"Турско” брашно, "пољске” јабуке и министарство подстицаја за "усорчиће”

Витомир Марковић анализира тренутне актуелности у пољопривреди нашој насушној.

понедељак, фебруар 5, 2018 / 13:34

Пише: Витомир Марковић

Последњи текст који сам написао за овај портал односио се на хљеб ( текст: "Хљеб наш насушни и прескупи”). Има у том тексту једна реченица: "Само да се Турци не досјете!”.  Хтио сам тиме да кажем да ће се Турци можда досјетити те ће и они почети куповати пшеницу у оним земљама у којима купује и БиХ.  Па ће је они мљети у Турској и тако развијати своју млинску индустрију. А не да развијају млинску индустрију Босне и Херцеговине. Али, прво ће доћи до сличног проблема као што је проблем са забраном извоза јабука у Русију. Ко прочита текст видјеће да је тако.

Дванаестог марта прошле године Мирко Шаровић поносно каже како је извоз у Турску код житарица повећан са 12 хиљада на 80 хиљада тона, а код брашна са 4 хиљаде на 70 хиљада тона годишње. Каже и да су капацитети млинара у потпуности искориштени.  Да је извоз у Турску повећан и на хиљаду хиљада тона он би исто тако био поносан. Ја то не могу да разумијем. Ниђе везе. Како се може бити поносно нечим што није резултат домаће производње! А на крају се испостави да је засновано на нечему што крши међународне трговинске договоре. И онда цех плаћа пољопривреда БиХ. А одговорни само трепћу очима и кажу како они нису знали шта се дешава и нису одговорни.

Могући проблем око извоза брашна у Турску узрокован је квалитетом брашна које се извози. Ја сам у прошлом тексту указивао на чињеницу да нам се увози и меље најјефтинија и најлошија пшеница, а како би млинари и пекари што више зарађивали. Ја сам давно закључио да нигдје хљеб није тако лош као што нам га наши пекари сервирају. Коначно сам нашао потврду за то, а то је у овом тексту.

Као што се види у Србији имају намјеру стати на пут пекарској мафији, а да ли ће то и када ће да се деси у БиХ остаје да се надамо ( поред "компаније” у Привредној комори тешко је надати се да ће то бити скоро).

Као што се може прочитати у првом тексту за Турску је споран квалитет брашна. Закључак је једноставно извести. За потребе извоза брашна у Турску наши млинари, зарад интереса, опет увозе и мељу најлошију и најјефтинију пшеницу. И тако један дивно организован посао пада у воду.

Кажем – диван посао. А зар то није ако имаш гарантовану продају. Гдје би они који би се жељели бавити производњом пшенице имали могућност продаје исте. Гдје би се градила развојна стратегија гдје би обавезно био укључен Пољопривредни институт у Бањалуци који би обезбјеђивао сјеменски материјал.  Гдје би се сви произвођачи који желе, а, наравно, сви мали произвођачи, организовали путем земљорадничких задруга. Итд. Штета! Стварно штета!

Мало о јабуци

Обраћам пажњу на један детаљ у току афере око забране извоза јабуке у Русију. Воћар Радован Његић из Дворова код Бијељине каже како има 150 тона јабуке која не може ићи за Русију. Али, каже, снаћиће се он. Отићи ће та јабука купцима у Европској унији. Али, по нижој цијени. Због тога ће имати мању зараду у износу 40-50.000 КМ. Из овог се може закључити да је извозна цијена јабуке која је ишла за Русију била веома висока. Ти воћари нам о себи били створили слику као о неким социјалним случајевима. У једном ранијем тексту сам писао које они силне подстицаје остварују по разним основама. Написао сам тада и то да народ Републике Српске треба да се подигне па да им помогне обрати те њихове јабуке.  

И тако неки наш човјек, а наш човјек је по природи мудар, видјевши високу цијену јабука за Русију и ниску цијену јабука из Пољске, у свом генијалном малом мозгу то све проконтао у закључио да је то прилика за бизнис. Но, ниси ти Американац да се бавиш бизнисом. Ти си криминалац јер се бавиш криминалом. А и они који су ти то омогућили. Откуд увијек да буде укључена Пољска? И афера око извоза меса у Турску, од прије годину-двије, је кренула од Пољске.

