободи приступа информацијама Републике Српске, који штити свачије право да сазна чимe се баве јавни органи, тражио од Службе предсједника Републике да му достави Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста те њезин годишњи извјештај о раду, водич за приступ информацијама и регистар информација којима располаже.

Служба предсједника је приступ тим информацијама одбила.

Образложила је то тиме да се Правилник не смије објавити јер је над њим утврђена ознака тајности на основу Закона о заштити тајних података Босне и Херцеговине, пошто садржи "податке који се односе на начин функционисања службе обезбјеђења предсједника и других штићених личности, број извршилаца и слично”. Због тога се, тврди Служба предсједника, може очекивати да би објављивање Правилника значајније штетило легитимним циљевима одбране и сигурности, као и заштите јавне безбједности.

Правилник је, међутим, општи акт, па је Служба предсједника прекршила члан 109. став (2) Устава Републике Српске, по којем се општи акти морају објавити у одговарајућем службеном гласилу. Тако је наш Устав подредила закону на нивоу Босне и Херцеговине, а уједно је повриједила и члан 45. став (1) Устава, по којем је свако дужан да се придржава Устава.

Чак и да је тачно да Правилник – који би требало да садржи тек уопштене податке о природи радних мјеста – заиста садржи детаљне податке о раду службе обезбјеђења, чије би објављивање и могло да угрози безбједност предсједника Републике и штићених личности, Служба предсједника је морала о томе да води рачуна када је Правилник доносила. Морала је, дакле, да зна и да се придржава уставних одредби које прописују јавност општих аката, па је тако морала и да пази шта ће у Правилнику написати.

Кад то већ и није учинила – када, дакле, није унапријед водила рачуна о Уставу – Служба предсједника је једноставно могла, како то и предвиђа члан 10. Закона о слободи приступа информацијама, осјетљиве информације о служби обезбјеђења да изостави, док је остатак Правилника свакако морала да објави, како би народ могао да сазна ко то све за Службу ради и шта ради, тј. да сазна шта плаћа и шта за то добија. Но, Служба је народ за то ускратила.

Служба предсједника не извјештава ни народ, ни Скупштину

Служба предсједника Републике од јавности није скрила само Правилник, већ је одбила да објави и остале тражене информације.

Одговарајући тако на дио захтјева којим је тражен њезин посљедњи годишњи извјештај о раду, Служба предсједника је одговорила да она такве извјештаје не израђује. То значи да Служба седамнаест година – откако је донесен Закон о слободи приступа информацијама – не поштује своју обавезу из члана 20. тог закона да сваке године саставља извјештај о раду, који је доступан на захтјев, и да га доставља Народној скупштини Републике Српске! Служба, дакле, о своме раду не извјештава ни народ, ни Скупштину.

Служба предсједника је такође навела да не посједује ни водич за приступ информацијама, ни регистар информација којима располаже, чија је сврха да грађани сазнају којим информацијама јавни орган располаже и како могу да им приступе. И тиме Служба већ седамнаест година крши своју обавезу из члана 20. Закона о слободи приступа информацијама.

Служби – тужба

Због таквог недопустивог односа према јавности – али и према Уставу и закону – потписник ових редова тужио је Службу предсједника Републике пред Окружним судом у Бањој Луци. Сада је на том суду да заштити јавност и Републику.

Јавност ће, свакако, о исходу тог спора бити обавијештена. Обавијестиће је о томе, као и о садржају тражених информација, Фронтал.РС, који се финансира из свог џепа, а не јавни орган који би то морао да учини, и који се финансира из народног џепа.

Дотад ће јавност остати спријечена да ужива у своме темељном демократском и уставном праву – да надзире власт и да информисано учествује у демократском процесу. Иако на томе, понављамо то још једном, почива Република.



7 КОМЕНТАРА

  1. Vide Mackica, vide izdajnika.
    Za koga radis, kazuj .
    Ti da tuzujes i da blatis svijetlu nasu Carevinu i carske sluzbe.
    Dobro Carevina i postoji koliko moroncina joj radi o glavi. Skupi se krdo grla na Trgu pa opali po CarskojKrUni.
    Lijepo sam plakao od dragosti kada sam nekidan ugledao u Banjoj Luci policiju u ratnoj opremi i oklopne transportere. Da ne misli stoka da moze kako hoce… .Mackicu, Mackicu, znas li ti gdje je Crkvena? Ona u kojoj je jedan vozac iz crveog kombija vidio kako voda nosi konja… A, jesi li cuo za teleskopsku palicu?

  2. ДВОРСКЕ ЛУДЕ И НОЋНЕ ПОСУДЕ

    По новој систематизацији
    радних мјеста ,
    на царском двору
    запослено је нових двјеста.

    Кркљанац је направљен
    па шта год буде ,
    најплаћеније је мјесто
    дворске луде.

    Траже се стручњаци
    посебне вјештине ,
    заносачи муда царских
    из сваке кривине.

    Неколико извршилаца
    функције моћне ,
    царски су носачи
    посуде ноћне.

    Ти за царем трче
    тако им вјере ,
    и подмећу посуду
    када се цару сере.

    А када цар малчице
    скокне до Ниша ,
    подметну му гуску
    да весело пиша.

    Опслужују цара
    свиту и госте ,
    бахату гомилу
    кркане просте.

Оставите одговор