Али, уочавам и то да се припрема терен за увођење селекције и у оквиру воћара. Уз фину медијску подршку и припрему. Оригинал као што је било у оквиру мљекарства. Велика риба гута малу рибу. Пре неки дан гледам једну емисију гдје особа из Министарства пољопривреде, некакав назови-стручњак, каже "да се зна да мали воћари не могу пословати профитабилно”. Значи, за претпоставити је да  слиједи  укидање подстицаја малим воћарима, јер, "они не могу пословати профитабилно”. Њима не треба ни откупити ни оно воће које су произвели! Зашто?  Зато што они, молим вас,  "не могу пословати профитабилно”!

Господо из Министарства пољопривреде, ви који сте добро ухљебљени и уљуљкани, ви заиста не можете знати, нити то требате знати, гдје је доњи праг нечије профитабилности као што не знате ни гдје је праг сиромаштва. Ваша је обавеза да омогућите да се мора откупити било који домаћи пољопривредни производ и у било којој количини. По адекватној откупној цијени.

Мало о млијеку

Прије десетак дана ударна вијест на РТРС била је: "Велики успјеси домаћег мљекарства!”. Значи, повећан је извоз домаћих мљекара, а наводили су и колико. Чак су по први пут нашли и неког економског стручњака да у вези мљекарства и он нешто каже. Био је то Стево Пуцар, професор Економског факултета у Бањалуци. Говорио је он нешто у вези тих "великих успјеха домаћег мљекарства”, али ја  ништа нисам запамтио. Нити сам прибиљежио. Значи, није ништа значајно рекао. Та ударна вијест која је, што би се рекло, медијски букнула, тако се и угасила. ( У Србији би рекли: "Као циганско весеље!”).

 Шта је узрок наведеном? Лако је то објаснити! Све се то може објаснити Усорцем и усорчићима.

Припрема се нови правилник о подстицајним средствима у области пољопривреде. Гледам најпознатијег повртара Семберије како, онако, тужно,  у једној пољопривредној емисији говори како мљекари на свој производ имају 60% подстицаја ( литар млијека-30 фенинга), а они, повртари, немају ни 6% подстицаја.

Значи, да се не би подизала гунгула, да би се пред народом уљепшала слика о неравноправности додјеле подстицајних средстава Министарства пољопривреде Републике Српске треба пласирати вијест о "великим успјесима домаћег мљекарства” па макар их и не било, а, наравно, као што их и нема.  За потребе те вијести није сврсисходно, због сукоба интереса, да изјаве, као увијек до сада, даје неко од сељачина из "Усорац и компанија”. Зато је добро да изјаву да, на примјер, неки економиста, а у овом случају,  по први пут, економиста професор на факултету.

Интересантно је како медиј-РТРС веома спремно реагује, На нечији миг одмах се пласирају оде, хвалоспјеви у корист некога. А, то је обавезно онај ко штити интересе владе и Министарства. У овом случају Усорац. Пошто на једном порталу читам да је Усорац некога себи блиског добро ухљебио у Министарству пољопривреде наравно да ће он бити још већи портпаролаш  тог министарства но што је био раније. Ја мислим да, када би Усорац разјапио своја уста и пустио да из њих куљају све информације које има, да био он могао срушити, не једно, него три министарства пољопривреде Републике Српске.

А што се тиче уваженог професора Пуцара имао је он много тога да каже. Да је, рецимо, будућност мљекарског сектора у производњи технолошки сложенијих млијечних производа. Или да, барем, наведе податке пласиране путем медија из марта прошле године гдје се каже да 80% увоза чине сир, путер, фини намази и ферментисани производи, а 76% извоза чине млијеко и павлака. Извози се полупроизвод, или, једноставније речено, извозе се балвани, а увози фини намјештај. Било би добро да уради мало озбиљнији приступ проблему мљекарства.  

Ево, ја ћу га замолити да изанализира које је посљедице оставило куповина неколико мљекара из Републике Српске од стране  мљекарске компаније из Србије  и гдје дошло до нестанка Бањалучке мљекаре која је имала креирану палету високопрофитабилних млијечних производа. Нисам примијетио да је то ико икада разматрао. Материјал који прилажем су новински написи од продаји Бањалучке мљекаре (за пола милиона КМ) и продаји мљекаре Натура Вита из Блатнице (за 16 милиона КМ). Сви знају локацију Бањалучке мљекаре, али мало ко зна гдје је Блатница. Па да професор објасни, са економске стране, откуд таква разлика у продајним цијенама.

Али, да то уради озбиљно. Да не би губио академске част и углед.  Као што су их неки изгубили.



Оставите одговор